Опера: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Шарл Гуно
Ред 86:
До 1820-тите години, влијанието на Глук во Франција, дало начин да се „вкуси“ италијанското [[бел канто]], особено по доаѓањето на [[Џоакино Росини|Росини]] во [[Париз]]. Операта „''[[Гијом Тел]]“'' од Росини, помогнала да се најде новиот жанр на [[гранд опера]], форма чиј најпознат експонент бил уште еден странец, [[Жакомо Мејербир]]. Делата на Мејербер, како што се „''[[Хугенотите (опера)|Хугенотите]]“ ([[:en:Les Huguenots|Les Huguenots]])'', го потенцирале виртуозното пеење и извонредните сценски ефекти. Полесната ''комична опера'' доживеала огромен успех и во рацете на [[Франсоа-Адриен Боаљдју|Боаљдју]], [[Даниел Обер|Обер]], [[Фердинанд Херолд|Херолд]] и [[Адолф Адам|Адам]]. Во оваа клима, оперите на композиторот роден во Франција, [[Ектор Берлиоз|Хектор Берлиоз]], се бореле да бидат слушнати. Епското ремек-дело на Берлиоз, „''[[Тројанците (опера)|Тројанците]]''“ (''[[:en:Les Troyens|Les Troyens]]''), кулминација на глукиската традиција, не добила целосна изведба скоро 100 години.
 
Во втората половина на XIX век, [[Жак Офенбах]] создал [[оперета]] со духовити и цинични дела како што е „''[[Орфеј од подземниот свет (опера)|Орфеј од подземниот свет“]] ([[:en:Orphée aux enfers|Orphée aux enfers]])'', како и со операта ''[[Les Contes d'Hoffmann|„Приказните за Хофман“]] ([[:en:Les Contes d'Hoffmann|Les Contes d'Hoffmann]])''; [[Шарл Гуно|Чарлс Гунод]] постигнал огромен успех со „''[[Фауст (опера)|Фауст]]'' “ (''[[:en:Faust (opera)|Faust]]''); и [[Жорж Бизе]] ја компонирал „''[[Кармен (опера)|Кармен]]“ ([[:en:Carmen|Carmen]])'', која што, откако публиката научила да ја прифаќа нејзината мешавина од [[романтизам]] и реализам, станала најпопуларна од сите опери-комики. [[Жил Масенет]], [[Ками Сен-Санс]] и [[Лео Делибес]] компонирале дела кои сè уште се дел од стандардниот репертоар, како примери се: „''[[Манон (опера)|Манон]]''“ (''[[:en:Manon|Manon]]'') на Масенет, ''[[Самсон и Далила (опера)|„Самсон и Далила]]“ ([[:en:Samson and Delilah (opera)|Samson et Dalila]] )'' на Сен-Санс и „''[[Лакме (опера)|Лакме]]“ ([[:en:Lakmé|Lakmé]])'' на Делибс. Нивните опери формирале друг жанр, ''лирска опера'', комбинирана од ''комична'' ''опера'' и ''гранд опера''. Помалку грандиозен жанр е од од гранд операта, но без говорен дијалог од опера комика. Во исто време, влијанието на [[Рихард Вагнер]] се чувствувало како предизвик за француската традиција. Многу француски критичари луто ги отфрлиле музичките драми на Вагнер, додека многу француски композитори внимателно ги имитирале со варијабилен успех. Можеби најинтересниот одговор бил од [[Клод Дебиси]]. Како и во делата на Вагнер, оркестарот игра водечка улога во уникатната опера на ''Дебиси, [[Пелеас и Мелисанда (опера)|Пелеас и Мелисанда]]'' (''[[:en:Pelléas et Mélisande (opera)|Pelléas et Mélisande]]'') од 1902 и нема вистински арии, само рецитивни. Но, драмата е недоразјаснета, енигматична и целосно не-вагнериска.
 
Други познати имиња од XX век вклучуваат [[Морис Равел|Равел]], [[Пол Дукас|Дукас]], [[Алберт Русел|Русел]] и [[Дариус Милод|Милод]]. [[Франсис Пуленк]] е еден од ретките повоени композитори, од која било националност, чии опери (вклучувајќи ја и „''[[Дијалози на кармелитите (опера)|Дијалози на кармелитите]]''“ фр. ''[[:en:Dialogues of the Carmelites|Dialogues des Carmélites]]'') добиле основа на меѓународниот репертоар. Долгата света драма на [[Оливие Месијан]] „''[[Свети Франсоа од Асизи (опера)|Свети Франсоа од Асизи]]''“(1983) исто така привлекла широко внимание.<ref>General outline for this section from ''The Oxford Illustrated History of Opera'', Chapters 1–4, 8 and 9; and ''The Oxford Companion to Music'' (10th ed., 1968); more specific references from the individual composer entries in ''The Viking Opera Guide''.</ref>
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Опера