Електрична импеданса: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с →Омов закон: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: {{Main| → {{Главна| |
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite book → Наведена книга, cite book → Наведена книга (2) |
||
Ред 10:
Ознаката за импедансата е обично {{math|''Z''}} и може да се претстави со запишување на големината на фазата во следниот облик {{math|{{!}}''Z''{{!}}''∠θ''}}. Приказот како комплексен број е често подобар начин за прикажување и анализа на струјните кола. Поимот ''импеданса'' е воведен од [[Оливер Хевисајд]]<ref>''Наука'', Стр. 18, 1888</ref><ref>Оливер Хевисајд, ''The Electrician'',Стр. 212, 23 јули 1886, преиздадена како ''Electrical Papers'', стр. 64, ''AMS Bookstore'', ISBN 0-8218-3465-7</ref>. [[Артур Кенели]] е првиот кој импедансата ја претстави преку комплексни броеви во 1893 г.<ref>[http://ieeexplore.ieee.org/xpls/abs_all.jsp?arnumber=4768008 Кенели, Артур. ''Impedance'' (AIEE, 1893)]</ref>
Импедансата се дефинира со помош на [[фреквенција]]та [[количник]]от од напонот и струјата <ref>{{
* големината на комплексната импеданса е количникот од амплитудата на напонот и амплитудата на струјата.
Ред 35:
{{Главна|Омов закон}}
Значењето на електричната импеданса може најдобро да се разбере ако се претстави преку [[Омов закон|Омовиот закон]]<ref>[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/electric/imped.html AC Омов закон], Хиперфизика</ref><ref name=HH1>{{
:<math>\ V = I Z = I |Z| e^{j \arg (Z)}</math>
Ред 46:
За да се поедностават пресметките, [[синусоида]]та на брановите на напонот и струјата се претставени како [[комплексна функција|комплексни функции]]
<ref>[http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/electric/impcom.html#c1 Комплексна импеданса ], Хиперфизика</ref><ref name=HH2>{{
:<math>\begin{align}
|