Алесандро Дел Пјеро: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с clean up, replaced: data= → date= (4)
Ред 95:
За време на [[ФК Јувентус сезона 1997-1998|сезоната 1997-1998]], Дел Пјеро станал референтна точка во Јувентус. Во текот на летото 1997, тој исто така добил нов партнер во нападот, [[Филипо Инѕаги]], со кого претставувале најдобриот тандем во Италија за време на оваа сезона. Сезоната ја отворил со освојување на нова титула во [[Суперкуп на Италија 1997|Суперкупот на Италија]]. На 1 октомври 1997 година, тој постигнал гол на гостувањето кај Манчестер Јунајтед, што бил четвртиот најбрз во историјата на Лигата на шампионите, постигнат по само 20 секунди и 12 стотинки.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://it.eurosport.yahoo.com/blog/top-flop/top-10-dei-gol-pi%C3%B9-veloci-champions-200516236--spt.html|title=La Top 10 dei gol più veloci della Champions|date=2 април 2013}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/2008/agosto/08/Del_Piero_del_tempio_sono_ga_10_080808042.shtml|title=Del Piero re del tempio «Mi sono commosso»|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=8 август 2008}}</ref> Во меѓувреме во [[Серија А 1997-1998|Серија А]], на 21 декември 1997, тој го постигнал својот втор хет-трик во кариерата во победата со 5-2 на домашен терен над {{Fb team (N) Empoli}}. На 1 април 1998 година, во победата со 4-1 на домашен терен против {{Fb team (N) Monaco}}, тој го постигнал својот прв хет-трик во европските купови што му овозможил да го надмине [[Мишел Платини]] по бројот на голови во Лигата на шампионите, станувајќи најдобар стрелец на Јувентус во ова натпреварување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.raisport.rai.it/news/rubriche/coppe978/199804/01/3522a0fb0279e/|title=Juventus 4-1 Monaco|date=1 април 1998|archiveurl=https://www.webcitation.org/6BcQWJBU9?url=http://www2.raisport.rai.it/news/rubriche/coppe978/199804/01/3522a0fb0279e/}}</ref> Тој постигнал 5 гола во групната фаза и уште 5 гола во нокаут фазата, завршувајќи како најдобар стрелец во [[УЕФА Лига на шампиони 1997/98|Лигата на шампионите]] и отворајќи го патот за својот тим кон шестото финале во клупската историја. Сепак, во [[Финале на УЕФА Лигата на шампионите во 1998 година|финалето]] во кое Јувентус загубил со 1-0 од [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]], тој не можел многу да му помогне на својот клуб, пред се поради тоа што не бил целосно закрепнат од претходната повреда.<ref>{{наведени вести|author=Bruno Bartolozzi|author2=Paolo Forcolin|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1998/maggio/22/ansia_per_Del_Piero_ga_0_9805227687.shtml|title=in ansia per Del Piero|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=22 мај 1998}}</ref> Во Серија А, тој постигнал највисоки дотогаш во кариерата 21 гол, помагајќи им на торинезите да го освојат 25-тото скудето во историјата на клубот. Посебно запаметен останал голот во [[Дерби на Италија|Дербито на Италија]] на 28 април против {{Fb team (N) Inter}}, единствениот конкурент на ''бјанконерите'' во оваа сезона, со кој му донел победа на својот тим со 1-0 и одлучувачка предност при освојувањето на титулата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.goal.com/en/news/10/italy/2009/04/20/1219294/scudetto-of-1998-belongs-to-inter-not-juventus-gigi-simoni|title=Scudetto of 1998 Belongs To Inter, Not Juventus – Gigi Simoni|publisher=Goal.com|date=20 April 2009}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://archiviostorico.corriere.it/1998/aprile/27/Juve_scudetto_dei_veleni_vicino_co_0_9804271357.shtml|title=Juve, lo scudetto dei veleni e' vicino|publisher=Il Corriere della Sera|language=Italian|date=27 April 1998|access-date=5 December 2014}}</ref>
 
