Аналитичка филозофија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
нова страница
 
с →‎top: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite journal → Наведено списание
Ред 4:
 
* Начин на филозофирање<ref>See, e.g., Avrum Stroll, ''Twentieth-Century Analytic Philosophy'' (Columbia University Press, 2000), p. 5: "[I]t is difficult to give a precise definition of 'analytic philosophy' since it is not so much a specific doctrine as a loose concatenation of approaches to problems." Also, see Stroll (2000), p. 7: "I think Sluga is right in saying 'it may be hopeless to try to determine the essence of analytic philosophy.' Nearly every proposed definition has been challenged by some scholar. [...] [W]e are dealing with a family resemblance concept."</ref><ref>See [[Hans-Johann Glock]], ''What Is Analytic Philosophy'' (Cambridge University Press, 2008), p. 205: "The answer to the title question, then, is that analytic philosophy is a tradition held together ''both'' by ties of mutual influence ''and'' by family resemblances."</ref> кој се одликува со аргументативна јасност и прецизност (преку [[Формална логика|формалната логика]] и анализа на [[јазик]]от) и честа потреба да се зборува за или користат сознанијата на математиката и [[Природни науки|природните науки]].<ref name="LeiterWeb">[[Brian Leiter]] (2006) webpage [http://www.philosophicalgourmet.com/analytic.asp ''"Analytic" and "Continental" Philosophy''].
Quote on the definition: „'Analytic' philosophy today names a style of doing philosophy, not a philosophical program or a set of substantive views. Analytic philosophers, crudely speaking, aim for argumentative clarity and precision; draw freely on the tools of logic; and often identify, professionally and intellectually, more closely with the sciences and mathematics, than with the humanities.“</ref><ref>{{CiteНаведено journalсписание | last1 = Glock | first1 = H. J. | title = Was Wittgenstein an Analytic Philosopher? | doi = 10.1111/j.1467-9973.2004.00329.x | journal = Metaphilosophy | volume = 35 | issue = 4 | pages = 419–444 | year = 2004 | pmid = | pmc = }}</ref><ref>Colin McGinn, ''The Making of a Philosopher: My Journey through Twentieth-Century Philosophy'' (HarperCollins, 2002), p. xi.: „analytical philosophy [is] too narrow a label, since [it] is not generally a matter of taking a word or concept and analyzing it (whatever exactly thatthat might be). [...] This tradition emphasizes clarity, rigor, argument, theory, truth. It is not a tradition that aims primarily for inspiration or consolation or ideology. Nor is it particularly concerned with 'philosophy of life,' though parts of it are. This kind of philosophy is more like science than religion, more like mathematics than poetry – though it is neither science nor mathematics.“</ref>
* Конкретни теориски движења во раниот ХХ. век кои претставуваат историски предвесници на современата аналитичка филозофија: делата на [[Бертранд Расел]], [[Лудвиг Витгенштајн]], [[Џ. Е. Мур]], [[Готлоб Фреге]] и [[логички позитивизам|логичките позитивисти]]. Во оваа потесна смисла, аналитичката филозофија се одликува со неколку карактеристики (некои од нив се во голема мера отфрлени од страна на современите аналитички филозофи), како на пример:
** Начелото на [[Логички позитивизам|логичкиот позитивизам]] дека не постојат одредени филозофски факти, односно дека целта на филозофијата е логичко разјаснување на мислите. Ова тврдење стои наспроти фундаментализмот, според кој филозофијата е посебна наука (или научна дисциплина) која ги истражува фундаменталните/основните разлози и начела на светот.<ref>Видете ја Аристотеловата Метафизика (Втора книга 993a).</ref> Следствено, многу аналитички филозофи сметаат дека нивните размисли се продолжение или подвид на сознанијата на природните науки. Ова е став кој потекнува уште од [[Џон Лок]], кој ја опишува својата работа како „потчинета“ на достигнувањата на научници како Њутон. Во текот на ХХ. век, [[Вилијард Ван Орман Квајн]] највлијателно ја промовира идејата за поврзаноста на филозофијата со науката.<ref>Видете ги на пример, текстовите на Квајн „Две догми на емпиризмот“ и „Натурализирана епистемологија“.</ref>