Тау-честичка: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с clean up, replaced: |chapter= → |department= using AWB
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite journal → Наведено списание, cite journal → Наведено списание (5)
Ред 23:
}}</ref><ref name="Perl1975"/>
| symbol = {{SubatomicParticle|tau}}
| mass = {{val|1776.82|0.16|u=MeV/c2}}<ref name="PDG">{{citeНаведено journalсписание
|author=J. Beringer ''et al''. (Particle Data Group)
|year=2012
Ред 46:
Тау-лептоните имаат животен век од {{val|2.9|e=-13|u=s}} и [[маса]] од {{val|1776.82|u=MeV/c2}} (споредено со {{val|105.7|u=MeV/c2}} за миони и {{val|0.511|u=MeV/c2}} за електрони). Бидејќи нивните заемнидејства се многу слични со оние на електроните, тау може да се смета како потешка верзија од електронот. Поради нивната поголема маса, тау-честичките не испуштаат толку многу [[закочно зрачење]] како електроните; следствено, тие се потенцијално попродорни, многу повеќе од електроните.
 
Поради нивниот краток животен век, опсегот на тау воглавно зависи од нивната должина на распаѓање, што е премногу мало за да може да се забележи закочното зрачење. Нивната продорна моќ се појавува само при ултраголема брзина и енергија (енергии над [[петаелектронволт]]и), кога [[Временска дилатација|временската дилатација]] ја издолжува должината на изминатиот пат.<ref>{{citeНаведено journalсписание |author1=D. Fargion |author2=P.G. de&nbsp;Sanctis Lucentini |author3=M. de&nbsp;Santis |author4=M. Grossi |year=2004 |title=Tau air showers from Earth |journal=The Astrophysical Journal |volume=613 |issue=2 |pages=1285–1301 |doi=10.1086/423124 |bibcode=2004ApJ...613.1285F |arxiv=hep-ph/0305128}}</ref>
 
Како и во случајот со сите останати наелектр5изирани лептони, тау има и соодветно тау-неутрино, кое се означува како ν<sub>τ</sub>.
 
== Историја ==
Тау бил пронајден во 1971 година од страна на Јунг-Су Цаи .<ref>{{citeНаведено journalсписание |journal=Physical Review D |first=Yung-Su |last=Tsai |date=1971-11-01 |volume=4 |issue=9 |page=2821 |title=Decay correlations of heavy leptons in e<sup>+</sup> + e<sup>−</sup> → l<sup>+</sup> + l<sup>−</sup> |df=dmy-all|doi=10.1103/PhysRevD.4.2821 |bibcode = 1971PhRvD...4.2821T}}</ref> Обезбедувајќи ја теоријата за ова откритие, тау бил откриен во низа експерименти меѓу 1974 и 1977 година од страна на [[Мартин Луис Перл]] со неговите колеги во [[Стенфордски линиски забрзувачки центар|Стенфордскиот линиски забрзувачки центар]] (SLAC) и групата на [[Берклиева лабораторија|Берклиевата лабораторија]] (LBL).<ref name="Perl1975">
{{Наведено списание
{{cite journal
|last1=Perl|first1= M. L.
|title=Evidence for Anomalous Lepton Production in {{SubatomicParticle|Positron}}{{SubatomicParticle|Electron}} Annihilation
Ред 106:
== Распад на тау-честичките ==
[[File:Feynman diagram of decay of tau lepton.svg|thumb|260px|[[Фејнманов дијаграм]] на вообичаениот распад на тау со оддавање на [[W и Z бозони|W бозон]] од последниот слој.|алт=]]
Тау е единствениот летон кој може да се распаѓа во [[хадрон]]и - другите лептони немаат доволна маса. Како и другите начини на распаѓање на тау, хадронскиот распад се одвива преку [[Слабо заемодејство|слабото заемнодејство]].<ref name="NCP">{{CiteНаведено journalсписание
| last =Riazuddin
| title =Non-standard interactions
Ред 142:
 
Другиот е атом е [[ониум]] {{SubatomicParticle|Tau+}}{{SubatomicParticle|Tau-}} наречен „вистински тауониум“ и е тешко да се забележи поради исклучителниот краток животен век на тау при ниски (нерелативистички) енергии потребни за да се создаде овој атом. Неговото откривање е важно за [[Квантна електродинамика|квантната електродинамика]].<ref name="Brodsky">
{{Наведено списание
{{cite journal
| last=Brodsky | first=Stanley J.
| last2=Lebed |first2=Richard F.