Република Крим: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Туризам: Јазична исправка, replaced: дестинации → одредишта using AWB
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite web → Наведена мрежна страница (7)
Ред 84:
 
===Административна поделба===
Република Крим и понатаму се раководи според административната поставеност на [[АР Крим]], делејќи ја територијата на 25 подрачја: 14 [[реони во Русија|реони]] и 11 градски општини (офиц. ''територии во надлежност на градски совети'').<ref>{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://gska2.rada.gov.ua:7777/pls/z7502/A005?rdat1=24.02.2007&rf7571=2 |title=Infobox card&nbsp;– Avtonomna Respublika Krym |accessdate=February 23, 2007 |work=[[Врховна рада на Украина]]}} {{uk}}</ref>
 
{| style="width: 100%"
Ред 192:
==Демографија==
[[Податотека:Этнокарта Крыма.png|мини|десно|250п|Удел на Русите во разните реони на Крим според пописот во 2014 г.]]
Според пописот од 2001 г. Крим имал 2.033.700 жители.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/regions/reg_crym/ |title= Подрачја на Украина / Автономна Република Крим |accessdate=December 16, 2006 |work=Сеукраински попис 2001 }}</ref> Меѓутоа, во 2013 г. населението се намалило на 1.967.119 жители.
 
Етничкиот состав е следниов:<ref name="census">{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/Crimea/ |title= Општи резултати од пописот / Национален состав на населението |accessdate=December 16, 2006 |work=Сеукраински попис 2001}}</ref>
 
* [[Руси]]: 58,5%
Ред 209:
Најзначајни стопански гранки се прехранбената, хемиската, машинската, металопреработувачката и енергетската индустрија.<ref name = "CMU"/> Од нив, 60% отпаѓа на производството на прехранбени стоки. Постојат преку 290 покрупни производни претпријатија и над 1000 малостопанственици.<ref name = "CMU"/>
 
Земјоделството е најзастапено со [[житарки]], раноградинарски култури и [[винарство]]то, особено во подрачјата на [[Јалта]] и [[Масандра]]. Поскромно развиени се [[говедарство]]то, [[живинарство]]то и [[овчарство]]то.<ref name="CMU">{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://www.kmu.gov.ua/control/en/publish/printable_article?art_id=301361 |title=Autonomous Republic of Crimea – Information card |accessdate=February 22, 2007 |work=Cabinet of Ministers of Ukraine }}</ref> На полуостровот се експлоатираат и минерали како [[сол]], [[порфир]], [[варовник]] и [[железо|железна]] руда (околу [[Керч]]).<ref>{{Cite book| title=Encyclopædia Britannica Eleventh Edition | author=Bealby, John T. | publisher=Cambridge University Press | year=1911 | page= 449}}</ref>
 
===Енергетика===
Републиката исто така има неколку наоѓалишта на [[земен гас]] (копнени и подводни), спроведени со гасовод во мрежата на Украина.<ref>{{cite news |url=http://www.reuters.com/article/2014/03/07/ukraine-crisis-gas-crimea-idUSL6N0M41R320140307 |title=Ukraine's Black Sea gas ambitions seen at risk over Crimea |date={{date|2014-03-07}} |accessdate={{date|2014-03-07}} |first=Henning |last=Gloystein |publisher=Reuters }}</ref><ref>{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://www.eegas.com/ukraine.htm |title=East European Gas Analysis – Ukrainian Gas Pipelines |publisher=Eegas.com |date=2013-02-09 |accessdate=2014-03-08}}</ref> Копнените се наоѓаат во [[Црноморски реон|Црноморскиот реон]] и општината [[Џанкој (општина)|Џанкој]], а подводните се кај западниот брег на Црното Море и североисточниот брег на Азовското.<ref>{{cite news |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-26387353 |title=Ukraine crisis in maps |date={{date|2014-03-05}} |accessdate={{date|2014-03-07}} |publisher=BBC }}</ref>
 
===Инфраструктура===
Ред 224:
;Јавен превоз
 
Практично секое населено место на Крим е поврзано со другите со автобус. Полуостровот има и најдога (96&nbsp;км) тролејбуска линија на светот („[[Кримски тролејбус]]“), која води од Симферопол до Јалта.<ref name="Crimea">{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://www.blacksea-crimea.com/Places/trolleybuses.html |title=The longest trolleybus line in the world! |accessdate=January 15, 2007 |work=blacksea-crimea.com }}</ref>
 
[[Железница|Железничкиот сообраќај]] во Крим се одвива по следниве линии: [[Армјанск]]—Керч (со преод за Феодосија) и [[Мелитопол]]—Севастопол (со преод за Евпаторија), поврзувајќи го полуостровот со Украина.
Ред 248:
Туризмот во Крим почнал масовно да се развива во втората половина на XIX век, со развојот на железничкиот сообраќај. Во XX век се изградени бројни дворци, вили и дачи. На полуостровот има повеќе знајачни знаменитости кои привлекуваат многу туристи. Најпосетувани одморалишни места на јужниот брег се Јалта и Алушта, Евпаторија и Саки на западниот и Феодосија и Судак на југоисточниот.
 
Од особено значење е разновидноста на природните предели во Крим, каде се среќаваат планински венци, висорамнини, тревести предели и пештери. Во Саки има лековита кал, а Евпаторија има плажи со најчист [[кварц]]ен песок.<ref name=tourism>{{citeНаведена webмрежна страница|url=http://www.thecrimea.org.ua|title=Crimea Travel Guide|publisher=CrimeaTravel|accessdate=2012-12-25}}</ref>
 
Според ''[[National Geographic]]'', Крим се котирал меѓу 20-те најпожелни туристички одредишта во 2013 г.<ref>[http://travel.nationalgeographic.com/travel/best-trips-2013/ Best Trips 2013 Crimea], National Geographic Society</ref>