'''Јосип Јурај Штросмајер''' ({{lang-hr|Josip Juraj Štrosmajer}}, {{lang-de|Joseph Georg Strossmayer}}; {{роден на|4|февруари|1815}} - {{починал на|8|мај|1905}}) — римокатолички [[епископ]], добродетел и [[политичар]] од [[Хрватска]].<ref name="catholic-encyclopedia-bio">{{citeНаведена webмрежна страница | url = http://www.newadvent.org/cathen/14316a.htm | title = Catholic Encyclopedia: Joseph Georg Strossmayer | work = [[The Catholic Encyclopedia]] Vol. 14 | author = Klemens Löffler | publisher = Robert Appleton Company, New York | year = 1912 | accessdate = 2010-04-18}}</ref>
==Рана возраст и свештеничка кариера==
Ред 49:
==Културна стратегија==
Во 1867 Штросмајер имал важна улога во создавањето на [[Хрватска академија на науките и уметностите|Хрватската академија на науките и уметностите]], како и во повторното воспоставување на [[Загрепски универзитет|Загрепскиот универзитет]] во 1874.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница | url = http://www.unizg.hr/homepage/about-university/history/ | title = History of the University of Zagreb | publisher = [[University of Zagreb]] | quote = Bishop Josip Juraj Strossmayer in 1861 proposed to the Croatian Parliament that a legal basis be established for the founding of the University of Zagreb. During his visit to Zagreb in 1869 the Emperor Franz Joseph signed the Decree on the Establishment of the University of Zagreb. | year = 2005 | accessdate = 2010-09-30}}</ref><ref>{{citeНаведена webмрежна страница | url = http://hr.wikisource.org/wiki/Govor_Josipa_Jurja_Strossmayera_u_Saboru_29._travnja_1861. | language = hr | title = Akademija znanosti - put prema narodnom obrazovanju | author = Josip Juraj Strossmayer | work = Speech in the Croatian Parliament | publisher = Wikisource | date = 1861-04-29 | accessdate = 2010-09-30}}</ref> Тој го иницирал градењето на Академската палата (завршена во 1880), на Академската галерија (1884) во Загреб,<ref>{{citeНаведена webмрежна страница | url = http://info.hazu.hr/foundation_of_academy | title = Croatian Academy of Sciences and Arts - The Founding of the Academy | publisher = Croatian Academy of Sciences and Arts | year = 2007 | accessdate = 2010-04-18}}</ref> а и помогнал во создавањето на печатница во [[Цетиње]]. Тој исто така помогнал во основањето на ''[[Slovenska matica|Словенската матица]]'' и активно ја поддржувал ''[[Matica srpska|Српската матица]]'' (национално културолошки здруженија на [[Словенци]]те и [[Срби]]те). Во 1861 тој дозволил да се испечати [[Зборник на Миладиновци|Зборникот]] на [[Браќа Миладиновци|браќата Миладиновци]] во Загреб, но без песните и белешките на [[Наум Миладинов]] <ref>{{citeНаведена мрежна webстраница | url = http://www.struga.org/eng/why_the_collection_brother_miladinovi_not_three_authors.htm | title = Why the collection of folk-songs by the Miladinovi did not appear under the name of the three brothers | publisher = http://www.struga.org | quote = Moreover, because of his loyalty to the Patriarchate of Constantinople, not only were the songs (that he collected) together with their notes (that he prepared) not to be inserted in the collection, at Strossmayer's request, but also the book-collection itself was to be published only under the name of the two brothers Dimitar and Konstantin. | year = | accessdate = }}</ref>. Бидејќи тој многу го ценел трудот на [[Св. Кирил и Методиј]], Јосип исто така наредил да се испечатат неколку требници на [[Glagolitic alphabet|глаголица]] со цел да се исцелат словенските литургии кои ги поврзувале двете јужнословенски христијански религии.
==Католичка дипломатија==
Ред 55:
Штросмајер го поддржувал обединувањето на сите јужнословенски народи под покровителството на хабсбуршската династија и ја поттикнувал религиозната унификација преку употребата на словенски обреди како и во [[Римокатоличка црква|католичките]] така и во [[Православие|православните]] цркви. Тој служел како српски [[нунциј]] на папата и во таа служба ја има посетено [[Србија]] неколку пати во текот меѓу 1852 и 1886 година. Во 1866 тој исто така помогнал во воспоставувањето на договор меѓу ''[[Света столица|Светата столица (Sancta Sedes)]]'' (Ватикан) и [[Црна Гора]].
Во 1869 и 1870 година, Јосип присуствувал на [[First Vatican Council|Првиот ватикански совет]] во [[Рим]]. Тој се истакнал со тоа што бил еден од оние кои јавно ја доведувале во прашање неограничената моќ на [[Папа]]та и доктрината [[papal infallibility]] (папата е безгрешен). Одржал тричасовен говор на [[Латински јазик]], кое на времето многумина го сметале за еретично, и потоа си заминал од Советот.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница | url = http://www.newadvent.org/cathen/15303a.htm | title = Catholic Encyclopedia: Vatican Council | work = [[The Catholic Encyclopedia]] Vol. 15 | author = Joseph Kirch | publisher = Robert Appleton Company, New York | year = 1912 | accessdate = 2010-04-18}}</ref> Подоцна попуштил на темата за [[papal infallibility]]<ref name="catholic-encyclopedia-bio"/>. Во 1881 и 1888 тој ги предводел словенските делегациите во Рим каде успеал да го убедат [[Папа Лав XIII]] да им дозволи на јужните Словени во [[Хрватска]] и [[Далмација]] да го задржат словенскиот јазик како и во [[Roman Rite|римските црковни обредни]] литургии така и во [[Byzantine Rite|византиските обреди]].