Завршувајќи ја сезоната со 21 гол во лигата, 10 во Лигата на шампионите и еден во [[Фудбалски куп на Италија 1997-1998|Купот на Италија]], Дел Пјеро стигнал до бројката од вкупно 32 голови, што претставува рекорден број за еден играч на Јувентус во рамките на една сезона (изедначен со [[Феличе Борел]], [[Давид Трезеге]] и [[Гонсало Игуаин]]). За трето последователно издание тој бил вклучен во [[European Sports Media|Тимот на годината според ЕСМ]] и бил награден за неговите настапи во 1998 година со [[Оскар дел калчо]] за најдобар италијански фудбалер.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www2.raisport.rai.it/news/sport/calcio/199809/22/3607ef0f06e63/|title=La notte degli Oscar|datadate=22 settembre 1998|archiveurl=https://www.webcitation.org/6BcQWxZwl?url=http://www2.raisport.rai.it/news/sport/calcio/199809/22/3607ef0f06e63/}}</ref>
 
====1998-2001: сериозната повреда и бавното враќање во форма====
Сезоната 1998-1999 ја започнал со гол против {{Fb team (N) Lazio}} во [[Суперкуп на Италија 1998|Суперкупот на Италија]], што не бил доволен за Јувентус да го освои трофејот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://archiviostorico.corriere.it/1998/agosto/30/Lazio_una_Supercoppa_aspettando_Vieri_co_0_9808305771.shtml|title=Lazio, una Supercoppa aspettando Vieri|publisher=Il Corriere della Sera|language=Italian|author1=Giancarlo Padovan|author2=Stefano Agresti|date=30 August 1998|access-date=26 August 2015}}</ref> Сè уште борејќи се со последиците од повредата претрпена во завршницата од претходната сезона, Дел Пјеро се мачел да влезе во вистинската форма: исто така да се внесе поголема доверба во него, во натпреварот на домашен терен против {{Fb team (N) Cagliari}} на 20 септември 1998 година, во отсуство на регуларниот капитен [[Антонио Конте]], соблекувалната одлучила токму нему да му ја довери капитенската лената, која ја носел за прв пат во кариерата.<ref name="capitano">{{наведени вести|author=Paolo Vergnano|url=http://www.archiviolastampa.it/component/option,com_lastampa/task,search/mod,libera/action,viewer/Itemid,3/page,29/articleid,0563_01_1998_0259_0031_7535908/|title=«Alex, il nostro capitano sei tu»|publisher=La Stampa|date=21 септемри 1998|page=29}}</ref> Со изминувањето на неделите, се чинеше дека напаѓачот ја пронашол формата од најдобрите времиња, постигнувајќи го првиот гол за сезоната на гостувањето кај {{Fb team (N) Vicenza}} (1-1) на 18 октомври 1998. Една недела подоцна, тој со својот гол, како и во претходната сезона го одлучил [[Дерби на Италија|Дербито на Италија]] против Интер кое Јувентус го добил одново со минимални 1-0. Сепак, на 8 ноември, во натпреварот против {{Fb team (N) Udinese}}, во обид да постигне гол, тој налетал на еден противнички играч по што се здобил со уште посериозна повреда на левото колено,<ref>{{наведени вести|url=http://archiviostorico.corriere.it/1998/novembre/10/Campionato_gia_finito_per_Del_co_0_9811107957.shtml|title=Campionato già finito per Del Piero infortunato|publisher=Corriere della Sera|date=10 ноември 1998|page=1|archiveurl=https://archive.is/20120526080403/http://archiviostorico.corriere.it/1998/novembre/10/Campionato_gia_finito_per_Del_co_0_9811107957.shtml}}</ref> која подоцна била дијагностицирана како [[повреда на предниот вкрстен лигамент]]: инцидентот го принудил да изврши операција во САД после која била предвидена 9-месечна пауза за рехабилитација.<ref>{{наведени вести|author=Gianni Merlo|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1998/novembre/23/Del_Piero_Vail_mercoledi_intervento_ga_0_9811237972.shtml|title=Del Piero a Vail, mercoledì l'intervento|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=23 ноември 1998}}</ref> Со тоа сезоната ја завршил по само 8 натпревари. Без него сезоната на Јувентус тргнала низ брдо, и клубот завршил на разочарувачкото седмо место во лигата, додека патот во Лигата на шампионите го завршиле во полуфиналето против Манчестер Јунајтед, кој се покажал способен да ја надополни негативата од два гола постигнати од [[Филипо Инѕаги]] на Деле Алпи; ''бјанконерите'', исто така, ја пропуштиле и директната квалификација за Купот на УЕФА за следната сезона, добиена подоцна преку освојувањето на [[Интертото куп 1999|Интертото купот]] во летото 1999. Слабиот пласман во лигата, донел и промена на клупата на Јувентус каде тренерот Липи бил отпуштен и заменет со [[Карло Анчелоти]].
