Снелов закон: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Тотална рефлексија и критичен агол: Правописна исправка, replaced: сé → сè
с →‎Историјат: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite web → Наведена мрежна страница
Ред 13:
==Историјат==
 
[[Клавдиј Птоломеј]] од [[Александрија]], Египет,<ref>David Michael Harland (2007). ''„[http://books.google.com/books?id=ScORNbV0E8wC&pg=PA1&dq&hl=en#v=onepage&q=&f=false „Cassini at Saturn: Huygens results“]“''. p.1. ISBN 0-387-26129-X</ref> нашол одредена врска меѓу аглите на прекршување, убеден дека пронашол точен емпириски закон. Меѓутоа, релацијата не била точна за поголеми агли.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница | url = http://scienceworld.wolfram.com/biography/Ptolemy.html | title = „Ptolemy“ (ca. 100-ca. 170) | work = „Eric Weinstein's World of Scientific Biography“}}</ref> И [[Алхазен]] дошол блиску до откривање на законот за прекршување во својата „Книга за оптиката“.<ref>A. I. Sabra (1981), ''„Theories of Light from Descartes to Newton“'', Cambridge University Press. (cf. Pavlos Mihas, [http://www.ihpst2005.leeds.ac.uk/papers/Mihas.pdf „Use of History in Developing ideas of refraction, lenses and rainbow“], p. 5, Демокритов универзитет, Тракија, Грција.)</ref>
 
Иако законот го добил името по холандскиот астроном [[Вилеброрд Снел]] (1580–1626), првпат е опишан од страна на [[Ибн Сахл]], на дворот во [[Багдад]] во 984 година. Сахл го искористил законот за утврдување на потребниот облик за леќите да ја фокусираат светлината без геометриски аберации.<ref name="Wolf">Wolf, K. B. (1995), „Geometry and dynamics in refracting systems“, ''„European Journal of Physics“'' '''16''': 14–20.</ref><ref name="Rashed1990">{{cite journal | author=Rashed, Roshdi | title=„A pioneer in anaclastics: Ibn Sahl on burning mirrors and lenses“ | journal= „Isis“]]| year= 1990| volume= 81| pages= 464–491 |doi=10.1086/355456 | issue=3}}</ref>