Снелов закон: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Историјат: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite journal → Наведено списание (5)
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite book → Наведена книга (3)
Ред 20:
Во влијателната книга „Геометрија“, Декарт решава еден проблем разработуван од Аполониј од Пергам и Пап Александриски. Проблемот гласи: ако се дадени n прави L и точка P(L) на секоја од нив, да се најдат положбите на точките Q така што должините на отсечките QP(L) задоволуваат одредени услови. На пример, n изнесува 4 и се дадени правите a, b, c, и d со точките A на a, B на b итн., да се најде местоположбата на точките Q кои го задоволуваат условот QA<sup>.</sup>QB=QC<sup>.</sup>QD. Пап покажал дека кога правите не се паралелни, положбите се конусни пресеци. Но, кога Декарт го решавал проблемот со поголеми вредности за n, добивал криви чија равенка е од трети или повисок степен. Дека тие природно произлегуваат во оптиката, Декарт покажал преку Снеловиот закон.<ref>„The Geometry of Rene Descartes“ (Dover Books on Mathematics) by Rene Descartes, David Eugene Smith and Marcia L. Latham (Jun 1, 1954).</ref>
 
Во ''„De natura lucis et proprietate“'' (1662)<ref>{{citeНаведена bookкнига | title = „Lenses and Waves: Christiaan Huygens and the Mathematical Science of Optics in the Seventeenth Century“ | author = Fokko Jan Dijksterhuis | publisher = Springer | year = 2004 | isbn = 1-4020-2697-8 | url = http://books.google.com/?id=cPFevyomPUIC&pg=PA135&lpg=PA135&dq=Descartes-had-seen-Snel%27s+intitle:Lenses+intitle:and+intitle:Waves+intitle:Christiaan }}</ref> се тврди дека Исак Вос рекол дека Декарт го имал видено Снеловиот труд, па според него спровел сопствен доказ. И Ферма и Хајденс исто така го обвиниле Декарт за плагијат. Сепак, ваквото обвинение е незаслужено.
 
[[Image:Refraction - Huygens-Fresnel principle.svg|thumb|200px|right|[[Прекршување (физика)|Прекршување на бран]] според Хајгенс]]
Ред 70:
 
До законот може да се дојде и врз основа на транслациона симетрија.<ref>
{{Наведена книга
{{cite book
|author=John D Joannopoulos, Johnson SG, Winn JN & Meade RD
|title=„Photonic Crystals: Molding the Flow of Light“
Ред 92:
 
Имајќи го нормализираниот светлински вектор '''l''' (насочен од изворот кон површината) и вектор на нормалата на нормализираната рамнина '''n''', може да се добијат нормализираниот одбиен и прекршен зрак, преку косинусите на упадниот агол <math>\theta_1</math> и на аголот на прекршување <math>\theta_2</math>, без употреба на било какви [[тригонометриски функции]]:<ref>
{{Наведена книга
{{cite book
|author=Andrew S. Glassner
|title=„An Introduction to Ray Tracing“