Слободен Град Либек: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с →‎Слободен царски град и Ханза: Правописна исправка, replaced: Гестахт → Гестхахт
Ред 66:
Во 1359 година Либек го купил војводскиот феуд [[Мелн]] од задолжениот Алберт V, војвода на Саксо-Бергедорф-Мелн, дел на војводската династија на Саксо-Лауенбург. Градот и војводата — со согласност на братот на војводата Ерик — се согласиле на цена од 9.737,50 либечки марки. Страните исто така се согласиле на клаузула која дозволува повторно купување на поседите од војводата или неговите наследници, но само ако го купат поседот за себе, а не за трета страна.<ref>Elisabeth Raiser, ''Städtische Territorialpolitik im Mittelalter: eine vergleichende Untersuchung ihrer verschiedenen Formen am Beispiel Lübecks und Zürichs'', Lübeck and Hamburg: Matthiesen, 1969, (Historische Studien; 406), p. 88: Hamburg, Univ., Diss., 1969.</ref> Либек сметал дека ова припојување ќе биде многу важно, бидејќи Мелн бил важна попатна станица во трговијата (особено трговијата со сол) помеѓу Скандинавија и градовите [[Брауншвајг]] и [[Линебург]] преку Либек. Така, Либек го обезбедил Мелн со вооружена стража за да обезбеди ред на патиштата.
 
Во 1370 година, Либек се проширил повторно — како обезбедување на заем — кон феудите [[Бергедорф (кварт)|Бергедорф]], Фирланде, половина од [[Саксонска Шума|Саксонската Шума]] (''Sachsenwald'') и [[ГестахтГестхахт]] од војводата Ерик III, кој во меѓувреме го наследил неговиот постар брат V.<ref>Elisabeth Raiser, p. 90.</ref> Ова проширување ги вклучило поголемиот дел од трговските патишта помеѓу [[Хамбург]] и Либек, со тоа обезбедувајќи безбедна товарна рута помеѓу градовите. Ерик III го задржал правото на доживотен наем за овие земји.
 
Либек и Ерик III понатаму се договориле дека кога Ерик ќе умре, Либек ќе може да ја преземе сопственоста на заложените територии додека неговите наследници не можат да го исплатат долгот и истовремено да го извршат повторното купување на Мелн. Дотогаш, сумата за поседите се искачила на 26.000 либечки марки, огромна сума на пари во тоа време.<ref>Elisabeth Raiser, pp. 90 seq.</ref>