Ортов Облак: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Плимни ефекти: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: {{Main| → {{Главна|
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite web → Наведена мрежна страница (16)
Ред 54:
Ортовиот Облак се церува дека зафаќа широк простор накаде меѓу 2.000 до 5000 АЕ (0,03 до 0,08 сг)<ref name=book /> па сè до 50.000 АЕ или 0,79 сг<ref name=Morbidelli2006 /> од Сонцето. Некои пресметки го поставуваат нбадворешниот раб на растојание од 100.000 до 200.000 АЕ (1,58 и 3,16 сг).<ref name= book /> Областа може да се подели на сферен надворешен Ортов Облак 20.000 до 50.000 АЕ (0.32–0.79 сг), и [[тор (геометрија)|торусоиден]] внатрешен Ортов Облак на растојание од 2.000 до 20.000 АЕ (0.0–0.3 сг). Надворешниот облак е слабо сврзан со Сонцето и ги обезбедува долгопериодичните (и веројатно Халиеевиот вид) комети до внатешнаѕа орбита на [[Нептун]].<ref name=Morbidelli2006 /> Внатрешниот Ортов Облак е исто така познат и како Хилсов облак, именуван по [[Џек Хилс]], кој го претпоставил неговото постоење во 1981 година.<ref name="hills1981" /> Моделите предвидуваат дека внатрешниот облак треба да има десетици или стотици пати повеќе кометни јадра од надворешниот<ref name="hills1981" /><ref name="levison2001" /><ref name="Donahue1991" /> се смета за можен извор на нови комети снабдувајќи го слабиот надворешен облак, чиј број на комети постепено се намалува. Хилсовиот облак го објаснува непрекинатото постоење на Ортовиот Облак по милијарди години.<ref name="Julio1997" />
 
Надворешниот Ортов Облак можно е да има трилиони тела поголемни од 1&nbsp;км,<ref name=Morbidelli2006 /> и милијарди со [[Апсолутна ѕвездена величина|апсолутна величина]]<ref>Absolute magnitude is a measure of how bright an object would be if it were 1 AU from the Sun and Earth; as opposed to apparent magnitude, which measures how bright an object appears from Earth. Because all measurements of absolute magnitude assume the same distance, absolute magnitude is in effect a measurement of an object's brightness. The lower an object's absolute magnitude, the brighter it is.</ref> посветла од 11 (што соодвествува приближно на пречник од 20&nbsp;км), при што соседните тела се на меѓусебни растојанија поголеми и од 10 милиони километри.<ref name=emel2007 /><ref>{{citeНаведена webмрежна страница
|title=The Oort Cloud
|date=1998
Ред 69:
|bibcode=1983A&A...118...90W
}}</ref>
Порано се сметало дека масата била поголема (до 380 Земјини маси),<ref>{{citeНаведена webмрежна страница
|author=Sebastian Buhai
|title=On the Origin of the Long Period Comets: Competing theories
Ред 149:
== Потекло ==
 
Ортовиот Облак се смета за остаток од првичниот [[протопланетарен диск]] кој се создал околу [[создавање и развој на Сончевиот Систем|Сонцето]] приближно пред 4,6&nbsp;милијарди години.<ref name=Morbidelli2006 /> Најшироко прифатена хипотеза е дека телата од Ортовиот Облак се спојуваат многу поблиску до Сонцето како дел од истиот процес кој ги создал [[планета|планетите]] и [[астероид]]ите, но гравитационото заемнодејство со младите гасовити џинови ги исфрлило телата во крајно долги [[елиптична орбита|елиптични]] или [[параболична патека|параболични]] патеки.<ref name=Morbidelli2006 /><ref>{{citeНаведена webмрежна страница
|title=Oort Cloud & Sol b?
|url=http://www.solstation.com/stars/oort.htm
Ред 201:
}}</ref>
 
