Опера: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 239:
== Промена на улогата на оркестарот ==
Пред 1700-тите, италијанските опери користеле мал [[гудачки оркестар]], но тој ретко свирел како придружба на пејачите. Оперските солоа во овој период биле придружувани од групата [[Басо продолжение|басо континуо]], која се состоела од [[чембало]], „откинати инструменти“ како што се [[Лејта|лаута]] и бас инструмент.<ref name="John Spitzer 2009 pp. 112-139">John Spitzer. (2009). Orchestra and voice in eighteenth-century Italian opera. In: Anthony R. DelDonna and Pierpaolo Polzonetti (eds.) [[Cambridge Companions to Music|The Cambridge Companion to Eighteenth-Century Opera]]. pp. 112–39. [Online]. Cambridge Companions to Music. Cambridge: Cambridge University Press.</ref> Гудачкиот оркестар обично свирел само кога пејачот не пеел, како на пример за време на „влезовите и излезите на пејачите“ помеѓу вокалните броеви, [или] за [придружно] танцување“. Другата улога за оркестарот во овој период била свирење на оркестарско [[Риторноло|ритонело]] за да се означи крајот на солото на пејачот. За време на раните 1700-ти, некои композитори почнале да го користат гудачкиот оркестар за да обележат одредени арии или рецитативи „... како специјални“; до 1720 година, повеќето арии биле придружени од оркестар. Композитори од опера како [[Доменико Саро]], [[Леонардо Винчи]], [[Iaамбатиста Перголеси|Џиамбатиста Перголеси]], [[Леонардо Лео]] и [[Јохан Адолф Хасе]] додале нови инструментите во оперскиот оркестар и им дале нови улоги на инструментите. Тие додале дувачки инструменти на жичените и користеле оркестарски инструменти за свирење на инструментални солоа, како начин да се обележат одредени арии како посебни.
[[Податотека:Fotothek_df_roe-neg_0006329_030_Orchester_im_Orchestergraben.jpg|десно|мини|300п|Германски оперски оркестар од раните 1950-ти]]
Оркестарот обезбедил и инструментална [[увертира]] пред пејачите да излезат на сцената од 1600-тите. [[Јакопо Пери|Периевата]] е „''[[Евридика (опера)|Евридика]]“'' отвора со кратко инструментално [[Риторноло|ритонело]] и [[Клаудио Монтеверди|Монтевердиевата]] „''[[Орфеј (опера)|Орфеј]]''“ (1607) отвора со [[токата]], во овој случајот - пригушени [[Труба|труби]]. Француската увертира, како што има во оперите на [[Жан Батист Лили|Жан-Батист Лули]]<ref>Waterman, George Gow, and James R. Anthony. 2001. "French Overture". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by [[Stanley Sadie]] and [[John Tyrrell (musicologist)|John Tyrrell]]. London: Macmillan Publishers.</ref> состои од бавен вовед во обележан „точкест ритам“, проследен со живо движење во стил на [[Фуга (музика)|фугато]]. Увертирата често била проследена со низа мелодии за танцување пред да се крене завесата. Овој стил на увертира се користел и во англиската опера, особено во „[[Дидо и Енеја (опера)|''Дидо и Енеја'']]“ од [[Хенри Персел]]. [[Георг Фридрих Хендл|Хендел]] ја користел и формата на француска увертира во некои од неговите италијански опери, како што е „[[Јулиј Цезар (опера)|Јулиј Цезар]]“.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=8fHja-D-FvsC|title=Handel|last=Burrows|first=Donald|date=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-973736-9|page=178}}</ref>
 
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Опера