 
Во меѓувреме, на 29 јуни, по долгите преговори поврзани со ангажманот и правата на играчот,<ref>{{наведени вести|author=Paolo Forcolin|author2=Salvatore Lo Presti|author3=Franco Arturi|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1999/giugno/18/Del_Piero_Juventus_Stop_alla_ga_0_9906185300.shtml|title=Del Piero Juventus Stop alla trattativa|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=18 јуни 1999}}</ref><ref name=faccia>{{наведени вести|author=Antonello Capone|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1999/aprile/24/Juventus_Del_Piero_questione_faccia_ga_0_990424878.shtml|title=Juventus-Del Piero questione di faccia|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=24 април 1999}}</ref> тој конечно потпишал обновување на договорот со Јувентус, со економско прилагодување што му донело плата од 10 милијарди лири годишно, што го направило најплатениот фудбалер на светот во тоа време.<ref name=faccia/><ref>{{наведени вести|author=Paolo Forcolin|author2=Germano Bovolenta |author3=Antonello Capone|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1999/giugno/30/Del_Piero_emozioni_oro_ga_0_9906306598.shtml|title=Del Piero emozioni d'oro|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=30 јуни 1999}}</ref> Чекањето за неговото враќање на терените довело [[Џани Ањели]] да го нарече ''[[Чекајќи го Годо|Годо]]''.<ref>{{наведени вести|author=Maurizio Crosetti|url=http://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/2000/08/24/telenovela-del-piero-chiamatelo-godot.html|title=Telenovela Del Piero, chiamatelo Godot|publisher=la Repubblica|datadate=24 август 2000}}</ref><ref>{{наведени вести|author=Monica Colombo|url=http://archiviostorico.corriere.it/2000/agosto/24/Agnelli_ribattezza_Del_Piero_Adesso_co_0_0008245559.shtml|title=Agnelli ribattezza Del Piero|publisher=Corriere della Sera|date=24 август 2000|page=41|archiveurl=https://archive.is/20120707023626/http://archiviostorico.corriere.it/2000/agosto/24/Agnelli_ribattezza_Del_Piero_Adesso_co_0_0008245559.shtml}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://archiviostorico.corriere.it/2001/agosto/13/Agnelli_Del_Piero_deve_svegliarsi_co_0_0108138720.shtml|author=Roberto Perrone|title=Agnelli: "Del Piero deve svegliarsi"|publisher=Corriere della Sera|date=13 август 2001|page=35|urlarchivio=https://archive.is/20140315184324/http://archiviostorico.corriere.it/2001/agosto/13/Agnelli_Del_Piero_deve_svegliarsi_co_0_0108138720.shtml}}</ref>
 
Враќајќи се по повредата, под водството на Анчелоти, тој донел одлучувачки придонес, со головите и асистенциите, за победата во [[Интертото куп 1999|Интертото купот]].<ref>{{наведени вести|author=Marco Ansaldo|url=http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=2441626|title=Del Piero, il ritorno del folletto|publisher=La Stampa|editor=Torino|page=25|date=2 август 1999|archiveurl=https://archive.is/20120707015321/http://archivio.lastampa.it/LaStampaArchivio/main/History/tmpl_viewObj.jsp?objid=2441626}}</ref><ref>{{наведени вести|author=Alberto Cerruti|author2=Paolo Forcolin|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1999/agosto/11/Riecco_Juve_fantasia_ga_0_9908111555.shtml|title=Riecco la Juve fantasia|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=11 август 1999}}</ref><ref>{{наведени вести|author=Paolo Condò Paolo|author2=Paolo Forcolin|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1999/agosto/25/aria_coppe_Conte_scatena_ga_0_9908257521.shtml|title=Se c'è aria di coppe Conte si scatena|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=25 август 1999}}</ref> Со освојувањето на трофејот, победувајќи го [[ФК Рен|Рен]] во финалето, Јувентус станал првиот и сеуште е единствениот клуб во Европа кој ги освоил сите шест клупски натпреварувања на УЕФА. Иако ги започнал сите 34 првенствени натпревари, во текот на сезоната тој не играл на истото ниво на кое ги навикнал навивачите на ''бјанконерите'' во минатото, до тој степен што ги разгори сомнежите за неговите шанси за целосно закрепнување од повредата.<ref>{{наведени вести|author=Paolo Forcolin|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/1999/ottobre/13/Del_Piero_conosce_turnover_ga_0_9910133294.shtml|title=Del Piero conosce il turnover|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=13 октомври 1999}}</ref><ref>{{наведени вести|author=Paolo Forcolin|url=http://archiviostorico.gazzetta.it/2000/gennaio/24/Ancelotti_scudo_Del_Piero_ga_0_0001246821.shtml|title=Ancelotti fa scudo a Del Piero|publisher=La Gazzetta dello Sport|date=24 јануари 2000}}</ref> Тој сепак успеал да постигне 12 сезонски погодоци (иако многу од нив од пенал) и да подели уште 20 асистенции, вклучувајќи 14 од нив во Серија А (најдобар „асистент" во првенството<ref>{{Наведена мрежна страница|language=en|url=http://www.football-lineups.com/tourn/Serie_A_1999-2000/stats/top_goal_scorers/|title=Serie A 1999-2000 Top Goal Scorers}}</ref>) Скудетото во оваа сезона, по поразот на Јувентус кај {{Fb team (N) Perugia}} во последното коло од првенството, и покрај многуте контроверзии,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ilsussidiario.net/News/Calcio-e-altri-Sport/2011/4/21/CALCIO-Tutto-su-Perugia-Juventus-del-2000-nella-rubrica-La-tribu-del-pallone-/170212/|title=Tutto su Perugia-Juventus del 2000 nella rubrica "La tribù del pallone"|date=21 април 2011}}</ref> отишло кај Лацио, кои триумфирале со само еден бод повеќе од пиемонтезите.
