Англиски јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето |
|||
Ред 17:
}}
[[File:EN English Language Symbol ISO 639-1 IETF Language Tag Icon.svg|thumb|EN ([[ISO 639]]-1)]]
'''Англиски јазик''' (самонар. ''English language'') — [[западногермански јазици|западногермански]] јазик со потекло од [[Англија]], и [[мајчин јазик]] на најголемиот број на луѓе во [[Австралија]], [[Ирска]], [[Канада]], [[Комонвелтски Кариби|Комонвелтските Кариби]], [[Нов Зеланд]], [[Обединетото Кралство]] и [[САД]] (групно наречени [[Англосфера]]). Во голема мера се користи како [[втор јазик]] и како [[службен јазик]] низ светот, особено во земјите од [[Комонвелт]]от како [[Индија]], [[ЈАР]], [[Пакистан]] и [[Шри Ланка]] и од многу [[
Современиот англиски јазик може да се рече дека е [[лингва франка]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.globalenvision.org/learn/8/655/ |title=From language Franca to Global English |accessdate=2007-03-26 |date=29 јули 2004 |author=Terri Kelly |publisher=Global Envision }}</ref><ref name="Graddol">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.britishcouncil.org/de/learning-elt-future.pdf |title=The Future of English? |accessdate=2007-04-15 |date=1997 |author=David Graddol |publisher=The British Council }}</ref> Англискиот е доминантен меѓународен јазик во комуникациите, науката, деловното работење, воздухопловството, медиумите и дипломатијата.<ref name="triumph">{{Наведена мрежна страница |url=http://www.economist.com/world/europe/displayStory.cfm?Story_ID=883997 |title= The triumph of English |accessdate=2007-03-26 |date=20 декември 2001 |publisher=The Economist }}</ref>
Познавање на англискиот јазик се бара во работењето на извесни полиња, професии и занимања.
== Историја ==
Ред 27:
Англискиот е [[англофризиски јазици|англофризиски јазик]]. [[Германски јазици|Германофоните]] од северозападна Германија ([[Саксонци]] и [[Англи]]) и [[Јитланд]] ([[Јити]]) ја зазеле денешна источна Англија околу V век. Спорно е дали [[староанглиски јазик|староанглискиот јазик]] се раширил со поместувањето на првобитното население, или пак локалните [[романобританци|келти]] полека го прифатиле јазикот и културата на новата владеачка класа, или пак комбинација од двете (видете [[Подримска Британија]]).
Овие германски дијалекти подоцна се соединиле (останале географски варијации) и го формирале староанглискиот јазик. Староанглискиот грубо наликува на некои крајбрежни дијалекти во денешна северозападна Германија и Холандија (т.е. [[Фризија]]). Низ историјата пишаниот староанглиски, ја задржал својата [[синтетички јазик|синтетичка]] структура поблиска до [[праиндоевропски јазик|праиндоевропскиот]], во голема мера прифаќајќи [[Весекс|западносаксонски]] пишани обичаи, додека говорниот староанглиски станувал сѐ повеќе [[аналитички јазик|аналитички]] по природа, јубејќи го посложениот падежен систем, користејќи повеќе предлози и фиксен [[збороред]] за искажување на саканото. Ова се гледа во средноанглискиот период, кога книжевноста се пишувала сѐ повеќе на народен (говорен) начин, по губењето на статусот на староанглискиот како јазик на благородништвото. Се претпоставува дека раниот развој на јазикот бил под влијание на
[[норманско освојување на Англија|Норманското освојување]] во [[1066]] извршило длабоко влијание врз еволуцијата на јазикот. Во следните 300 години норманите се користеле со [[англонормански јазик]], кој бил близок на [[старофранцуски јазик|старофранцускиот]], како јазик на дворот,правото и управувањето. Во [[XIV век]] англонорманските заемки придодале 10,000 збора кон англискиот, од кои 75% се користат и денес. Ова се многу зборови во правните и административни сфери, но и обични зборови за храна, како [[јагнешко|овчешко]] (''mutton'')<ref>"mutton, n." The Oxford English Dictionary. Second 1989. OED Online. Oxford University Press. [[6 септември]] [[2007]] <http://dictionary.ocom/cgi/entry/00319759</ref> и [[говедско]] (''beef'')<ref>"beef, n." The Oxford English Dictionary. Second 1989. OED Online. Oxford University Press. [[6 септември]] [[2007]] <http://dictionary.ocom/cgi/entry/50019353</ref>.Благодарение на овие нормански влијанија јазикот се претворил во денес наречениот [[средноанглиски јазик]]. Подоцна, за време на [[Ангиска ренесанса|Англиската ренесанса]], во јазикот влегле и многу, директно земени [[латински]] и [[старогрчки јазик|старогрчки]] зборови.
