Карло Мартел: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Надворешни војни од 718-732: Правописна исправка, replaced: Тулуз → Тулуза (3)
с Правописна исправка, replaced: битката кај → Битката кај (3)
Ред 12:
{{Потекло на Каролинзите}}
 
'''Карло Мартел''' ({{lang-la|Carolus Martellus}}) (околу 688 – 22 октомври 741),<ref>{{Cite book|last=Schulman |first=Jana K. |title=[http://books.google.com/books?id=f_jLbHTM_zgC&pg=PA101&dq=Charles+Martel+688 The Rise of the Medieval World, 500-1300: A Biographical Dictionary] |publisher=[[Greenwood Publishing Group]] |year=2002 |page=101 |isbn=0313308179}}</ref><ref>{{Cite book|last=Littlewood |first=Ian |title=[http://books.google.com/books?id=u4ATzuYPXVYC&pg=PA34&dq=Charles+Martel+688 France] |publisher=[[Rough Guides]] |year=2002 |page=34 |isbn=1858288266}}</ref><ref>{{Cite book|last=Cawthorne |first=Nigel |authorlink=Nigel Cawthorne |title=[http://books.google.com/books?id=F-QawgVmYn8C&pg=PA52&dq=Charles+Martel+688 Military Commanders: The 100 Greatest Throughout History] |publisher=Enchanted Lion Books |year=2004 |pages=52–53 |isbn=1592700292}}</ref><ref>{{Cite book|last=Fouracre |first=Paul |title=[http://books.google.com/books?id=WsNnAAAAMAAJ&q=Charles+Martel+688&dq=Charles+Martel+688&pgis=1 The Age of Charles Martel] |publisher=[[Longman]] |year=2000 |page=55 |isbn=0582064759}}</ref><ref>{{Cite book|last=Kibler |first=William W. |last2=Zinn |first2=Grover A. |title=[http://books.google.com/books?id=4qFY1jpF2JAC&pg=PA205&dq=Charles+Martel+688#PPA205,M1 Medieval France: An Encyclopedia] |publisher=[[Routledge]] |year=1995 |pages=205–206 |isbn=0824044444}}</ref> буквално '''Карло Чеканот''', бил [[франки]]ски воен и политички лидер, кој сслужел како [[мајордом]] на палатата под власт на [[Меровинзи|меровиншките]] кралеви и владеел ''де факто'' за време на [[интерегнум]]от (737–43) на крајот на неговиот живот, користејќи ја титулата [[Војвода и принц на Франките]]. Во 739 му била понудена титулата [[Римски конзул|Конзул]] од страна на [[папа]]та, но ја одбил.<ref>[http://www.bartleby.com/67/407.html The Frankish Kingdom]. 2001. The Encyclopedia of World History</ref> Тој е запаметен по победата во [[Битка кај Тур|биткатаБитката кај Тур]] (исто така позната и како Битка кај Потје) во 732, во која ги победил [[муслиман]]ските војски и ја запрел исламската експанзија во Западна Европа.<ref>"Победата на Карло честопати се смета како одлучувачка во светската историја, бидејќи ја зачувала западна Европа од муслиманските освојувања и од Исламизацијата." [http://wwwa.britannica.com/eb/article-9060566 Battle of Tours - Britannica Online Encyclopedia]</ref>
Брилијантен генерал, се смета дека е важна фигура во [[средновековие]]то, кој одиграл значајна улога во развојот на [[феудализам|феудализмот]] и [[витештво]]то, и кој ги поставил темелите на [[Каролиншка империја|Каролиншката империја]].<ref name=Fouracre>Fouracre, John. “The Age of Charles Martel''</ref><ref>deMartelly, Louis. [http://www.amazon.com/dp/1434360377]. "Charles Martel and the Lance of Destiny." Author Solutions (2008).</ref> Тој воедно бил и татко на [[Пипин Малиот]] и дедо на [[Карло Велики]].
 
Ред 30:
 
===Воен гениј===
После ова, сепак, случувањата се свртеле во полза на Карло. Откако ги направил потребните подготовки тој ја нападнал победничката војска близу [[Малмеди]] кога се враќала во своите провинции и ги поразил во [[Битка кај Амблев|биткатаБитката кај Амблев]]. Неколкуте трупи кои не биле убиени или заробени успеале да побегнат. Неколку нешта се значајни во врска со оваа битка каде Карло ја покажал својата воена стратегија: прво, се појавил онаму ''каде'' неговите непријатели најмалку очекувале, додека тие триумфално марширале накај дома со далеку побројна армија од неговата. Тој исто така нападнал ''кога'' најмалку очекувале, среде бел ден, кога војските од тоа време обично се одморале. Најпосле, ги нападнал ''како'' што најмалку очекувале, наводно повлекувајќи се и носејќи ги противниците во стапица. Лажното повлекување кое во тоа време не било познато на запад бидејќи повеќе било источна воена тактика барало извонредна дисциплина од војската и точно временско дејствување од страна на нивниот командант. Карло во оваа битка се покажал како воен гениј што ќе биде белег на неговото владеење. Резултатот на тоа било несовладлива победничка сила што ќе трае сé до неговата смрт.
 
Пролетта 717, Карло се вратил во Неустрија со војска и повторно победил во [[Битка кај Винси]], близу [[Камбре]]. Тој ги гонел кралот и мајордомот додека бегале дури до [[Париз]], пред да се врати да се справи со Плектруда и да го освои Колоњ. Тој го освоил градот, ги поразил нејзините поддржуваќи но сепак им дозволил на Плектруда и на младиот Теудоалд да живеат третирајќи ги со љубезност &mdash;што било невообичаено во тоа мрачно доба каде милоста кон противниците било реткост. По овој успех, тој го прогласил [[Клотар IV]] за крал на [[Австразија]] наспроти Хилперик и го разрешил архиепископот од Ремс [[Ригоберт]], заменувајќи го со [[Мило (бискуп)|Мило]], негов доживотен поддржувач.
Ред 36:
==Зацврстување на моќта==
Откако ја поразил цела [[Австразија]], тргнал против [[Редбад]] и го протерал назад во неговите територии. Тој исто така ти протерал и [[Саксонци]]те преку [[Везер]] и ги осигурал границитеmdash;во име на новиот крал.
Во 718, Хилперик склучил сојуз со [[Одо Аквитански|Одо]], [[војвода на Аквитанија]], кој бил независен за време на граѓанската војна во 715, но кралот повторно бил поразен во [[Битка кај Соасон (718)|биткатаБитката кај Соасон]], од страна на Карло. Кралот побегнал заедно со војводата јужно од Лоара а Рагенфрид побегнал во [[Анже]]. Набргу Клотар IV починал и одо се откажал од Хилперик и во замена за признавање на неговото војводство, му го предал кралот на Карло кој го признал за крал на сите Франки во замена за тоа да добие кралска потврда на неговото мајордомство врз сите франкиски кралства (718).
 
[[File:The Saracen Army outside Paris, 730-32 AD.png|266px|thumb|Сареценската војска пред Париз, 730-32, Јулиус Шнор вон Каролсфелд, ран 19 век.]]