Опсада на Сараево: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Позадина: Јазична исправка, replaced: базиран → заснован
с →‎Позадина: Јазично подобрување, replaced: лидер → водач (2)
Ред 49:
== Позадина ==
 
Од своето основање по [[Втората светска војна]], владата на [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]] внимателно го следела националистичкото расположение меѓу многуте етнички и религиозни групи што ја сочинувале земјата. Кога југословенскиот долгогодишен лидерводач, [[Јосип Броз Тито]] починал во [[1980]] година, оваа политика доживеала драматичен пресврт.
 
[[Национализам|Национализмот]] доживеал ренесанса во 1980-тите откако избувнувало насилство во [[Косово]]<ref name=Pavkovic>{{Наведена книга |last= Pavkovic |first= Aleksandar |title= The fragmentation of Yugoslavia: nationalism and war in the Balkans |publisher= MacMillan Press |year= 1997 |page=85 |isbn= 0-312-23084-2}}</ref>. Додека целта на српските националисти била централизацијата на Југославија со претежно српско население, другите националности во Југославија се стремеле кон федерализација и децентрализација на државата<ref>{{Наведена книга|last=Krieger| first=Joel|title=The Oxford Companion to Politics of the World 2nd ed.|publisher=Oxford University Press|year=2001|page=476}}</ref><ref name=Crnobanja>{{Наведена книга |last= Crnobrnja |first= Mihailo |title= The Yugoslav drama |publisher= I. B. Tauris & Co |year= 1994 |page= 107 |isbn=1-86064-126-1}}</ref>.
Ред 59:
Во текот на [[1990]] година, [[Рамковен план (Босна и Херцеговина)|Рамковниот план]] бил развиен од страна на [[УДБА|Управата за државна безбедност]] (СДБ или СДС) и група на избрани српски офицери на [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] (ЈНА) со цел организирање на Србите надвор од Србија, консолидирање на контролата врз новоформираната република и предложување на оружје и муниција<ref name="Judah1">{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=KxQaCAAAQBAJ&pg=PT273| title= The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia|first=Tim |last=Judah|publisher=Yale University Press|year= 2008|isbn= 9780300147841|page=273}}</ref>. Планот требало да го подготви основањето на трета Југославија во која сите [[Срби]] со нивните територии ќе живеат заедно во истата држава. Загрижена поради своето постоење и можна имплементација, Босанската влада прогласила независност на Босна и Херцеговина, набргу по формирањето на Српското национално собрание од страна на [[Босански Срби|Босанските Срби]]<ref name=Reneo>{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=WPhhLfp8huIC&pg=PA204| title= Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union|first1=Reneo |last1=Lukic|first2=Allen |last2=Lynch|publisher=SIPRI, Oxford University Press|year= 1996|isbn= 9780198292005|page=204}}</ref>.
 
Декларацијата за суверенитетот на Босна на [[15 октомври]] [[1991]] година била проследена со [[Референдум за независност на Босна и Херцеговина|Референдум за независност]] од [[Југославија]] на [[29 февруари]] и [[1 март]] [[1992]] година. Овој референдум бил бојкотиран од огромното српско мнозинство. Одѕивот на референдумот за независност бил 63,4%, а 99,7% од гласачите гласале за независност<ref name=CSCE>{{Наведена мрежна страница|url=http://csce.gov/index.cfm?FuseAction=UserGroups.Home&ContentRecord_id=250&ContentType=G&ContentRecordType=G&UserGroup_id=5&Subaction=ByDate|title=The Referendum on Independence in Bosnia-Herzegovina: February 29 – March 1, 1992|year=1992|publisher=Commission on Security and Cooperation in Europe|page=19|accessdate=2009-12-28|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110522132353/http://csce.gov/index.cfm?FuseAction=UserGroups.Home&ContentRecord_id=250&ContentType=G&ContentRecordType=G&UserGroup_id=5&Subaction=ByDate|archivedate=22 May 2011|df=dmy-all}}</ref>. Градот бил претежно мирен, освен убиството за време на една српска свадба во Сараево во која бил убиен таткото на младоженецот од страна на припадник на т.н. [[Зелени баретки (Босна и Херцеговина)|Зелени баретки]]<ref name="Judah">{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=KxQaCAAAQBAJ&pg=PT321| title= The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia|first=Tim |last=Judah|publisher=Yale University Press|year= 2008|isbn= 9780300147841|pages=320–321}}</ref>. Гостите на свадбата ги вееле српските знамиња, а муслиманите ова го протолкувале како намерна провокација додека се одржува референдумот за независност. Босанскиот лидерводач [[Момчило Крајишник]] го прогласил инцидентот за „''голема неправда насочена кон српскиот народ''“<ref name="Radha">{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=wHEXb81jRMcC&pg=PA38| last=Kumar| first=Radha| title=Divide and Fall? Bosnia in the Annals of Partition| publisher=Verso |year=1999| isbn=978-1-85984-183-9| page=38}}</ref>. За неколку часа вооружени Срби подигнале барикади во Сараево. На состанокот на Караџиќ и Изетбеговиќ било договорено да се смират тензиите.
 
Насилство се случило на многу места за време и по референдумот. Вооружените муслимани познати како Зелени беретки, исто така, подигнале барикади во и околу [[Сараево]]. Во близина на [[Бања Лука]] биле подигнати барикади и еден возач бил убиен од вооружени Срби во [[Добој]]. Дванаесет лица биле убиени пред почетокот на борбите на 2 март<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=nltdtAo38K0C&pg=PA19| title=War Crimes in Bosnia-Hercegovina, Volume 1| publisher=Human Rights Watch |year=1992| isbn=978-1-56432-083-4| pages=18–19}}</ref>. На [[3 март]] [[Алија Изетбеговиќ|Изетбеговиќ]] тврдел дека Србите од [[Пале (Босна и Херцеговина)|Пале]] започнале марш кон Сараево. Во меѓувреме, судирите започнале истовремено во градот [[Брод (Република Српска)|Босански Брод]], а единаесет Срби биле убиени во селото [[Сиековац]], надвор од Брод, на 26 март. СДС изјавила дека биле масакрирани од страна на хрватско-муслиманска милиција. Градот бил опколен и гранатиран од страна на [[ЈНА]] и Српските паравоени сили на [[29 март]]<ref name="Judah"/>. Покрај тоа, имало и судири во [[Биелина]], каде нападот бил извршен од страна на српските сили предводени од [[Српската Доброволна Гарда|Српската доброволна гарда]]. На [[4 април]], кога информациите за убиствата во Биелина излегле на виделина, босанската влада објавила општ повик за мобилизација. СДС одговорила дека вооружениот конфликт во [[Сараево]] довел до повикот за мобилизација<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://books.google.com/books?id=s2FBDAAAQBAJ&pg=PA103| title= Sarajevo's Holiday Inn on the Frontline of Politics and War|first=Kenneth |last=Morrison|publisher=Springer|year= 2016|isbn= 9781137577184|pages=103}}</ref>.