Боливија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite web → Наведена мрежна страница (2), cite web → Наведена мрежна страница (23), Cite book → Наведена к
с →‎Стопанство: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite journal → Наведено списание
Ред 649:
Боливија е една од најсиромашните и најслабо развиените држави во [[Латинска Америка]], иако е богата со природни ресурси. Бруто домашниот производ за 2002 бил 7.9 милијарди [[американски долари]]. Економскиот раст на Боливија бил околу 2.5% годишно а инфлацијата била меѓу 3% и 4% во 2002. Според [[Индекс на економска слобода|Индексот на економска слобода]] за 2010 година, Боливија била означена како „репресирана“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.heritage.org/index/Ranking.aspx |title=Country rankings for trade, business, fiscal, monetary, financial, labor and investment freedoms |publisher=Heritage.org |date= |accessdate=30 August 2010}}</ref> Сепак, иако со серија политички препреки, администрацијата на [[Ево Моралес|Моралес]] потикнала економски развој како што бил постигнат во изминатите 30 години. Економскиот развој бил проследен со намалување на нееднаквоста во државата.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.cepr.net/index.php/publications/reports/bolivian-economy-during-morales-administration/|title=Bolivia: The Economy During the Morales Administration|date=December 2009|author=Mark Weisbrot, Rebecca Ray and Jake Johnston|publisher=CEPR - Center for Economic and Policy Research}}</ref>
 
Сегашната економска ситуација на Боливија останува матна, најмногу поради фактори кои се случиле во изминатите 30 години. Првиот удар за боливиската економија бил драстичниот пад на цената на [[калај]]от во раните 1980-ти. Со падот на цената на калајот бил погоден главниот извор на приход на државата и една од главните индустриско-рударски гранки во државата.<ref>{{citeНаведено journalсписание | last=Crabtree | first=J. |author2=Buffy, G.; Pearce, J. | title=The Great Tin Crash: Bolivia and the World Tin Market | journal=Bulletin of Latin American Research | volume=7 | issue=1 | pages=174–175 |year=1988 | doi=10.2307/3338459 | publisher=Bulletin of Latin American Research, Vol. 7, No. 1 | jstor=3338459}}</ref> Вториот поголем економски удар бил при крајот на Студената војна во доцните 1980-ти, која економската помош за државата од западните земји била повлечена.
 
Уште од 1985 година, владата на Боливија имплементирала програма за макроекономска стабилизација и структурални реформи сè со цел одржување на стабилноста на цената, создавање услови за економски развој и намалување на недостатокот. Главните реформи за царинските услуги во последните години значително ја подобриле транспарентноста во овој сегмент. Паралелни законодавни реформи создале политика на пазарот, што довело до зголемување на приватните инвестиции. Странските инвеститори имаат национален третман и странскиот капитал скоро и да нема ограничувања во државата.<ref>[http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35751.htm#econ] Economy of Bolivia-Source-US State Government</ref>