Ран нов век: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Правописна исправка, replaced: битката кај → Битката кај (5)
с Замена со македонски назив на предлошка, replaced: {{Main| → {{Главна| (4), {{main| → {{Главна| (4)
Ред 185:
 
=== Христијаните и христијанството ===
{{MainГлавна|Историја на христијанството}}
Христијанството на почетокот на новиот век го гледало падот на Константинопол во 1453 година, крајот на [[Стогодишна војна|Стогодишната војна]], [[Откривање на Америка|откривањето на Новиот свет]] во 1492 година и потоа и различни движења за реформи во Црквата (Лутеранци, Цвинглисти, Калвинисти и др.), по кои следувала контрареформацијата.
 
Ред 196:
 
==== Инквизициите и реформациите ====
{{MainГлавна|Шпанска инкнизиција|Реформација|Инквизиција}}
 
Модерната [[инквизиција]] се однесува на која било од неколкуте институции кои ги суделе и осудувале еретиците (или други прекршители на канонското право) во Католичката црква. Во Новиот век, првата манифестација била [[Шпанска инквизиција|шпанската инквизиција]] од 1478 до 1834.<ref name="fordhaminquisition">[http://www.fordham.edu/halsall/source/inquisition1.html Medieval Sourcebook: Inquisition – Introduction]</ref> Инквизицијата ги прогонувала индивидуалците обвинети за разни кривични дела поврзани со ерес, [[Магија (паранормално)|магија]],<ref>this also includes [[Maleficium (sorcery)|black magic (Maleficium)]].</ref> [[богохулење]], [[јудаизација]] и [[Маѓесништво|вештерство]] како и за [[цензура]] на печатена литература. Поради нивната цел – борба против ереста – инквизицијата имала право само над крштеваните членови на Црквата (кое го вклучувало поголемот дел од населението во католичките земји). Секуларните судови сè уште можеле да им судат на нехристијаните за богохулење. (поголемиот дел од [[Лов на вештерки|судењата на вештерките]] биле преку секуларни судови.)
Ред 210:
 
====Руско царство====
{{MainГлавна|Царство Русија}}
 
Во развојот на идеите за [[Вселенски Собор во Тренто|Трет Рим]], Великиот кнез [[Иван IV (Русија)|Иван IV]] Грозни<ref>Frank D. McConnell. [http://books.google.com/books?id=rqhZAAAAMAAJ&q=%22ivan+the+awesome%22&dq=%22ivan+the+awesome%22&ei=rTBsSMvZLoS8jgGi4ZgU&pgis=1 Storytelling and Mythmaking: Images from Film and Literature.] Oxford University Press, 1979. ISBN 0195025725; Quote from page 78: "But Ivan IV, Ivan the Terrible, or as the Russian has it, ''Ivan Groznyi'', "Ivan the Magnificent" or "Ivan the Awesome," is precisely a man who has become a legend"</ref>, официјално бил крунисан за првиот [[цар]] (”[[Цезар (титула)|Цезар]]”) на Русија во 1547 година. Царот прогласил нов кодекс на закони ([[Судебник од 1550 година]]), го основал првото руско феудално претставничко тело ([[Земскиот Собор]]) и вовел локална самоуправа во руралните региони.<ref>{{Cite book|author=Solovyov, S.|title=History of Russia from the Earliest Times|publisher=AST|year=2001|pages=562–604|volume=6|isbn=5170021429}}</ref><ref>{{Cite book|author=Skrynnikov, R.|title=Ivan the Terrible|publisher=Academic Intl Pr|year=1981|page=219|isbn=0875690394}}</ref> За време на неговото долго владеење, Иван IV речиси ја удвоил веќе големата руска територија со припојувањето на трите татарски ханати (делови од распаднатата [[Златна Орда]]): [[Казански ханат|Казан]] и [[Астрахански ханат|Астрахан]] по текот на реката Волга и [[Сибирски ханат|Сибирскиот ханат]] во југозападен Сибир. Со тоа до крајот на 16 век Русија се претворила во [[мултиетничка]], мултиконфесионална и [[трансконтинентална]] држава.
Ред 276:
 
