Абасидски Калифат: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite web → Наведена мрежна страница, cite web → Наведена мрежна страница
с →‎top: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite book → Наведена книга, cite book → Наведена книга
Ред 47:
'''Абасидски Калифат''' или '''Абасиди''' ([[арапски]]: ٱلْخِلافَةُ ٱلْعَبَّاسِيَّة‎, ''al-Khilāfatu al-‘Abbāsīyah'') — трет од исламските калифати кои го наследиле исламскиот пророк [[Мухамед]]. Династијата Абасиди потекнува од вујкото на Мухамед, [[Абас ибн Абд ал-Муталиб]] (566-653 н.е.), според кого династијата го носи своето име{{sfn|Hoiberg|2010|p=10}}. Тие владееле како калифи во најголем дел од нивниот период од нивниот главен град во [[Багдад]] во денешен [[Ирак]], по преземањето на власта над [[Муслимански освојувања|муслиманската империја]] од [[Омејади]]те во [[750]] година.
 
Калифатот на Абасидите во почетокот својата администрција ја имала во градот [[Куфа]], но во [[762]] година калифот [[Ел Мансур]] го основал градот [[Багдад]], во близина на главниот град [[Ктесифон]]. Периодот на Абасидите бил обележан со потпирање во преден план на персискирте бирократи (особено семејството [[Бармакиди]]) за владеење на териториите освоени од арапските муслимани, како и зголемено вклучување на неарапските муслимани во Умата. Персиските обичаи биле широко прифатени од владејачката елита и започнале да ги поддржуваат уметниците и научниците<ref>{{citeНаведена bookкнига|last1=Canfield|first1=Robert L.|title=Turko-Persia in Historical Perspective|date=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521522915|page=5}}</ref>. [[Багдад]] станал центар на науката, културата, филозофијата и иновациите за време на [[Златно доба на исламот|Златното доба на исламот]].
 
И покрај оваа првична соработка, Абасидите од крајот на [[8 век]] ги отуѓиле неарапските [[Мавла|мавали]]<ref>{{Наведена мрежна страница|title = ABŪ MOSLEM ḴORĀSĀNĪ – Encyclopaedia Iranica|url = http://www.iranicaonline.org/articles/abu-moslem-abd-al-rahman-b|website = www.iranicaonline.org|accessdate = 2015-11-20}}</ref> и иранските бирократи<ref>{{CiteНаведена bookкнига|title = The History of Government from the Earliest Times: Volume II: The Intermediate Ages p.720|url = https://books.google.com/books?id=AhEab85xHAMC|publisher = OUP Oxford|date = 1999-01-01|isbn = 9780198207900|first = S. E.|last = Finer}}</ref>. Тие биле принудени да се откажат од авторитетот над [[ел-Андалуз]] и [[Магреб]] до [[Омејади]]те, [[Мароко]] до династијата [[Идрисиди]], [[Ифрикија]] до [[Аглабиди]]те и [[Египет]] до [[Шиизам|шиитскиот]] калифат на [[Фатимиди]]те. Политичката моќ на калифите во голема мера завршила со подемот на иранската [[Бујидска династија]] и [[Селџуци]]те. Иако раководството на Абасидите над огромната исламска империја постепено се сведувала на церемонијална религиозна функција, династијата ја задржала контролата над своите месопотамски области.
 
Овој период на културно остварување завршил во [[1258]] година со [[Опсада на Багдад (1258)|зазимањето на Багдад]] од страна на Монголите под Хулегу хан. Абасидската линија на владетели и муслиманската култура воопшто, повторно се центрирала во главниот град на Мамелуците, [[Каиро]], во [[1261]] година. Иако недостасувало политичка моќ, династијата продолжила да бара авторитет во религиозните прашања сè до османлиското освојување на [[Египет]] во [[1517]] година{{sfn|Holt|1984}}.