Чарлс Дарвин: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Реакции по објавувањето: Форматна исправка на датуми, replaced: ноември]], 1 → ноември [[1
Нема опис на уредувањето
Ред 29:
|footnotes = Тој бил внук на [[Иразмес Дарвин]] и на [[Џосаја Веџвуд]] и ја оженил својата братучетка [[Ема Дарвин|Ема Веџвуд]].
}}
'''Чарлс Роберт Дарвин''' ({{lang-en|Charles Robert Darwin}}; {{роден на|12|февруари|1809}} – {{починал на|19|април|1882}}) — [[Англичани|англиски]] [[природонаучник]] кој го сфатил и изложил несовладливиот доказ дека сите живи видови [[Еволуција|еволуираат]] од [[заедничко потекло|заеднички предок]], преку процесот кој тој го нарекол [[природна селекција]].<ref>As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "''The Origin of Species'' has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world....It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." {{наведена книга |title=On the origin of species by means of natural selection |last= |first= |authorlink= |editor=Carroll, Joseph |year=2003 |publisher=Broadview |location= Peterborough, Ontario|isbn= 1551113376|page=15 |pages= |url= |accessdate= }}</ref> [[Еволуцијата како теорија и факт|Фактот дека еволуцијата настанува]], е прифатенприфатена од страна на [[научната заедница]] и поголем дел од народот за време на неговото живеење, додека неговата [[теорија]] на природна селекција доаѓа до таа точка да биде широко прифатена како основно образложение на процесот на [[еволуција]] во 1930-ите,<ref name=JvW>{{Harvnb|van Wyhe|2008}}</ref> и сега ги формира основите на [[модерна еволуциона синтеза|модерната еволуциона теорија]]. Во модифицирана форма, Дарвиновото научно откритије е изедначувачка теорија на животните науки, овозможувајќи логично објаснување на разновидноста на животот.<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online - Biography.] ''darwin-online.org.uk''. Посетено на 2006-12-15<br />{{Harvnb|Dobzhansky|1973}}</ref>
 
Почетниот интерес за природата го натерал Дарвин да го запостави своето медицинско образование на [[Единбуршки Универзитет|Единбуршкиот Универзитет]], и наместо тоа тој помагал при истражувањето на морските [[безрбетници]]<ref name=whowas>{{Harvnb|Leff|2000|loc=[http://www.aboutdarwin.com/darwin/WhoWas.html About Charles Darwin]}}</ref>. Неговата страст кон природните науки била охрабрена од студиите на [[Кембрички универзитет|Универзитетот на Кембриџ]]. Петгодишното патување со „Бигл“ го потврдил неговиот статус како еминентен геолог чии набљудувања и теории ги поддржувале униформитарианистичките идеи на [[Чарлс Лајел]], а објавувањето на дневникот што го водел на неговото патување го прославил како автор.
 
Заинтригиран од географското распределување на дивиот свет и [[фосили]]те што ги собрал на неговото патување, Дарвин ја истражувал трансмутацијата на видовите и ја зачнал неговата теорија за природна селекција во [[1838]] година<ref>{{Harvnb|Desmond|Moore|1991|pp=263–274}}</ref>. Иако разговарал за своите идеи со неколку [[биологија|биолози]], му требало време за опширно истражување и неговата геолошка работа била приоритет<ref>{{harvnb|van Wyhe|2007|pp=184, 187}}</ref>. Додека ја поставувал својата теорија во [[1858]] година, [[Алфред Расел Валас]] му испратил [[есеј]] во кој била опишана истата идеја, на што следело заедничко објавување на двете теории<ref>{{Наведено списание | last1 = Beddall | first1 = B. G. | title = Wallace, Darwin, and the Theory of Natural Selection | journal = Journal of the History of Biology| volume = 1 | issue = 2| pages = 261–323 | year = 1968 | doi = 10.1007/BF00351923| url = http://www.springerlink.com/content/n1gh3n4474th3385/fulltext.pdf| format = PDF}}</ref>. Делото на Дарвин го утврдило еволутивното потекло со мала модификација како доминантно научно објаснување за разновидноста во природата<ref name = JvW />. Во [[1871]] година, тој ја проучил човечката еволуција и сексуалната селекција во делото „''[[Потеклото на човекот, и селекцијата според полот]]''“, потоа следело „''[[Изразувањето на емоции кај човекот и животните]]''“. Неговото истражување за растенијата било објавено во неколку тома книги, а во неговата последна книга ги проучувал [[дождовни црви|дождовните црви]] и нивното влијание врз почвата<ref>{{Harvnb|Freeman|1977}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aboutdarwin.com/literature/CD_Books.html|title=AboutDarwin.com – All of Darwin's Books|website=www.aboutdarwin.com|access-date=2016-03-30}}</ref>.
 
