Марлен Дитрих: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Успехот во САД: clean up, replaced: ., → . (2)
с clean up, replaced: ed| → | (5)
Ред 37:
 
=== Детство ===
Марлен Дитрих е родена на 27 декември 1901 во близина на Роте Инсел во Шенберг, денешна област на [[Берлин/Бранденбург (метрополитенска област)|Берлин]].<ref>Born as Maria Magdalena, not Marie Magdalene, according to Dietrich's biography by her daughter, Maria Riva (Riva 1993); however Dietrich's biography by Charlotte Chandler cites "Marie Magdalene" as her birth name (Chandler 2011, p. 12).</ref> Нејзината мајка, Вилхелмина Елизабета Џозефина (''родена'' Фелсинг), била од богато берлинско семејството кое поседувало продавница за накит и фирма за изработка на часовници. Нејзиниот татко, Луис Ерик Ото Дитрих, бил полициски поручник. Дитрих имала една сестра, Елизабет, која била една година постара. Таткото на Дитрих починал во 1907 година.<ref name=":0">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/741751642|title=Marlene Dietrich : life and legend|last=Steven.|first=Bach|date=2011|publisher=University of Minnesota Press|isbn=0816675848|edition=1st University of Minnesota Press ed|location=Minneapolis|oclc=741751642}}</ref> Неговиот најдобар пријател, Едуард фон Лош, аристократски прв поручник на [[гринадири]]те, се оженил со мајка ѝ во 1916 година, но тој набргу починал од повредите добиени за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/617550843|title=Marlene : Marlene Dietrich, a personal biography|last=Charlotte.|first=Chandler|date=2011|publisher=Simon & Schuster|isbn=1439188351|edition=1st Simon & Schuster hardcover ed|location=New York|oclc=617550843}}</ref> Фон Лош никогаш официјално не ги присвоил девојчињата, па презимето Дитрих никогаш не било фон Лош, како што понекогаш се тврдело.<ref>[http://ourqueerhistory.com/marlene-dietrich-german-american-actress-and-singer/ "Marlene Dietrich (German-American actress and singer)"]. ''Our Queer History''.</ref>
 
Во семејството ја викале „Лена" и „Лене". На околу 11 годишна возраст, таа ги искомбинирала своите први две имиња за да го добие името „Марлен". Дитрих учела во женското училиште Аугуста-Викторија од 1907 до 1917<ref name=":0" /> и дипломирала во школата Викторија-Луиза (денес [[Берлинска гимназија Гете-Вилмерсдорф]]) во 1918 година.<ref name=":0" /> Учела да свири [[виолина]] и како дете се интересирала за [[Драмска уметност|театар]] и поезија. Со повредата на рачниот зглоб ѝ се срушиле соништата да стане концертна виолинистка. Сепак, во 1922 година ја добила првата работа како виолинистка во оркестар за [[Нем филм|неми филмови]] во Берлинското кино каде по 4 недели добила отказ<ref name=":0" />.
Ред 60:
Во ''[[Мароко (филм 1930)|Мароко]]'' (1930)<ref>{{Наведување|last=Cooper|first=Gary|title=Morocco|date=1930-12-06|url=http://www.imdb.com/title/tt0021156/|last2=Dietrich|last3=Menjou|first2=Marlene|first3=Adolphe|accessdate=2018-02-14}}</ref>, Дитрих повторно била ангажирана како [[Кабаре|кабаретска пејачка]]. Филмот најдобро е запаметен по сцената во која таа ја изведува песната облечена во машка бела вратоврска и бакнува друга жена, што било провокативно за тоа време. За филмот Дитрих ја добила нејзината единствена [[Филмска награда на академијата на САД|номинација за Оскар]].
 
По Мароко следел филмот ''Обесчестена'' (1931)<ref>{{Наведување|last=Dietrich|first=Marlene|title=DishonoredDishonor|date=1931-04-04|url=http://www.imdb.com/title/tt0021800/|last2=McLaglen|last3=Seyffertitz|first2=Victor|first3=Gustav von|accessdate=2018-02-14}}</ref>, голем успех со улогата на Дитрих како шпионка налик на [[Мата Хари]]. ''[[Шангај Експрес (филм 1932)|Шангај Експрес]]'' (1932)<ref>{{Наведување|last=Dietrich|first=Marlene|title=Shanghai Express|date=1932-02-12|url=http://www.imdb.com/title/tt0023458/|last2=Brook|last3=Wong|first2=Clive|first3=Anna May|accessdate=2018-02-14}}</ref>, кој бил наречен од страна на критичарите „''[[Гранд Хотел]]'' ''на тркала''", бил еден од филмовите на Штернберг и на Дитрих со најголема заработувачка. Дитрих и Штернберг повторно соработувале во романтичната драма ''Русокосата Венера'' (1932)<ref>{{Наведување|last=Dietrich|first=Marlene|title=Blonde Venus|date=1932-10-28|url=http://www.imdb.com/title/tt0022698/|last2=Grant|last3=Marshall|first2=Cary|first3=Herbert|accessdate=2018-02-14}}</ref>. Дитрих работела без Штернберг за првпат во три години во романтичната драма ''Песна на песните'' (1933)<ref>{{Наведување|last=Dietrich|first=Marlene|title=The Song of Songs|date=1933-07-19|url=http://www.imdb.com/title/tt0024598/|last2=Aherne|last3=Atwill|first2=Brian|first3=Lionel|accessdate=2018-02-14}}</ref>, играјќи наивна германска селанка, во режија на [[Рубен Мамулијан]]. Последните два филма на Дитрих и Штернберг, ''Црвената царица'' (1934)<ref>{{Наведување|last=Dietrich|first=Marlene|title=The Scarlet Empress|date=1934-09-07|url=http://www.imdb.com/title/tt0025746/|last2=Lodge|last3=Jaffe|first2=John|first3=Sam|accessdate=2018-02-14}}</ref> и ''Ѓаволот е жена'' (1935)<ref>{{Наведување|last=Dietrich|first=Marlene|title=The Devil Is a Woman|date=1935|url=http://www.imdb.com/title/tt0026276/|last2=Atwill|last3=Horton|first2=Lionel|first3=Edward Everett|accessdate=2018-02-14}}</ref> биле нивни филмови со најниска заработувачка.
 
