Ксенофобија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Брегот на Слоновата Коска: clean up, replaced: accessdate=09 → access-date=9
сНема опис на уредувањето
Ред 2:
'''Ксенофобијата''' е [[страв]] и недоверба кон странците и нивните вредности, обичаи и навики. Се манифестира во етничка и верска предрасуда, [[расизам]] и [[шовинизам]] . Спротивно на ксенофобија е ксенофилија .
 
=== Африка ===
==== Брегот на Слоновата Коска ====
 
==== Брегот на Слоновата Коска ====
Во изминатите неколку години, [[Брег на Слоновата Коска|Брегот на Слоновата Коска]] доживеала повторното раѓање на омраза и етничка нетрпеливост во етничките племиња. Покрај бројните жртви меѓу различните племиња од северниот и јужниот регион на земјата, кои биле убиени во тековниот конфликт, белите странци кои живееле или го посетувале Брегот на Слоновата Коска, исто така биле подложени на насилни напади. Според извештајот на „Хјуман рајтс воч“, владата на Брегот на Слоновата Коска била виновна за ширење етничка омраза во име на сопствените политички цели.<ref>[news.bbc.co.uk/1/hi/world/Africa/1932930.stm Ivory Coast "fanning ethnic hatred"]</ref>
 
Во 2004 година, Младите патриоти, моќна националистичка организација од Абиџан, основана од државните медиуми, ограбила странски државјани на [[Абиџан]] . Повиците за насилство врз белците и неиворианците се емитувале на националното радио и телевизија, откако младите патриоти ја презеле контролата врз своите канцеларии. Станиците следеле силувања, тепања и убиства на лица со европско и либанско потекло. Илјадници иселеници и бели или етнички жители на Либан и на Брегот на Слоновата Коска ја напуштиле земјата. Нападите предизвикале меѓународна осуда.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/11/19/wapp. 19.xml&sSheet=/news/2004/11/19/ixnewstop.html|title=News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 јуни 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm|title=Europeans flee Ivory Coast violence. 13 November 2004. ABC News Online|archive-url=https://web.archive.org/web/20090324232450/http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm|archive-date=24 март 2009|access-date=9 јуни 2018}}</ref>
 
==== Мавританија ====
Ропството во Мавританија е сè уште присутно и покрај неговото укинување во 1980 година и главно има најголемо влијание врз потомците на црните Африканци земени во [[ропство]] кои сега живеат во [[Мавританија]] како „црни Мавари “ или ''харатини'' и кои сè уште делумно им служат на „белите Мавари“ или ''биданците'', како робови. Практиката на ропство била најзастапена во Мавританија меѓу горната традиционална класа на Маврите. Со векови, пониската класа ''Харат'', која се однесувала главно на сиромашните црни Африканци кои живееле во руралните области, се сметале за природни робови на овие Мавари. Социјалните ставови биле корегирани во повеќето урбани Мавари, но во руралните средини заостанувала античката поделеност.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L18334379.htm|title=Thomson Reuters Foundation|last=Foundation|first=Thomson Reuters|publisher=|accessdate=17 јуни 2015}}</ref>
 
==== Нигер ====
Во октомври 2006 година, [[Нигер]] објавила дека ќе се депортира во Чад „ Дифа Арапи “, [[Арапи]] кои живеат во регионот Дифа во источен Нигер.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6087048.stm|title=BBC NEWS - Africa - Niger starts mass Arab expulsions|publisher=|accessdate=17 јуни 2015}}</ref> Нивното население било околу 150000.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L25138454.htm|title=Thomson Reuters Foundation|last=Foundation|first=Thomson Reuters|publisher=|accessdate=17 јуни 2015}}</ref> Додека владата ги опколила Арапите во подготовките за депортација, две девојчиња починале, наводно откако избегале од владините сили, и три жени кои страдале од абортуси. Нигериската влада на крајот ја прекинала контроверзната одлука за депортирање на Арапите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6081416.stm|title=BBC NEWS - Africa - Niger's Arabs to fight expulsion|publisher=|accessdate=17 јуни 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/refworld/rwmain?docid=469638881e|title=Refworld - The Leader in Refugee Decision Support|last=United Nations High Commissioner for Refugees|work=Refworld|accessdate=17 јуни 2015}}</ref>
 
==== Јужна Африка ====
[[Податотека:DurbanSign1989.jpg|мини|256x256пкс| Направете резервација на натална плажа „за единствена употреба на членови на групата бела раса“, на англиски, [[африканс]] и [[зулу]] ( Дурбан, 1989). ]]
Ксенофобија во Јужна Африка во моментов е присутна и како [[апартхејд]], како и во пост-апартхејд ера. Непријателството помеѓу британската и Бурски кои ја влошиле [[Бурски војни|Втора Бурска војна]] довела до бунт од страна на сиромашните Африканерите кои ги ограбувале продавниците во сопственост на Велика Британија . {{Sfn|Giliomee|2003}} Јужна Африка, исто така, донела бројни акти со цел да ги задржи Индијанците подалеку, како што е Законот за имиграција на регулативи од 1913 година, со кој се предвидувале исклучување на „непожелните“ групи на луѓе кои имплицирале. Ова ефикасно ја запрела индиската имиграција. Општинскиот одред од 1924 година имал за цел да ги „негира Индијанците општинска франшиза“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.sahistory.org.za/politics-and-society/anti-indian-legislation-1800s-1959|title=Anti-Indian Legislation 1800s - 1959|work=South African History Online|accessdate=27 јуни 2016}}</ref>