Како потврда за неговото најрано истакнување како научник<ref>{{наведени вести|url=https://www.newscientist.com/special/darwin-200|title=Special feature: Darwin 200|accessdate=2 April 2011 | work=New Scientist}}</ref>, Дарвин бил еден од петте личности без кралско потекло што во [[19 век]] биле почестени со државен погреб и погребан во [[Вестминстерска катедрала|Вестминстерската опатија]], во близина на [[Џон Хершел]] и [[Исак Њутн]]. Дарвин е опишан како една од највлијателните личности во историјата на човештвото
Ред 66:
[[Податотека:HMS Beagle by Conrad Martens.jpg|thumb|left|Како што ''Бигл'' се приближувал до бреговите на [[Јужна Америка]], Дарвин теоретизирал за геологијата и исчезнувањето на џиновските цицачи.]]
 
Трите Фугијци на бродот кои биле заробени за време на првото патување на Бигл поминале една година во [[Англија]], и потоа биле вратени во [[Огнена Земја|Тера дел Фуго]] како мисионери. Според Дарвин тие биле пријателски настроени и цивилизирани, но нивните роднини изгледале како „''мизерни, деградирани дивјаци''“, различни како што се различни дивите од припитомените животни<ref>{{Harvnb|Darwin|1845|pp= [http://darwin-online.org.uk/content/frameset?itemID=F14&viewtype=text&pageseq=218 205–208]}}</ref>. Оваа разлика за Дарвин значела културен напредок, а не расна инфериорност. За разлика од неговите пријатели научници, тој мислел дека не може да не постои мост во јазот меѓу луѓето и животните<ref>{{Harvnb|Browne|1995|pp= 243–244, 248–250, 382–383}}</ref>. По една година, мисијата била прекината. Фугиецот кој тие го нарекле Џеми Батон живеел исто како и другите домородци, имал жена и немал никаква желба да се врати во Англија<ref>{{harvnb|Keynes|2001|pp=[http://darwin-online.org.uk/content/frameset?viewtype=text&itemID=F1925&pageseq=258 226–227]}}</ref>.
 
Додека бил во [[Чиле]] Дарвин бил сведок на [[земјотрес]] и видел знаци дека земјата била штотуку подигната, вклучувајќи и легла на школки заглавени над високата плима. Високо во [[Анди]]те тој видел морски школки и неколку фосилизирани дрва кои растеле на песочна плажа. Поставил теорија дека земјиштето се кренало, океанските острови потонале и коралните гребени кои ги опкружувале пораснале и формирале атоли<ref>{{Harvnb|Desmond|Moore|1991|pp= 160–168, 182}}<br />{{Harvnb|Darwin|1887|p= [http://darwin-online.org.uk/content/frameset?itemID=F1452.1&viewtype=text&pageseq=278 260]}}</ref><ref name=atolls>{{Harvnb|Darwin|1958|loc=[http://darwin-online.org.uk/content/frameset?itemID=F1497&viewtype=text&pageseq=100 p 98–99]}}</ref>.
Ред 255:
|date=2 June 2005
|accessdate=2009-05-20
}}</ref> Писателите ја користеле природната селекција за да расправаат за различни, често спротиставени идеологии како што е целосно либерализираниот [[капитализам]] „''човек на човека е волк''“, расизмот, воените прашања, колонијализмот и империјализмот. Меѓутоа холистичките ставови на Дарвин кон природата вклучувале и „''зависност на едно суштество од друго''“, па така пацифистите, социјалистите, либерал социјалистичките реформисти и [[Анархист|анархистите]] како [[ПитерПетар Кропоткин]] ја истакнувале вредноста на соработкатамеѓусебната прекусоработка наспроти борбата во рамките на еден вид.<ref>[https://www.marxists.org/makedonski/kropotkin/1902/megusebna-pomos/index.htm Петар Кропоткин, „Меѓусебната помош: фактор на еволуцијата“]</ref> Самиот Дарвин инсистирал дека општественаа политика не треба само да биде водена од концепти на борба и селекција во природата<ref>{{Harvnb|Paul|2003|pp=223–225}}</ref>.
 
Терминот „''општествен дарвинизам''“ често се користел во периодот на 1890-тите години, но станал популарен како навредлив термин во 1940-тите години кога бил користен од Ричард Хофстадтер како напад врз целосно либерализираниот конзервативизам на оние како [[Вилијам Греам Самнер]] кои се противеле на реформите и социјализмот. Оттогаш се користи како термин на злоупотреба од оние кои се против она што според нив се моралните последици од еволуцијата<ref>{{Harvnb|Paul|2003}}<br />{{Harvnb|Kotzin|2004}}</ref><ref name=wm />.