Ред 35:
== Географска распределеност ==
{{Seealso | Список на земји по број на говорници на англиски јазик}}
Над 380 милиони луѓе зборуваат англиски како мајчин јазик. Со овој број на говорници на англиски како мајчин јазик, англискиот е на трето место по [[мандарински кинески јазик|мандаринскиот кинески]] и [[Шпански јазик|шпанскиот]].<ref name = "ethnologue">[http://web.archive.org/web/19990429232804/www.sil.org/ethnologue/top100.html Ethnologue, 1999]</ref><ref name = "CIA World Factbook">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2098.html CIA World Factbook], Field Listing - Languages (World).</ref> Меѓутоа ако ги земеме говорниците на англиски како мајчин и како немајчин јазик, добиваме дека англискиот е најзборуван јазик во светот, или можеби втор ако ги собереме сите [[кинески јазици]], зависно од тоа дали ги сметаме за „јазици“ или „дијалекти“.<ref name = "Languages of the World">[http://www2.ignatius.edu/faculty/turner/languages.htm Languages of the World (Charts)], Comrie (1998), Weber (1997), and the Summer Institute for Linguistics (SIL) 1999 Ethnologue Survey. Available at [http://www2.ignatius.edu/faculty/turner/languages.htm The World's Most Widely Spoken Languages]</ref><ref name=Mair>{{наведено списание|url=http://sino-platonic.org/complete/spp029_chinese_dialect.pdf|journal=Sino-Platonic Papers|last=Mair|first=Victor H.|authorlink=Victor H. Mair|title=What Is a Chinese "Dialect/Topolect"? Reflections on Some Key Sino-English Linguistic Terms|date=1991}}</ref> Проценките во кои се вклучени говорниците на англиски како [[втор јазик]] варираат во голема мера - од 470 милиони до над милијарда, зависно од тоа како ја дефинираме [[писменост]]а или „владеењето“ на јазикот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://columbia.tfd.com/English+language |title=English language |accessdate=2007-03-26 |date=2005 |publisher=Columbia University Press }}</ref><ref>http://www.oxfordseminars.com/Tesol/Pages/Teach/teach_20000jobs.php</ref>
Земјите со најголем број на говорници на англиски како мајчин јазик се (во надолен ред): САД (215 милиони),<ref name="US speakers">{{Наведена мрежна страница| url = http://www.census.gov/prod/2005pubs/06statab/pop.pdf| title = U.S. Census Bureau, Statistical Abstract of the United States: 2003, Section 1 Population| format = pdf| publisher = U.S. Census Bureau| pages = 59 pages| language = en}} Табела 47 вели 214,809,000 за оние ба возраст од мет години и постари кои дома зборуваат само англиски. Врз основа на American Community Survey, во овие резултати спаѓаат оние кои живеат групно (студентски домови, институции и групни домови), и по дефиниција тука спаѓаат говорници на англиски како мајчин јазик кои зборуваат повеќе од еден јазик дома.</ref>
[[Податотека:angliski dijalekti.png|thumb|right|250px|Рапсределеност на говорниците на англиски како мајчин јазик низ светот (Кристал 1997)]]
Ред 65:
|}
