Пенсилванија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Историја: Отстранет излишен знак во навод, replaced: : | → |
Ред 194:
На 24 јуни 1664, [[Војвода од Јорк|војводата од Јорк]] продал голем дел од својот посед, кој ја вклучувал денешната територија на Њу Џерси, на [[Џон Беркли]] и [[Џорџ Картрет]] за да добие сопствена колонија. Во тој период земјиштето не било во Британска сопственост, но продажбата за делот од Нова Холандија, на западниот предел од реката [[Делавер (река)|Делавер]], била извршена. Британското освојување на Нова Холандија било започнато на 29 август 1664, кога [[Нов Амстердам]] бил принуден да се предаде соочувајќи се со топовите на британските бродови на пристаништето Њујорк.<ref>{{Наведена книга |last= Ван Зент|first= Френклин К.|title= „Граници на соединетите држави и неколку држави: Геолошко професионално патување - 909“.|year= 1976|publisher= издавател „Government Printing Office“ |location= Вашингтон Д.Ц. |isbn= | page= стр. 79}}</ref><ref>{{Наведена книга |last= Свиндлер|first= Вилијам Ф.|title= „Извори и документи од уставот на соединетите држави“. 10 тома |year= 1973–1979|publisher= издавател „Oceana Publications“ |location= Добс Фери, Њујорк |isbn= | pages= Том 6: стр. 375–377}}</ref> Ова освојување продолжило и било завршено во октомври 1664, кога британците ја освоиле тврдината [[Касмир (тврдина)|Касмир]], денешен [[Њукасл, Делавер]].
[[Податотека:John Dickinson portrait.jpg|мини|десно|200п|[[Џон Дикинсон]]]]
Мирот од Бреда помеѓу [[Англија]], [[Франција]] и [[Холандија]] го означил крајот на британското освојување на 21 јули 1667,<ref>{{Наведена книга |last=Фарнхем |first= Мери Френсис; |title= „Листовите на Фарнхем“ (1603–1688). Тома 7 и 8 од документираната историја на државата Мејн.|yearlast=1901–1902Фарнхем|first=Мери Френсис|publisher= издавател „Collections of the Maine Historical Society“, втората серија. |year=1901–1902|isbn=|location= Портланд, Мејн |isbn= | pages= Том. 7: стр. 311, 314}}</ref><ref>{{Наведена книга |last= Пери |first= Клив |title= „Серија договори за консолидација: 231 том.|year= 1969–1981|publisher= издавател „Oceana Publications“ |location= Добс Пери, Њујорк |isbn= | pages= том 10: стр. 231}}</ref> иако имало привремени промени.
 
На 12 септември 1672, како дел од третата Англо-Холандска војна, холанѓаните ја реосвоиле провинцијата [[Њујорк (провинција)|Њујорк]]/[[Нов Амстердам]] и таму воспоставиле три окружни суда кои подоцна станале и оригинални окрузи во денешна Пенсилванија и Делавер.<ref>{{Наведена книга |last=Фернау |first=Б. |title= „Документи поврзани со колонијалната историја на државата Њујорк“; Тома 12–15.|year=1853–1887 |location= локација - Албени, Њујорк |isbn= | pages= Том 12: стр. 507–508}}</ref> Подоцна, на 9 февруари 1674, ова било делумно ревидирано кога [[Договорот од Вестминстер (1674)|договорот од Вестминстер]] ја завршил третата Англо-Холандска војна и ги променило сите политички односи во „status quo ante bellum“ (како што работите биле пред војната). Британците ги задржале холандските колонии со нивните холандски имиња.<ref>{{Наведена книга |last=Пери |first=Клив |title= „Серија договори за консолидација“; 231 том|year=1969–1981 |publisher= изадавател „Oceana Publications“|location= локација - Добс Фери, Њујорк|isbn= |pages= том 13: стр. 136}}</ref> До 11 јуни 1674, Њујорк одржал контрола врз оддалечените провинции, меѓу кои и Апленд (тогашен округ кој подоцна ќе стане Пенсилванија), но имињата започнале да се заменуваат со британски имиња, што се одвивало до 11 ноември 1674.<ref>{{Наведена книга |last=Ферноу |first=Б. |title= „Документи поврзани со колонијалната историја на државата Њујорк: тома 12-15“.|year=1853–1887 |location= локација - Албени, Њујорк |isbn= | pages=том 12: стр.515}}</ref> Апленд бил поделен на 12 ноември 1674, произведувајќи еден општ преглед на денешната граница помеѓу Пенсилванија и Делавер.<ref>{{Наведена книга |last= Армстронг|first= Едвард; Editor|title= „Запис на судот во Апленд, во Пенсилванија“, 1676 до 1681|year= 1860|publisher= издавател - „Memoirs of the Historical Society of Pennsylvania“ Том 7|isbn= | pages= стр. 119, 198}}</ref>