Абасидски Калифат: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Надворешни врски: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: {{Commons category| → {{рв|
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: Cite web → Наведена мрежна страница, cite web → Наведена мрежна страница
Ред 49:
Калифатот на Абасидите во почетокот својата администрција ја имала во градот [[Куфа]], но во [[762]] година калифот [[Ел Мансур]] го основал градот [[Багдад]], во близина на главниот град [[Ктесифон]]. Периодот на Абасидите бил обележан со потпирање во преден план на персискирте бирократи (особено семејството [[Бармакиди]]) за владеење на териториите освоени од арапските муслимани, како и зголемено вклучување на неарапските муслимани во Умата. Персиските обичаи биле широко прифатени од владејачката елита и започнале да ги поддржуваат уметниците и научниците<ref>{{cite book|last1=Canfield|first1=Robert L.|title=Turko-Persia in Historical Perspective|date=2002|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521522915|page=5}}</ref>. [[Багдад]] станал центар на науката, културата, филозофијата и иновациите за време на [[Златно доба на исламот|Златното доба на исламот]].
 
И покрај оваа првична соработка, Абасидите од крајот на [[8 век]] ги отуѓиле неарапските [[Мавла|мавали]]<ref>{{CiteНаведена webмрежна страница|title = ABŪ MOSLEM ḴORĀSĀNĪ – Encyclopaedia Iranica|url = http://www.iranicaonline.org/articles/abu-moslem-abd-al-rahman-b|website = www.iranicaonline.org|accessdate = 2015-11-20}}</ref> и иранските бирократи<ref>{{Cite book|title = The History of Government from the Earliest Times: Volume II: The Intermediate Ages p.720|url = https://books.google.com/books?id=AhEab85xHAMC|publisher = OUP Oxford|date = 1999-01-01|isbn = 9780198207900|first = S. E.|last = Finer}}</ref>. Тие биле принудени да се откажат од авторитетот над [[ел-Андалуз]] и [[Магреб]] до [[Омејади]]те, [[Мароко]] до династијата [[Идрисиди]], [[Ифрикија]] до [[Аглабиди]]те и [[Египет]] до [[Шиизам|шиитскиот]] калифат на [[Фатимиди]]те. Политичката моќ на калифите во голема мера завршила со подемот на иранската [[Бујидска династија]] и [[Селџуци]]те. Иако раководството на Абасидите над огромната исламска империја постепено се сведувала на церемонијална религиозна функција, династијата ја задржала контролата над своите месопотамски области.
 
Овој период на културно остварување завршил во [[1258]] година со [[Опсада на Багдад (1258)|зазимањето на Багдад]] од страна на Монголите под Хулегу хан. Абасидската линија на владетели и муслиманската култура воопшто, повторно се центрирала во главниот град на Мамелуците, [[Каиро]], во [[1261]] година. Иако недостасувало политичка моќ, династијата продолжила да бара авторитет во религиозните прашања сè до османлиското освојување на [[Египет]] во [[1517]] година{{sfn|Holt|1984}}.
Ред 163:
Ибн ал-Хајтам ([[Алхазен]]) ја развил основата на научниот метод во својата ''Книга за оптиката'' (1021 година). Особено важно е доказот за теоријата за навлегување на светлината. За развојот на научните методи, Алхазен е опишуван како „првиот научник“<ref>Bradley Steffens (2006), ''Ibn al-Haytham: First Scientist'', Morgan Reynolds Publishing, ISBN 1-59935-024-6.</ref>.
 
Медицината во средновековниот [[ислам]] била област од науката, која напредувала особено многу за време на владеењето на Абасидите. Во [[9 век]], во Багдад имало над 800 лекари и се вршиле големи откритија во природата на анатомијата и болестите. Во тоа време била направена јасна дистинкција меѓу ситни и големи сипаници. Познатиот персиски научник Ибн Сина (познат на запад како [[Авицена]]), дал значаен придонес на [[медицина]]та, [[хемија]]та, [[астрономија]]та, [[математика]]та, [[психологија]]та и [[геологија]]та. Неговото главно дело „''[[Медицински канон]]''“ <ref name="Britannica">{{cite encyclopedia |last=Nasr |first=Seyyed Hossein |authorlink=Seyyed Hossein Nasr |title=Avicenna |year=2007| encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online |accessdate=2007-11-05 |location= |publisher= |url=http://www.britannica.com/eb/article-9011433/Avicenna |archiveurl=http://web.archive.org/web/20071031092920/http://www.britannica.com/eb/article-9011433/Avicenna |archivedate=31 October 2007 <!--DASHBot-->|deadurl=no}}</ref><ref>Edwin Clarke, Charles Donald O'Malley (1996), [http://books.google.com/books?id=Q_rO4ZFpUcgC&pg=PA20&dq&hl=en#v=onepage&q&f=false ''The human brain and spinal cord: a historical study illustrated by writings from antiquity to the twentieth century''], Norman Publishing, p.&nbsp;20 (ISBN 0-930405-25-0).</ref><ref>Iris Bruijn (2009), [http://books.google.com/books?id=2UT89SgQHGgC&pg=PA26&dq&hl=en#v=onepage&q&f=false ''Ship's Surgeons of the Dutch East India Company: Commerce and the progress of medicine in the eighteenth century''], [[Amsterdam University Press]], p.&nbsp;26 (ISBN 90-8728-051-3).</ref> станало стандарден учебник на европските универзитети.<ref>{{citeНаведена webмрежна страница |url=http://hcs.osu.edu/hort/history/023.html |title=Avicenna 980-1037 |publisher=Hcs.osu.edu |accessdate=2010-01-19}}</ref> Бил првиот што вовел некои постапки, вклучувајќи го [[карантин]]от како начин за контролирање на ширењето на [[болест]]а, клинички испитувања и експериментална употреба на лековите.
 
Астрономијата во средновековниот ислам била развиена од Ал-Батани, кој ја подобрил точноста на мерењето на прецесијата на земјината оска. Корекциите биле направени во геоцентричниот модел од Насир ал-Дин ал-Туси, Муајад ал-Урди и Ибн ал-Шатир, подоцна биле вклучени и во [[Никола Коперник|Коперниковиот]] модел<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/copernicus/ Stanford Encyclopedia of Science: „Copernicus“] by Sheila Rabin</ref>.