Во јуни 2010 година [[Харолд Левисон]] и останатите предвиделе дека врз основа на засилените сметачки симулации, Сонцето „зафатило комети од другите ѕвезди доека се наоѓало во [[Расеано ѕвездено јато|родното јато]]“. Нивните резултати наведуваат дека „значаен дел од кометите во Ортовиот Облак, повеќе и од 90%, се од протопланетарните дискови на соседните ѕвезди“.<ref>{{cite journal | author1 =Levison, Harold | title =Capture of the Sun's Oort Cloud from Stars in Its Birth Cluster | journal =Science | volume =329 | issue =5988 | pages =187–190 | date =10 June 2010 | doi =10.1126/science.1187535|bibcode = 2010Sci...329..187L |display-authors=etal | pmid=20538912}}</ref><ref>{{citeНаведена webмрежна страница | title =Many famous comets originally formed in other solar systems | work =Southwest Research Institute® (SwRI®) News | date =10 June 2010 | url =http://www.swri.org/9what/releases/2010/cometorigins.htm | deadurl =yes | archiveurl =https://www.webcitation.org/6H9vGLJk6?url=http://www.swri.org/9what/releases/2010/cometorigins.htm | archivedate =5 June 2013 | df = }}</ref>
 
== Комети ==
Ред 217:
|isbn=978-0-12-088589-3
|bibcode=2007ess..book..575L
}}</ref> Овие кентаури подоцна се испратени подлабоко во внатрешноста и стануваат краткопериодични комети.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница
|author=J Horner
|author2=NW Evans
Ред 337:
|bibcode = 1984Natur.311..636H
|doi=10.1038/311636a0
}}</ref><ref>{{citeНаведена webмрежна страница|title=Nemesis is a myth|publisher=Max Planck Institute|url= http://www.mpg.de/4372308/nemsis_myth?page=1|date=2011|accessdate=2011-08-11}}</ref> Неодамнешните научни истражувања повеќе не ја подржуваат идејата дека масовните истребувања на Земјата се случуваат на точно определени повторувачки периоди.<ref name="Tyche2011-060" /> Па така, претпоставката за Немеза не е потребна за да се објаснат моментните замисли.<ref name="Tyche2011-060">{{citeНаведена мрежна webстраница
|date=February 18, 2011
|title=Can WISE Find the Hypothetical 'Tyche'?
Ред 344:
|accessdate=2011-06-15}}</ref>
 
Налик слична претпоставка била предложена и од Џон Матис од [[Луизијански универзитет|Луизијанскиот универзитет Лафајет]] во 2002 го9дина. Тој тврди дека многу поголем број на комети пристигнуваат во внатрешниот Сончев Систем од една особена област од Ортовиот Облак, од она што би се очекувало од галактичката плимна сила или пак само од ѕвездените превирања, и дека причината за ваквите случувања најверојатно е тело со [[Јупитер]]ова маса во некоја далечна орбита.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница
|author=John J. Matese
|author2=Jack J. Lissauer
Ред 368:
[[File:Thousandau1 space probe.jpg|thumb|[[Уметнички приказ]] на вселенското летало [[ТАУ (вселенско летало)|''ТАУ'']].]]
 
