Јадрена сила: Разлика помеѓу преработките
[непроверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето |
Нема опис на уредувањето |
||
Ред 1:
{{Нуклеарна физика}}
[[File:ReidForce2.jpg|thumb|350px|Force (in units of 10,000 N) between two nucleons as a function of distance as computed from the Reid potential (1968).<ref name="Reid">{{Наведено списание |last1=Reid|first1=R.V. |year=1968 |title=Local phenomenological nucleon–nucleon potentials|journal=Annals of Physics |volume=50 |pages=411–448|bibcode = 1968AnPhy..50..411R |doi = 10.1016/0003-4916(68)90126-7 }}</ref>
[[File:ReidPotential.jpg|thumb|350px|Corresponding potential energy (in units of MeV) of two nucleons as a function of distance as computed from the Reid potential.
'''Јадрена Сила''' (или '''јадрено заемодејство''' или '''сила на одбивање''') — силата помеѓу [[протон]]и и [[неутрон]]и, [[субатомски честички]] кои колективно се наречени [[нуклеон]]и.
Јадрената сила е посилна [[wikt:attraction|attractive]] помеѓу јадра на далечина од 1 [[femtometer]] (fm, or 1.0 × 10<sup>−15</sup> [[metre]]s) со разлика меѓу нивните центри, но брзо се намалува до безначајност на растојанија над околу 2.5 fm. На драстојанија помали од 0.7 fm, јадрената сила станува [[wikt:repulsion|repulsive]].
Квантитативниот опис на јадрената сила делумно зависи од емпирските равенки, кои ги формираат интрануклеарните потенцијални енергии, или потенцијали.
[[Пронајдокот на неутронот]] во 1932 водел кон тоа дека атомот е составен од неутрони и протони, коишто се држат заедно благодрение на привлечната сила. До 1935 се сметало дека јадрената сила
==Опис==
Јадрената сила се чувствува само помеѓу честички составени од
На растојанја поголеми од 0.7 fm силата станува привлечна помеѓу исто насочните јадра, станувајќи максимална на растојанието центар-центар, односно 0.9 fm. Над ова растојание силата опаѓа
На кратки релации (помали од 1.7 fm or so), јадрената сила е посилна одколку што е
За две честички коишто се исти (како сва протона или два неутрона) силата не е доволна за да ги спои, бидејќи спиналните вектори од честички од ист тип мора да има спротивна насока, кога честичките се блиску една до друга и се во иста квантна состојба. Ваквата условеност [[fermion]]s stems from the [[Pauli exclusion principle]]. For fermion честички од различни типови, честичките можат да бидат блиску една до друга и да имаат регулирани спинови без да му наштетат на Паулиовиот експлозивен принцип, и так јадрената сила би мошела да ги спои (во случај, во [[deuteron]]), бидејќи јадрената сила е многу посилна кога станува збор за честички со регулирани спинови. Но ако честичките се нерегулирани јадрената сила е премногу слаба за да ги поврзе, дури и ако се од различни типови.
За одвојување на јадрото во неповрзани протони и неутрони бара работа наспроти јадрената сила. Спротивно од тоа, се испушта енергија кога едно јадро се формира од други слободни нуклеони : јадрената [[поврзувачка енергија]]. Поради [[mass–energy equivalence]] (i.e. Einstein's famous formula {{nowrap|1=''E'' = ''mc''<sup>2</sup>}}), испуштајќи ја ваквата енергија прави масата на јадрото да биде помала од вкупната маса на индивидуалните нуклеони водејќи до така наречената
| last = Stern
| first = Dr. Swapnil Nikam
Ред 29:
| accessdate = 2010-12-30}}</ref>
Јадрената сила е тотално независна оф фактот дали нуклеоните се неутрони или пак ротони. Ваквата карактеристика се нарекува независен полнеж''.
Симетријата којашто е застапена во силната сила, предложена од
Информациите за јадрената сила се стекнати преку распрскувачките експерименти и истражувањата за слабата поврзувачка енергија.
[[File:pn scatter pi0.png|thumb|300px|A [[Feynman diagram]] of a strong [[proton]]–[[neutron]] interaction mediated by a neutral [[pion]]. Time proceeds from left to right.]]
Јадрената сила се појавува со размената на виртуално лесните [[месон]]и, како виртуалните [[пион]]и, како и два типа на виртуални месони со спин ([[векторски месон]]и),
Јадрената сила се одвојува од историските знаења како [[слаба јадрена сила]]. [[Слабо заемодејство|Слабото заемодејство]] е едно од четирите [[фундументални заемодејства]], и се однесуваат натаму наречениот [[бета-распад]].
