Кирилица: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Јазична исправка, replaced: базиран → заснован (3)
Sashko1999 (разговор | придонеси)
сНема опис на уредувањето
Ред 12:
{{знаме|Tajikistan}}<br>
{{знаме|Ukraine}}|time=[[Старословенска азбука|Старата кирилица]] постоела од околу 940 година|fam1=[[Египетски хиероглифи]]<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/521235.stm Oldest alphabet found in Egypt]. BBC. 1999-11-15. Retrieved 2015-01-14.</ref>|fam2=[[Протосинаетска азбука]]|fam3=[[Феникијска азбука]]|fam4=[[Грчка азбука]]|fam5=[[Глаголица]]|sisters=[[Латиница]]<br>[[Коптска азбука]]<br>[[Ерменска азбука]]<br>[[Грузиска азбука]]<br>[[Грчка азбука]]|unicode={{ublist |class=nowrap |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U0400.pdf U+0400–U+04FF] {{smaller|Cyrillic}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U0500.pdf U+0500–U+052F] {{smaller|Cyrillic Supplement}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U2DE0.pdf U+2DE0–U+2DFF] {{smaller|Cyrillic Extended-A}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/UA640.pdf U+A640–U+A69F] {{smaller|Cyrillic Extended-B}} |[http://www.unicode.org/charts/PDF/U1C80.pdf U+1C80–U+1C8F] {{smaller|Cyrillic Extended-C}}}}}}
'''Кирилицата''' е [[писмо]] кое се користи за различни азбуки низ [[Евроазија]] (посебно во [[Источна Европа]], [[Кавказ]], [[Средна Азија]] и [[Северна Азија]]). Таа е заснована на [[Старословенска азбука|старата кирилица]] развиена вокон текоткрајот на 9 век од н.е. во [[Преславска книжевна школа|Преславската книжевна школа]] за време на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]].<ref>{{Наведена книга|first=Francis|last=Dvornik|title=The Slavs: Their Early History and Civilization|quote=The Psalter and the Book of Prophets were adapted or "modernized" with special regard to their use in Bulgarian churches, and it was in this school that glagolitic writing was replaced by the so-called Cyrillic writing, which was more akin to the Greek uncial, simplified matters considerably and is still used by the Orthodox Slavs.|year=1956|place=Boston|publisher=American Academy of Arts and Sciences|page=179}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=YIAYMNOOe0YC&pg=PR1&dq=Curta,+Florin,+Southeastern+Europe+in+the+Middle+Ages,+500-1250+(Cambridge+Medieval+Textbooks),+Cambridge+University+Press#v=onepage&q=Cyrillic%20preslav&f=false|title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250|series=Cambridge Medieval Textbooks|author=Florin Curta|publisher=Cambridge University Press|year=2006|isbn=0521815398|pages=221–222}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=J-H9BTVHKRMC&pg=PR3-IA34&lpg=PR3-IA34&dq=The+Orthodox+Church+in+the+Byzantine+Empire+Cyrillic+preslav+eastern#v=onepage&q=%20preslav%20eastern&f=false|chapter=The Orthodox Church in the Byzantine Empire|title=Oxford History of the Christian Church|author=J. M. Hussey, Andrew Louth|publisher=Oxford University Press|year=2010|isbn=0191614882|pages=100}}</ref> Таа е основата на [[Азбука|азбуки]]те кои се користат за разни јазици, особено оние од православно словенско потекло и несловенски јазици кои биле под влијание на рускиот јазик. Во 2011 околу 252 милиони луѓе во Евроазија ја користеле како официјална азбука на нивните национални јазици, со што пола од нив се во [[Русија]].<ref>[//en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_population List of countries by population]</ref> Со влегувањето на Бугарија во Европската Унија на 1 јануари 2007 година, кирилицата стана третото официјално писмо на [[Европска Унија|Европската Унија]], по [[Латиница|латиничното писмо]] и [[Грчка азбука|грчкото писмо]].<ref>{{Наведена мрежна страница|author1=Leonard Orban|title=Cyrillic, the third official alphabet of the EU, was created by a truly multilanguagel European|url=http://europa.eu/rapid/press-release_SPEECH-07-330_en.pdf|website=europe.eu|accessdate=3 August 2014|date=24 May 2007}}</ref>
 
Кирилицата е изведена од [[Грчка азбука|грчкото]] унцијално писмо потпомогнато од буквите од постарата [[Глаголица|глаголичка азбука]], вклучувајќи и некои лигатури. Овие дополнителни букви биле користени за [[Старословенски јазик|старословенските]] звуци кои не постоеле на грчки. Писмото е именувано во чест на браќата<ref>''Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition. 2001–05, s.v. "Cyril and Methodius, Saints"; ''Encyclopædia Britannica'', Encyclopædia Britannica Incorporated, Warren E. Preece – 1972, p. 846, s.v., "Cyril and Methodius, Saints" and "Eastern Orthodoxy, Missions ancient and modern"; ''Encyclopedia of World Cultures'', David H. Levinson, 1991, p. 239, s.v., "Social Science"; Eric M. Meyers, ''The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East'', p. 151, 1997; Lunt, ''Slavic Review'', June 1964, p. 216; Roman Jakobson, ''Crucial problems of Cyrillo-Methodian Studies''; Leonid Ivan Strakhovsky, ''A Handbook of Slavic Studies'', p. 98; V. Bogdanovich, ''History of the ancient Serbian literature'', Belgrade, 1980, p. 119</ref> [[Св. Кирил и Методиј|Свети Кирил и Методиј]] кои ја создале глаголицата. Современите научници веруваат дека кирилицата била развиена и формализирана од првите ученици на Кирил и Методиј.