==== Освојување и истражување на Америка ====
{{MainГлавна|Шпанска колонизација на Америка}}
[[Кристофер Колумбо]] ја открил Америка во 1492 година. Како последица на тоа, поголемите поморски сили и испратиле експедиции до [[Нов свет|Новиот свет]] за да изградат трговски мрежи и колонии и да го покрстат месното население. [[Папа Александар VI|Папата Александар VI]] ги поделил новооткриените земји надвор од Европа меѓу Шпанија и Португалија по меридијан 370 лиги (околу 1776 километри) западно од Зеленортските острови (од брегот на Африка). Оваа поделба никогаш не била прифатена од владетелите на Англија и Франција. (види ја статијата [[Договорот од Тордесиљас]], кој следувал по папскиот декрет.)
 
Ред 302:
 
===Узбеци и авгански Паштуни===
{{mainГлавна|Узбеци}}
Во 16, па сè до раниот 18 век, областите на север биле под контрола на [[Узбеци]]те, а најоддалечените источни делови биле под власт на локалните [[Паштуни]]. Помеѓу 15 и 16 век, различни номадски племиња пристигнале од степите, вклучувајќи ги [[Кипчаките]], [[Најманите]], [[Канглите]], [[Унгиратите]], [[Мангитите]] и други и овие племиња биле предводени од [[Мухамед Шејбани]] кој бил [[хан]] на Узбеците.
 
Ред 354:
 
===протестантската реформација===
{{mainГлавна|Протестантство}}
Раниот нов век започнал со [[Протестантска реформација|протестантската реформација]] и распадот на единството во средновековната [[Римокатоличка црква|Западна црква]]. Теологијата на [[калвинизам|калвинизмот]] се смета за клучна за подемот на [[Капитализам|капитализмот]] (''[[Протестантската етика и духот на капитализмот]]'').
 
Ред 365:
 
===Хуманизам===
{{mainГлавна|Хуманизам}}
{{see|Еразмо Ротердамски}}
Со почетокот на масовното печатење по 1500 година, италијанските [[Хуманизам и ренесанса]] се прошириле на север кон Франција, Германија, Холандија и Англија, каде биле поврзани со [[Протестантска реформација|протестантската реформација]]. Во Франција, еден од поважните хуманисти [[Гијом Буде]] (1467-1540) ги искористил [[Филологија|филолошките]] методи на италијанскиот Хуманизам за проучувањето на стари монети и правната историја, со што составил детален коментар за [[Јустинијановиот Законик]]. Иако бил кралски апсолутист (а не републиканец како раноиталијанските ''umanisti''), Буде активно учествувал во граѓанскиот живот, служејќи како амбасадор на [[Франсоа I]] и помагал во основањето на [[Колеџот за кралски лектори]] (подоцна Collège de France). Во меѓувреме, [[Маргарита од Навара]], сестрата на Франсоа I, која и самата била поет, романописец и верски мистик,<ref>She was the author of ''Miroir de l'ame pecheresse'' (''The Mirror of a Sinful Soul''), published after her death, among other devotional poetry. See also "Marguerite de Navarre: Religious Reformist" in Jonathan A. Reid, [http://www.brill.nl/print.aspx?partid=210&pid=18212 ''King's sister--queen of dissent: Marguerite of Navarre (1492-1549) and her evangelical network''] (''Studies in medieval and Reformation traditions, 1573-4188''; v. 139). Leiden; Boston: Brill, 2009. (2 v.: (xxii, 795 p.) ISBN 9789004177604 (v. 1), 9789004177611 (v. 2)</ref> собрала околу себе и круг на народни поети и писатели, како [[Клемент Маро]], [[Пјер де Ронсар]] и [[Франсоа Рабле]], под своја закрила.
Ред 373:
 
===Ерата на разумот и Научната револуција===
{{mainГлавна|Просветителство}}
Големата дивергенција била олицетворена со [[Просветителство]]то или ”Ерата на разумот”. Просветителството (кое започнува во 1750те) цветало сè до 1790-1800, кога нагласувањето на разумот почнало да се заменува [[Романтизмот]] и нагласувањето на чувствата како сила против Просветителството.