Кирилица: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [непроверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с Јазична исправка, replaced: базиран → заснован (3) |
сНема опис на уредувањето |
||
Ред 12:
{{знаме|Tajikistan}}<br>
{{знаме|Ukraine}}|time=[[Старословенска азбука|Старата кирилица]] постоела од околу 940 година|fam1=[[Египетски хиероглифи]]<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/521235.stm Oldest alphabet found in Egypt]. BBC. 1999-11-15. Retrieved 2015-01-14.</ref>|fam2=[[Протосинаетска азбука]]|fam3=[[Феникијска азбука]]|fam4=[[Грчка азбука]]|fam5=[[Глаголица]]|sisters=[[Латиница]]<br>[[Коптска азбука]]<br>[[Ерменска азбука]]<br>[[Грузиска азбука]]<br>[[Грчка азбука]]|unicode={{ublist |class=nowrap |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U0400.pdf U+0400–U+04FF] {{smaller|Cyrillic}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U0500.pdf U+0500–U+052F] {{smaller|Cyrillic Supplement}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U2DE0.pdf U+2DE0–U+2DFF] {{smaller|Cyrillic Extended-A}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/UA640.pdf U+A640–U+A69F] {{smaller|Cyrillic Extended-B}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U1C80.pdf U+1C80–U+1C8F] {{smaller|Cyrillic Extended-C}}}}}}
'''Кирилицата''' е [[писмо]] кое се користи за различни азбуки низ [[Евроазија]] (посебно во [[Источна Европа]], [[Кавказ]], [[Средна Азија]] и [[Северна Азија]]). Таа е заснована на [[Старословенска азбука|старата кирилица]] развиена
Кирилицата е изведена од [[Грчка азбука|грчкото]] унцијално писмо потпомогнато од буквите од постарата [[Глаголица|глаголичка азбука]], вклучувајќи и некои лигатури. Овие дополнителни букви биле користени за [[Старословенски јазик|старословенските]] звуци кои не постоеле на грчки. Писмото е именувано во чест на браќата<ref>''Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition. 2001–05, s.v. "Cyril and Methodius, Saints"; ''Encyclopædia Britannica'', Encyclopædia Britannica Incorporated, Warren E. Preece – 1972, p. 846, s.v., "Cyril and Methodius, Saints" and "Eastern Orthodoxy, Missions ancient and modern"; ''Encyclopedia of World Cultures'', David H. Levinson, 1991, p. 239, s.v., "Social Science"; Eric M. Meyers, ''The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East'', p. 151, 1997; Lunt, ''Slavic Review'', June 1964, p. 216; Roman Jakobson, ''Crucial problems of Cyrillo-Methodian Studies''; Leonid Ivan Strakhovsky, ''A Handbook of Slavic Studies'', p. 98; V. Bogdanovich, ''History of the ancient Serbian literature'', Belgrade, 1980, p. 119</ref> [[Св. Кирил и Методиј|Свети Кирил и Методиј]] кои ја создале глаголицата. Современите научници веруваат дека кирилицата била развиена и формализирана од првите ученици на Кирил и Методиј.
|