Штернберг е познат по неговата исклучителна вештина на осветлување и [[Фотографија|фотографирање]] на Дитрих до оптимален ефект. Негов потпис била употребата на светлото и сенката, вклучително и влијанието на [[светлина]]та преку превез или спуштени ролетни (како на пример во ''Шангај Експрес''). Ова во комбинација со скрупулозното внимание за поставеноста на сцена и костимите филмовите што тие ги снимиле заедно ги прави едни од највизуелните стилски филмови во [[Филм|кинематографската историја]].<ref>See, for example, Thomson (1975). The entry for Dietrich: "With him [von Sternberg] Dietrich made seven masterpieces [i.e. ''Blue Angel'' in Germany and the six in Hollywood], films that are still breathtakingly modern, which have no superior for their sense of artificiality suffused with emotion and which visually combine decadence and austerity, tenderness and cruelty, gaiety and despair."</ref><ref name="worldcat.org">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/1959828|title=A biographical dictionary of the cinema|last=1941-|first=Thomson, David|date=1975|publisher=Secker & Warburg|isbn=0436520109|location=London|oclc=1959828}}</ref> Критичарите сè уште енергично дебатираат колку од придонесот му припаѓал на Штернберг а колку на Дитрих но повеќето се согласни дека ниеден повторно не достигнал такви височини откако [[Парамонт Пикчрс|Парамонт]] го отпуштил Штернберг и тие двајца престанале да работат заедно.<ref name="worldcat.org"/> Таква соработка на актерка и режисер кои создале седум филмови уште е неспоредлива во кинематографската историја, со исклучок на [[Кетрин Хепберн]] и [[Џорџ Цукор]], кои заедно снимиле десет филмови.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/820829974|title=Blue angel : the life of Marlene Dietrich|last=1941-|first=Spoto, Donald|date=2000|publisher=Cooper Sqare Press|isbn=9781461624219|edition=1st Cooper Square Press ed|location=New York|oclc=820829974}}</ref><ref>Nightingale, Benedict (1 February 1979). [https://www.nytimes.com/1979/01/28/archives/after-making-nine-films-together-hepburn-can-practically-direct.html "After Making Nine Films Together, Hepburn Can Practically Direct Cukor; Hepburn Helps Cukor Direct The Corn Is Green'"] – via NYTimes.com.</ref>
[[Податотека:Marilyn Monroe & Marlene Dietrich.jpeg|мини|Мерилин Монро и Марлен Дитрих]]
Првиот филм на Дитрих по завршувањето на нејзиното партнерство со Штернберг бил филмот ''Желба'' (1936) на [[Френк Борзејги]], комерцијален успех кој ѝ дал на Дитрих можност да се обиде да игра во романтична комедија. Нејзиниот следен проект, ''Сакав Војник'' (1936), завршил неславно кога филмот бил прекинат по неколку недели продукција заради проблеми со сценариото, конфузија во распоредот и одлуката на студиото да го отпушти режисерот, [[Ернст Љубич]].<ref name="ReferenceA">{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/26362126|title=Marlene Dietrich : life and legend|last=Steven.|first=Bach|date=1992|publisher=Morrow|isbn=0688071198|edition=1st ed|location=New York|oclc=26362126}}</ref>
 
Екстравагантни понуди ја тргнале Дитрих од Парамонт за да го направи нејзиниот прв [[Филм|филм во боја]], ''Градината на Алах'' (1936) за независниот продуцент [[Дејвид O.Селзник]], за кој таа добила 200,000 долари, и за британската продукцијата на [[Александар Корда]], ''Витез без оклоп'' (1937), со плата од 450,000 долари, со што таа станала една од најдобрите платени филмски ѕвезди. Иако и двата филма забележале добра заработка на благајните, нејзината популарност во јавноста била во опаѓање.