Вселенските сонди се уште не се стигнати до Ортовиот Облак. ''[[Војаџер 1]]'', најбрзата<ref name="New_Horizons2006">{{citeНаведена мрежна webстраница |url=http://pluto.jhuapl.edu/news_center/news/081706.php |title=New Horizons Salutes Voyager |date=August 17, 2006 |publisher=New Horizons |accessdate=November 3, 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://www.webcitation.org/5x3s4O3KH?url=http://pluto.jhuapl.edu/news_center/news/081706.php |archivedate=March 9, 2011 |df= }}</ref> и најдалечнта<ref name="g.2013sep13">{{cite news |last=Clark |first=Stuart |title=Voyager 1 leaving solar system matches feats of great human explorers |url=https://www.theguardian.com/science/across-the-universe/2013/sep/13/voyager-1-solar-system-great-explorers |newspaper=The Guardian |date=September 13, 2013 }}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.spacetoday.org/SolSys/Voyagers20years.html |title=Voyagers are leaving the Solar System |work=Space Today |date=2011 |accessdate=May 29, 2014}}</ref> од меѓупланетарните вселенски сонди моментално го напушта Сончевиот Систем ќе пристигне во Ортовиот Облак за 300 години<ref name="jpl.PIA17046">{{citeНаведена мрежна webстраница |url=http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA17046 |title=Catalog Page for PIA17046 |work=Photo Journal |publisher=NASA |date= |accessdate=April 27, 2014}}</ref><ref name="ut.104717">{{citeНаведена мрежна webстраница |url=http://www.universetoday.com/104717/its-official-voyager-1-is-now-in-interstellar-space/ |title=It's Official: Voyager 1 Is Now In Interstellar Space |work=UniverseToday |date= |accessdate=April 27, 2014}}</ref> и же и бидат потребни 30.000 година на сондата да ги мине низ облакот.<ref name="Ghose2013">{{citeНаведена мрежна webстраница |last=Ghose |first=Tia |title=Voyager 1 Really Is In Interstellar Space: How NASA Knows |work=Space.com |publisher=TechMedia Network |date=September 13, 2013 |url=http://www.space.com/22797-voyager-1-interstellar-space-nasa-proof.html |accessdate=September 14, 2013 }}</ref><ref name="How_We_Know">{{citeНаведена мрежна webстраница |last=Cook |first=J.-R |title=How Do We Know When Voyager Reaches Interstellar Space? |publisher=NASA / Jet Propulsion Lab | date=September 12, 2013 |url=http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?release=2013-278 |accessdate=September 15, 2013 }}</ref> Сепак, околу 2025 година, [[радиоизотопен термоелектричен генератор|радиоизотопниот термоелектричен генератор]] на ''Војаџер 1'' нема повеќе да ја снабдува сондата со енергија за да функционираат нејзините мерни инструменти, со што че престане истражувачката мисија на ''Војаџер 1.'' Останатите [[:Категорија:Вселенски летала кои го напуштаат Сончевиот Систем|четири сонди]] кои во моментот го напуштаат Сончевиот Систем или се веќе нефункционални или пак ќе бидат нефункционални кога ќе пристигнат во Ортовиот Облак, сепак можно е да пресретната тела кои биле исфрлени од Ортовиот Облак кон внатрешниот Сончев Систем.
 
Во 1980-ите постоела идеја за сонда која ќе изминела 1.000 АЕ за 50 години наречена ''[[ТАУ (вселенско летало)|''ТАУ'']]'', една од нејзините мисии би била и потрагата по Отовиот Облак.<ref>[http://www.daviddarling.info/encyclopedia/T/TAU.html TAU (Thousand Astronomical Unit) mission<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
Во 2014 година при објавувањето на Опјуртунити како дел од програмата [[Дискавери (програм)|Дискавери]], било предложено создавањето на опсерваторија за детектирање на тела од Ортовиот Облак (и Кајперовиот Појас) наречена [[Випл (вселенско летало)|„Випл“]].<ref name="whipple.cfa.harvard.edu">{{citeНаведена webмрежна страница |url=http://whipple.cfa.harvard.edu/inc/documents/Alcock_AGUPoster_2014dec.pdf |title=Archived copy |accessdate=2015-11-12 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151117031224/http://whipple.cfa.harvard.edu/inc/documents/Alcock_AGUPoster_2014dec.pdf |archivedate=2015-11-17 |df= }}</ref> Таа ќе ги счлледи далечните ѕвезди со фотометар, во потрага на премини кои се нарасојанија до 10.000 АЕ.<ref name="whipple.cfa.harvard.edu" /> Мисијата е предложено да биде во орбита околу L2 и да има траење од 5 години.<ref name="whipple.cfa.harvard.edu" /> Предложено е дека и мисијата [[Кеплер (вселенско летало)|Кеплер]] може исто така да забележи тела во ортовиот Облак.<ref>[http://www.scientificamerican.com/article/kepler-oort-cloud/ Scientific American – Kepler Spacecraft May Be Able to Spot Elusive Oort Cloud Objects – 2010]</ref>
 
== Поврзано ==
Ред 482:
}}</ref>
 
<ref name="NASA_SSE_oort">{{citeНаведена webмрежна страница
|title=Kuiper Belt & Oort Cloud
| work = NASA Solar System Exploration web site
Ред 489:
}}</ref>
 
<ref name="nasax">{{citeНаведена webмрежна страница|url=https://science.nasa.gov/science-news/science-at-nasa/2010/23nov_aliencomets/|title=The Sun Steals Comets from Other Stars|date=2010|publisher=NASA}}</ref>
 
<ref name=Oort>{{cite journal