Зајас: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Родови: Форматна исправка на поднаслов, replaced: '''Родови:''' → Родови
с →‎Историја: Ставање врска, replaced: Афанасиј Селишчев → Афанасиј Селишчев
Ред 25:
Селото се споменува во турските пописни дефтери од 1467/68 година, како дел од Кичевската нахија (Nahiye-I Kirçova) со 70 семејства, 9 неженети и 3 вдовици, сите христијани.<ref>Турски документи за историјата на македонскиот народ кн.4, Методија Соколоски, д-р Александар Стојановски, Скопје 1971, стр.266</ref>
 
Според бугарскиот етнограф [[Васил К’нчов]], [[Албанци]]те во селото се населиле во XVIII век<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_1_b7.htm Кънчов, Васил, Македония. Етнография и Статистика, София 1900, с. 95]</ref>. Изворното население на Зајас било [[христијани|христијанско]]. Околу [[1740]] г. селото е албанизирано со населување или [[исламизација]]. Населените Албанци ги нападнале ооколните православни села и ги колонизирале. Такви се [[Црвивци]], [[Бериково]], [[Трапчин Дол]] и други<ref name="rastko.org.yu">[http://www.rastko.org.yu/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2_c.html Димитрије Богдановић: „Књига о Косову”, Београд 1986]</ref><ref name="rastko.org.yu"/> К’нчов забележал дека во селото во 1900 година имало 2.150 жители [[Албанци]].<ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_40.htm Кънчов, Васил, Македония. Етнография и Статистика, София 1900, с. 255]</ref> Слични ставови имал и рускиот филолог [[Афанасиј Селишчев]] во 1929 година.<ref>Афанасий Селищев. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северо-западной Македонии“. - София, 1929.</ref>
 
== Демографија ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Зајас