Даб: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
clean up, replaced: Листа на → Список на using AWB
с →‎Во други европски земји: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: cite web → Наведена мрежна страница (2)
Ред 60:
===Во други европски земји===
 
Од слични причини дабот важи за национално дрво и во [[Англија]], [[Естонија]], [[Франција]], [[Германија]], [[Романија]], [[Молдавија]], [[Латвија]], [[Литванија]], [[Полска]], [[САД]], [[Велс]], [[Галиција (Шпанија)|Галиција]], [[Бугарија]] и [[Србија]].<ref>{{citeНаведена webмрежна страница|title=Oak as a Symbol|url=http://www.venablesoak.co.uk/about-oak/oak-as-a-symbol-2/|work=Venables Oak|accessdate=26 September 2012}}</ref>
 
Во општата јужнобалканска митологија ова е свето дрво на врховниот бог и еден таков примерок го заземал главно мето во неговото светилиште во [[Додона]], [[Епир (митологија)|Епир]], чие шумолење на листовите се толкувало како негово обраќање.<ref>Frazer, James George (1922). [http://www.bartleby.com/196/26.html ''The Golden Bough''. Chapter XV: The Worship of the Oak.]</ref>
Ред 66:
Дабот е важно дрво во старите верувања на разни народи, каде ова дрво обично претставува симбол и свето растение на врховните богови-громовници. Во [[словенска митологија|словенската митологија]], ова е дрвото на [[Перун]].
 
Во [[нордиска митологија|нордиската митологија]], дабот важи за свето дрво на громовникот [[Тор (бог)|Тор]]. Според една предание, за време на [[христијанизација]]та на Германите, [[Свети Бонифациј]] ги сотирал светите дабови на [[германи|германскиот]] род [[Хати (Германи)|Хати]] и од нив правел цркви, а улогата на свето дрво ѝ ја предал на [[ела]]та (чиј триаголен облик го симболизирал [[Свето Тројство|Светото Тројство]]).<ref>{{citeНаведена webмрежна страница |title= The Chronological History of the Christmas Tree |url= http://www.christmasarchives.com/trees.html |work= The Christmas Archives |last= von Staufer |first= Maria |accessdate= 2010-02-07}}</ref> Слични усилби во своите мисии правел и македонскиот светител [[Константин Филозоф]], трудејќи се да ги хирстијанизира Аланите и околните народи. Притоа дабот го исекол со триесет и три удари, симболизирајќи ја возраста на која воскреснал Исус Христос.
 
Дрвото е свето на [[Балтички народи|балтичкиот]] бог [[Перкунас]] и нему истоветниот [[Пруси|пруски]] бог Перкунс. Дабот има важна улога и во [[келтска митологија|келтската]] митологија, посевен на богот [[Таран]]. Од пракелтскиот назив за даб впрочем потекнува и поимот [[друид]], со значење „силен (во знаење)“.<ref>Taylor, John W. (септември 1979). [http://www.unz.org/Pub/MankindQuarterly-1979sep-00079 "Tree Worship"], ''Mankind Quarterly'', стр. 79–142.</ref>
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Даб