==Историја==
Јарената сила била срцето на [[нуклеарната сила]] уште од нејзиното раѓање во 1932 со откривањето на
По неколку месеци од откривањето на неутронот, [[Вернер Хеинсберг]]<ref>{{Наведено списание |last=Heisenberg |first=W. |title=Über den Bau der Atomkerne. I |journal=[[Z. Phys.]] |volume=77 |pages=1–11 |year=1932 |doi=10.1007/BF01342433 |ref={{harvid|Heisenberg|1932 I}}}}</ref><ref>{{Наведено списание |last=Heisenberg |first=W. |title=Über den Bau der Atomkerne. II |journal=Z. Phys. |volume=78 |pages=156–164 |year=1932 |doi=10.1007/BF01337585 |issue=3–4 |ref={{harvid|Heisenberg|1932 II}}}}</ref><ref>{{Наведено списание |last=Heisenberg |first=W. |title=Über den Bau der Atomkerne. III |journal=Z. Phys. |volume=80 |pages=587–596 |year=1933 |doi=10.1007/BF01335696 |issue=9–10 |ref={{harvid|Heisenberg|1933 III}}}}</ref> and [[Dmitri Ivanenko]]<ref>Iwanenko, D.D., The neutron hypothesis, Nature '''129''' (1932) 798.</ref> had proposed proton–neutron models for the nucleus.<ref>Miller A. I. ''Early Quantum Electrodynamics: A Sourcebook'', Cambridge University Press, Cambridge, 1995, ISBN 0521568919, pp. 84–88.</ref>
Еден од најраните модели за јадрото бил [[Semi-empirical mass formula#The liquid drop model and its analysis|liquid drop model]] развиен во 1930те.
Во 1934, [[Hideki Yukawa]] го прави најраниот модел којшто ја објаснувал јадрената сила. Водејќи се според неговата теорија, massive [[boson]]s ([[meson]]s) посредува заемодејство меѓу два нуклеона. Иако, во контекстот на [[квантната хромодинамика]] (QCD), теоријата на месони повеќе не се смета за фундументална, концептот на замена на месони (каде[[хардон]]ите се третирани како [[основни честички]]) продолжува да биде најдобриот модел за квантитативниот ''NN'' потенцијал.
:<math>V_\text{Yukawa}(r)= -g^2\frac{e^{-\mu r}}{r},</math>
where ''g'' is a magnitude scaling constant, i.e., the amplitude of potential,
Throughout the 1930s a group at [[Columbia University]] led by [[I. I. Rabi]] developed magnetic resonance techniques to determine the magnetic moments of nuclei.
Историскизадачата за опишување на јадрената сила феноменолошки била опасна.
==Јадрената сила како пример за силна сила==
[[File:Nuclear Force anim smaller.gif|thumb|350px|An animation of the interaction. The colored double circles are gluons. Anticolors are shown as per [[:File:Quark Anticolours.png|this diagram]] ([[:File: Nulcear Force anim.gif|larger version]]).]]
[[File:Pn Scatter Quarks.svg|thumb|300px|The same diagram as that above with the individual [[quark]] constituents shown, to illustrate how the ''fundamental'' [[strong interaction]] gives rise to the '''nuclear force'''.
Јадрената сила е остаток од ефектот на фундументалната силна сила, или [[силно заемодејство]]. Силната сила е сила којашто ги соединува елементарните честички [[кварк]]ови кои формираат нуклеони. Посилна сила е онаа што е предизвикана од честичките [[глуон]]и. Глуоните ги држат кварковите заедно со сила на електричен полнеж, но со многу поголема сила. Кварковите, глуоните и нивните динамики се ограничени во самите нуклеони, но преостанатите влијанија се шират подалеку од границите на јадрото при што се добива јадрената сила.
Ред 66:
== Нуклеон-нуклеон потенцијали ==
Ква нуклеони системи како [[деутрон]], како и проон-протон или неутрон-неутрон распрснување е идеално за изучување на
The most widely used ''NN'' potentials are the [[Paris potential]], the [[Argonne AV18 potential]]
Ред 78:
* Калкулациите во [[many-body system]]s бидејќи бараат високи компарациски техники.
* Ова е доказ дека [[Three-body force|three-nucleon force]]s
Ова е активно поле на истражувања со секојдневни напредувања во компутационите техники коишто водат кон откривање на први принципиелни пресметки на
=== Нуклеарни потенцијали ===
|