Белоруски јазик: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Потекло на поимот: Јазично подобрување, replaced: == Етимологија == → == Потекло на поимот ==
Sashko1999 (разговор | придонеси)
сНема опис на уредувањето
Ред 62:
{{Главна|Источнословенски јазици|Рутенски јазик}}
 
Јазичарите сè уште не се согласни за тоа дали белорускиот, [[украински]]от и [[Русински јазик|русинскиот]] се дијалекти од еден јазик или тие се посебни словенски јазици. Овој проблем настанал поради големата сличност меѓу овие јазици.<ref>Alexander M. Schenker. 1993. "Proto-Slavonic," ''The Slavonic Languages''. (Routledge). Pp. 60-121. Pg. 60: "[The] distinction between dialect and language being blurred, there can be no unanimity on this issue in all instances..."<br>C.F. Voegelin and F.M. Voegelin. 1977. ''Classification and Index of the World's Languages'' (Elsevier). Pg. 311, "In terms of immediate mutual intelligibility, the East Slavic zone is a single language."<br>Bernard Comrie. 1981. ''The Languages of the Soviet Union'' (Cambridge). Pg. 145-146: "The three East Slavonic languages are very close to one another, with very high rates of mutual intelligibility...The separation of Russian, Ukrainian, and Belorussian as distinct languages is relatively recent...Many Ukrainians in fact speak a mixture of Ukrainian and Russian, finding it difficult to keep the two languages apart..."</ref> Овие јазици се дел од [[Источнословенски јазици|источнословенските јазици]] и тие се потомци на еден заеднички јазик. Белорускиот, украинскиорукраинскиот и русинскиот се класифицираат како посебни јазици<ref>Bernard Comrie and Greville G. Corbett, ed. 1993. ''The Slavonic Languages'' (Routledge).<br>Ethnologue, 16th edition.<br>Bernard Comrie. 1992. "Slavic Languages," ''International Encyclopedia of Linguistics'' (Oxford). Vol. 3, pp. 452-456.</ref>. Белорускиот јазик споделува најмногу случности со украинскиот јазик.<ref>Roland Sussex, Paul V. Cubberley. (2006). ''The Slavic languages .'' Cambridge: Cambridge University Press. pg. 518</ref>
 
== Дијалекти ==