Фокер-Планкова равенка: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎top: Отстранет излишен знак во навод, replaced: ,| → |
Ред 1:
[[Податотека:FokkerPlanck.gif|мини|Решение на едно-димензионалната Фокер-Планкова равенка, со расејување. Во овој случај распределбата почнува од [[Диракова делта функција]] со просек кој не е еднаков на нулта брзина. Со тек на време, распространетоста се раширува поради случајни импулси.]]
Во [[статистичка механика]], '''Фокер-Планковата равенка''' е [[парцијална диференцијална равека]] која го опишува [[Временски развој|временскиот развој]] на [[Распространетост на веројатноста|густината на веројатноста]] за [[брзина]]та на [[честичка]] чие [[Движење (физика)|движење]] е под влијание на [[Сила|сили]] на [[Аеродинамичен отпор|отпор]] и [[Случајна сила|случајни сили]], како во случајот со [[Брауново движење]]. Равенката може да биде проширена за да опише и други [[Променлива|променливи]].<ref>{{Наведена книга|title=Statistical Physics: statics, dynamics and renormalization|last=Kadanoff|first=Leo P.|publisher=World Scientific|year=2000|isbn=978-981-02-3764-6|location=|pages=}}</ref> Именувана по [[Адријан Фокер]] и [[Макс Планк]],<ref>{{Наведено списание|last=Fokker|first=A. D.|date=1914|title=Die mittlere Energie rotierender elektrischer Dipole im Strahlungsfeld|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/andp.19143480507|journal=Annalen der Physik|language=en|volume=348|issue=5|pages=810–820|doi=10.1002/andp.19143480507|issn=1521-3889}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/92720|title=Sitzungsberichte der Königlich Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin.|last=Deutsche Akademie der Wissenschaften zu Berlin.|first=|last2=Berlin|first2=Deutsche Akademie der Wissenschaften zu|date=1917|publisher=Deutsche Akademie der Wissenschaften zu Berlin|year=|isbn=|volume=Jan-Dec 1917|location=Berlin :|pages=}}</ref> понекогаш оваа равенка се среќава и под името '''Колмогоровска дирекна равенка''', по [[Андреј Колмогоров]] кој независно го открил концептот во [[1931]] година.<ref>{{Наведено списание|last=Kolmogoroff|first=A.|date=1931-12-01|title=Über die analytischen Methoden in der Wahrscheinlichkeitsrechnung|url=https://doi.org/10.1007/BF01457949|journal=Mathematische Annalen|language=de|volume=104|issue=1|pages=415–458|doi=10.1007/BF01457949|issn=1432-1807}}</ref> Кога се работи за распределеност на честичните позиции, позната е и како '''Смолуковска равенка''' (по [[Маријан Смолуковски]]);<ref>{{Наведена книга|title=An Introduction to Dynamics of Colloids|last=Dhont|first=J. K. G.|publisher=Elsevier|year=1996|isbn=978-0-08-053507-4|location=|pages=183}}</ref> во овој контекст таа е еквивалента на [[транспортна равенка]] со [[конвекција]] и [[расејување]]. Доколку нема расејување, во статистичка механика зборуваме за [[Лиувилова теорема (Хамилтонска механика)|Лиувилова равенка]]. Фокер-Планковата равенка се изведува од [[Основна кинетичка равенка|основната кинетичка равенка]] преку [[Крамерс-Мојалова експанзија]].
 
[[Николај Болољубов]] и [[Николај Крилов]] се првите кои конзинстентно ја извеле Фокер-Планковата равенка на [[микроскопско ниво]] за [[Класична механика|класична]] и [[квантна механика]].<ref>{{Наведено списание|last=(Jr.)|first=N N Bogolyubov|last2=Sankovich|first2=D P|date=1994-10-31|title=N.N. Bogolyubov and statistical mechanics|url=http://dx.doi.org/10.1070/RM1994v049n05ABEH002419|journal=Russian Mathematical Surveys|volume=49|issue=5|pages=19–49|doi=10.1070/rm1994v049n05abeh002419|issn=0036-0279}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=N. N. Bogoliubov|first=N. M. Krylov|date=1939|title=Fokker–Planck equations generated in perturbation theory by a method based on the spectral properties of a perturbed Hamiltonian|url=|journal=Zapiski Kafedry Fiziki Akademii Nauk|volume=4|pages=81-157}}</ref>