Карло Мартел: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с →Надворешни војни од 718-732: Правописна исправка, replaced: Тулуз → Тулуза (3) |
с Правописна исправка, replaced: битката кај → Битката кај (3) |
||
Ред 12:
{{Потекло на Каролинзите}}
'''Карло Мартел''' ({{lang-la|Carolus Martellus}}) (околу 688 – 22 октомври 741),<ref>{{Cite book|last=Schulman |first=Jana K. |title=[http://books.google.com/books?id=f_jLbHTM_zgC&pg=PA101&dq=Charles+Martel+688 The Rise of the Medieval World, 500-1300: A Biographical Dictionary] |publisher=[[Greenwood Publishing Group]] |year=2002 |page=101 |isbn=0313308179}}</ref><ref>{{Cite book|last=Littlewood |first=Ian |title=[http://books.google.com/books?id=u4ATzuYPXVYC&pg=PA34&dq=Charles+Martel+688 France] |publisher=[[Rough Guides]] |year=2002 |page=34 |isbn=1858288266}}</ref><ref>{{Cite book|last=Cawthorne |first=Nigel |authorlink=Nigel Cawthorne |title=[http://books.google.com/books?id=F-QawgVmYn8C&pg=PA52&dq=Charles+Martel+688 Military Commanders: The 100 Greatest Throughout History] |publisher=Enchanted Lion Books |year=2004 |pages=52–53 |isbn=1592700292}}</ref><ref>{{Cite book|last=Fouracre |first=Paul |title=[http://books.google.com/books?id=WsNnAAAAMAAJ&q=Charles+Martel+688&dq=Charles+Martel+688&pgis=1 The Age of Charles Martel] |publisher=[[Longman]] |year=2000 |page=55 |isbn=0582064759}}</ref><ref>{{Cite book|last=Kibler |first=William W. |last2=Zinn |first2=Grover A. |title=[http://books.google.com/books?id=4qFY1jpF2JAC&pg=PA205&dq=Charles+Martel+688#PPA205,M1 Medieval France: An Encyclopedia] |publisher=[[Routledge]] |year=1995 |pages=205–206 |isbn=0824044444}}</ref> буквално '''Карло Чеканот''', бил [[франки]]ски воен и политички лидер, кој сслужел како [[мајордом]] на палатата под власт на [[Меровинзи|меровиншките]] кралеви и владеел ''де факто'' за време на [[интерегнум]]от (737–43) на крајот на неговиот живот, користејќи ја титулата [[Војвода и принц на Франките]]. Во 739 му била понудена титулата [[Римски конзул|Конзул]] од страна на [[папа]]та, но ја одбил.<ref>[http://www.bartleby.com/67/407.html The Frankish Kingdom]. 2001. The Encyclopedia of World History</ref> Тој е запаметен по победата во [[Битка кај Тур|
Брилијантен генерал, се смета дека е важна фигура во [[средновековие]]то, кој одиграл значајна улога во развојот на [[феудализам|феудализмот]] и [[витештво]]то, и кој ги поставил темелите на [[Каролиншка империја|Каролиншката империја]].<ref name=Fouracre>Fouracre, John. “The Age of Charles Martel''</ref><ref>deMartelly, Louis. [http://www.amazon.com/dp/1434360377]. "Charles Martel and the Lance of Destiny." Author Solutions (2008).</ref> Тој воедно бил и татко на [[Пипин Малиот]] и дедо на [[Карло Велики]].
Ред 30:
===Воен гениј===
После ова, сепак, случувањата се свртеле во полза на Карло. Откако ги направил потребните подготовки тој ја нападнал победничката војска близу [[Малмеди]] кога се враќала во своите провинции и ги поразил во [[Битка кај Амблев|
Пролетта 717, Карло се вратил во Неустрија со војска и повторно победил во [[Битка кај Винси]], близу [[Камбре]]. Тој ги гонел кралот и мајордомот додека бегале дури до [[Париз]], пред да се врати да се справи со Плектруда и да го освои Колоњ. Тој го освоил градот, ги поразил нејзините поддржуваќи но сепак им дозволил на Плектруда и на младиот Теудоалд да живеат третирајќи ги со љубезност —што било невообичаено во тоа мрачно доба каде милоста кон противниците било реткост. По овој успех, тој го прогласил [[Клотар IV]] за крал на [[Австразија]] наспроти Хилперик и го разрешил архиепископот од Ремс [[Ригоберт]], заменувајќи го со [[Мило (бискуп)|Мило]], негов доживотен поддржувач.
Ред 36:
==Зацврстување на моќта==
Откако ја поразил цела [[Австразија]], тргнал против [[Редбад]] и го протерал назад во неговите територии. Тој исто така ти протерал и [[Саксонци]]те преку [[Везер]] и ги осигурал границитеmdash;во име на новиот крал.
Во 718, Хилперик склучил сојуз со [[Одо Аквитански|Одо]], [[војвода на Аквитанија]], кој бил независен за време на граѓанската војна во 715, но кралот повторно бил поразен во [[Битка кај Соасон (718)|
[[File:The Saracen Army outside Paris, 730-32 AD.png|266px|thumb|Сареценската војска пред Париз, 730-32, Јулиус Шнор вон Каролсфелд, ран 19 век.]]
|