Ред 115:
==== 2004-2007: случајот ''Калчополи'' и сезоната во Серија Б ====
[[File:Alessandro Del Piero Rimini-Juventus 2006 cropped.jpg|thumb|upright=0.8|Дел Пјеро во акција во 2006 година против {{Fb team (N) Rimini}}.]]
Во сезоната 2004-2005 улогата на постојан стартер во Јувентус била доведена во прашање со доаѓањето на [[Златан Ибрахимовиќ]] и пред се со решенијата на новиот тренер [[Фабио Капело]], кој често го оставал на клупата<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tuttosport.com/calcio/serie_a/milan/2009/01/27-16416/Capello:+%C2%ABScudetti+tolti+alla+Juve%3F+Sono+vinti+sul+campo%C2%BB|title=Capello: "Scudetti tolti alla Juve? Sono vinti sul campo"|date=27 јануари 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304110933/http://www.tuttosport.com/calcio/serie_a/milan/2009/01/27-16416/Capello:+%C2%ABScudetti+tolti+alla+Juve%3F+Sono+vinti+sul+campo%C2%BB}}</ref> и со кои играчот никогаш немал оптимален однос од гледна точка на тренерскиот избор.<ref>{{наведени вести|url=http://archiviostorico.corriere.it/2005/maggio/29/Capello_prepara_valigie_Del_Piero_co_9_050529019.shtml|title=Capello prepara le valigie a Del Piero|publisher=Corriere della Sera|author=Roberto Perrone|datadate=29 maggio 2005|p=41|urlarchivio=https://archive.is/20120629055622/http://archiviostorico.corriere.it/2005/maggio/29/Capello_prepara_valigie_Del_Piero_co_9_050529019.shtml|urlmorto=sì}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://archiviostorico.corriere.it/2006/agosto/27/Capello_piu_bravo_ragione_Del_co_9_060827035.shtml|title="Capello? È il più bravo". "No, ha ragione Del Piero"|publisher=Corriere della Sera|author=Giancarla Ghisi|date=27 agosto 2006|page=42|archiveurl=https://archive.is/20120629055620/http://archiviostorico.corriere.it/2006/agosto/27/Capello_piu_bravo_ragione_Del_co_9_060827035.shtml}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/2004/j/sezioni/sport/calcio/serie_a/capelloalex/capelloalex/capelloalex.html|title=Capello scuote Del Piero "Se ha dei dubbi resti fuori"}}</ref> Сезоната ја завршил со вкупно 17 постигнати голови во сите турнири, и повторно бил најдобар стрелец на клубот за сезоната. Во последниот првенствен натпревар на 29 мај го постигнал воведниот гол против {{Fb team (N) Cagliari}} во победата со 4-2, освојувајќи нова титула во лигата која подоцна на Јувентус ќе му биде одземена.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.repubblica.it/2005/e/sezioni/sport/calcio/serie_a/38giornata/juventuscagliari1/juventuscagliari1.html|title=La Juve festeggia lo scudetto. Poker al Cagliari di Zola|date=29 мај 2005}}</ref> Во текот на сезоната тој ги престигнал [[Феличе Борел]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.juworld.net/giocatori-scheda.asp?idgiocatore=254|title=Profilo Felice Placido Borel II}}</ref> и [[Омар Сивори]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.juworld.net/giocatori-scheda.asp?idgiocatore=406|title=Profilo Omar {{Sic|Sivori}}}}</ref> на листата на најдобрите стрелци во историјата на Јувентус, пробивајќи се на третото место.
