Битка кај Азенкур: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Ред 20:
=== Англиската поставеност ===
[[Податотека:Map_Agincort.svg|мини| Битката кај Аженкур]]
На почетокот на 25 октомври, Хенри ја поставил својата војска (приближно 1.500 витези и 7.000 [[Велшки лак|стрелци]] ) на 690 метри долг дел од пролазот. Армијата била поделена во три групи, со десното крило предводено од Едвард, Дук на Јорк, центарот предводен од самиот крал и левото крило под водство на стариот и искусен барон Томас Камојс. Со стрелците командувал Сер Томас Ерпингам.{{Sfn|Sumption|2015}} Веројатно е дека Англичаните ја користеле својата вообичаена борбена линија на стрелци од дветете крила, со витези во центарот. Можно е и да распоредиле некои стрелци во центарот на линијата. Англиските витези биле поставени рамо до рамо. Англиските и велшките стрелци на крилјата поставиле дрвени колци во земјата под агол за да ја принудат [[Коњаница|коњаницата]] да се оддалечи. Оваа употреба на колци можно е да била инспирирана од [[Битка кај Никопол|битката кај Никопол]] во 1396 година, каде што [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] ја користеле тактиката против француската коњаница.{{Efn|The first known use of angled stakes to thwart a mounted charge was at the Battle of Nicopolis, an engagement between European states and Turkish forces in 1396, twenty years before Agincourt. French knights, charging uphill, were unseated from their horses, either because their mounts were injured on the stakes or because they dismounted to uproot the obstacles, and were overpowered. News of the contrivance circulated within Europe and was described in a book of tactics written in 1411 by [[Jean le Maingre|Boucicault]], Marshal of France.{{sfn|Bennett|1994|pp=7, 15–16}}}}
 
=== Француската поставеност ===