Англискиот е главен јазик во следниве:[[Австралија]], [[Американски Девствени Острови]]
Во многу други земји, каде англискиот не е најзборуван јазик, тој сепак е службен. Тие земји се: [[Боцвана]], [[Гамбија]], [[Гана]], [[Замбија]], [[Зимбабве]], [[Индија]], [[Камерун]], [[Кенија]], [[Кирибати]], [[Лесото]], [[Либерија]], [[Мадагаскар]], [[Малта]], [[Маршалови Острови]], [[Намибија]], [[Нигерија]], [[Пакистан]], [[Папуа Нова Гвинеја]], [[Порторико]], [[Руанда]], [[Самоа]], [[Свазиленд]], [[Сиера Леоне]], [[Сингапур]], [[Соломонски Острови]], [[Танзанија]], [[Уганда]], [[Федерални Микронезиски Држави|ФД Микронезија]], [[Филипини]], [[Фиџи]], [[Хонгконг]], [[Шри Ланка]]. Англискиот е и еден од 11-те рамнправни службени јазици во ЈАР („[[јужноафрикански англиски јазик|јужноафрикански англиски]]“). Важен јазик е и во неколку поранешни [[колонија|колонии]] или моментални [[зависна територија|зависни територии]] на Обединетото Кралство и САД, како во Хонгконг и [[Маврициус]].
Ред 267:
# Во некои дијалекти како, [[кокни]], меѓузабните /θ/ и /ð/ обично се спојуваат со /f/ и /v/, а во други, како [[афроамерикански англиски јазик|афроамериканскиот]], /ð/ се спојува со забното /d/. Кај некои ирски вариетети, /θ/ и /ð/ стануваат соодветни забни избувни согласки, кои потоа се во спротивност со вообичаените венечни избувни согласки.
# Гласовите {{МФА| /ʃ/, /ʒ/, и /ɹ/}} се лабијализират во некои дијалекти. Лабијализацијата не е никогаш спротивна на првичната положба и затоа понекогаш не се [[Македонска транскрипција на англискиот јазик|транскрибира]]. Говорниците на општоамерикански го реализираат <r> (секогаш ротизирано) како [[свиена приближна согласка|свиената приближна согласка]] {{МФА|/ɻ/}}, додека истото кај [[шкотски англиски јазик|шкотскиот]], итн. се реализира како [[венечна трепетна согласка]].
[[Безвучна преднонепчена слеана согласка|Безвучната преднонепчена слеана согласка]] /ç/ во највеќето акценти е само [[алофон]] на /h/ пред /j/; на пример ''human'' /çjuːmən/.
# [[Безвучна заднонепчена струјна согласка|Безвучната заднонепчена струјна согласка]] /x/ се користи од Шкотите и Велшаните (шкотски или гелски) кај зборови како ''loch'' {{МФА| /lɒx/}} или за заемки од германски или хебрејски како ''Bach'' {{МФА|/bax/}} или ''Chanukah'' /xanuka/. Во некои дијалекти како [[Скаус]] ([[Ливерпул]]) може да се користи или {{МФА|[x]}} или [[слеана согласка|слеаната согласка]] {{МФА|[kx]}} како [[алофон]] на /k/ во зборови како ''docker'' {{МФА| [dɒkxə]}}.
# Безвучното w {{МФА| [ʍ]}} го наоѓаме кај шкотскиот и ирскиот англиски, како и кај некои вариетети на американски, новозеландски и англиски англиски. Кај другите дијалекти се спојува со /w/, а во некои шкотски дијалекти, со /f/.
Ред 310:
: ''I'' didn't tell her that. (... Некој друг ѝ кажа.)
: I ''didn't'' tell her that. (... Ти рече ѝ кажав.
: I didn't ''tell'' her that. (... Не ѝ реков; може го заклучила, итн.)
: I didn't tell ''her'' that. (... Му реков на некој друг.)
|