 
Во сезоната 2005-2006, тој најпрво го престигнал Бетега, а потоа и [[Џампјеро Бониперти]], стигнувајќи до 185 голови со хет-трикот против Фјорентина, со што станал најдобриот стрелец во историјата на Јувентус.<ref>{{Наведена мрежна страница|author=Riccardo Pratesi|url=http://www.gazzetta.it/Calcio/Squadre/Juventus/Primo_Piano/2006/01_Gennaio/11/ale.shtml|title=Ale: "Dedicato ai miei cari"|date=11 јануари 2006}}</ref>
Ред 193:
Во 1991 година, учествувал со [[Фудбалска репрезентација на Италија под 17 години|италијанската репрезентација под 17 години]] на [[Светско првенство во фудбал под 17 години|светското првенство во оваа возрасна категорија]] чиј домаќин бил Италија, постигнувајќи гол во вториот натпревар на аѕурите, против [[Фудбалска репрезентација на Кина под 17 години|Кина]] (2-2). Помеѓу 1992 и 1993 година, тој одиграл 14 натпревари за [[Фудбалска репрезентација на Италија под 18 години|репрезентација под 18 години]], притоа постигнувајќи 12 голови. Во 1992 година, учествувал со истата селекција на турнирот посветен на [[Паоло Валенти]], каде го направил своето деби на 12 април во [[Форли]] против [[Фудбалска репрезентација на Норвешка под 18 години|Норвешка]], во натпреварот што завршил 2-0 за италијанците. Два дена подоцна, против [[Фудбалска репрезентација на Грција под 18 години|Грција]], го постигнал својот прв гол со репрезентацијата под 18 години. По победата над [[Фудбалска репрезентација на Шпанија под 18 години|Шпанија]] во полуфиналето, Италија под 18 години се квалификувала во финалето во [[Равена]], каде се соочиле со италијанската селекција на аматери. Токму Дел Пјеро го постигнал голот што го решил натпреварот (1-0). Во октомври Дел Пјеро учествувал во квалификациите за [[Европско првенство во фудбал за играчи под 18 години|Европското првенство под 18 години]], каде го направил своето деби против [[Фудбалска репрезентација на Полска под 18 години|Полска]], постигнувајќи хет-трик во успехот на ''аѕурите'' со 5-1. Сепак, Италија потоа била елиминирана во баражот, од [[Фудбалска репрезентација на Унгарија под 18 години|Унгарија]] (2-0 во првиот натпревар за унгарците, 1-0 во реваншот за Италија).
 
На 20 јануари 1993 година, под водство на [[Чезаре Малдини]] го направил своето деби за [[Фудбалска репрезентација на Италија под 21 година|италијанската репрезентација под 21 година]] во [[Пријателски натпревар|пријателскиот натпревар]] во кој ја победиле [[Фудбалска репрезентација на Романија под 21 година|Романија]] со 1-0. Со ''аѕурините'' тој играл во четвртфиналето на [[Европско првенство во фудбал под 21 година|Европското првенство во оваа категорија]] во [[Европско првенство во фудбал за играчи под 21 година 1994|1994]] и на [[Европско првенство во фудбал под 21 година 1996|1996]], но без да учествува во завршните фази на споменатите натпреварувања, кои Италија ги освоила.<ref>{{наведени вести|url=http://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1994/04/09/calcio-news.html|title=Convocati Under 21|publisher=la Repubblica|datadate=9 април 1994|page=25}}</ref><ref>{{наведени вести|url=http://www.archiviolastampa.it/component/option,com_lastampa/task,search/mod,libera/action,viewer/Itemid,3/page,31/articleid,0643_01_1996_0134_0038_8767284/|title=Under 21, i convocati|publisher=La Stampa|date=17 мај 1996|page=31}}</ref> Севкупно го дресот на селекцијата под 21 година го носел во 12 наврати, постигнувајќи 3 гола: првиот против [[Фудбалска репрезентација на Хрватска под 21 година|Хрватска]] на 16 ноември 1994 и другите два против [[Фудбалска репрезентација на Унгарија под 21 година|Унгарија]], во пријателски натпревар на 21 февруари 1996 година.
 
=== Сениорскa репрезентација ===