Т. С. Елиот: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Наводи: Додадена категорија using AWB
с Правописна исправка, replaced: англиканизам → англиканство (3)
Ред 39:
По заминувањето од Мертон, Елиот работел како учител, најмногу во Хајгејт Скул (''Highgate School''), приватно училиште во Лондон, каде предавал француски и латински јазик.<ref name=EB/> Помеѓу неговите ученици бил и младиот [[Џон Беџеман]]. Подоцна предавал во Кралското граматичко училиште, Хај Вајкомб (''Royal Grammar School, High Wycombe''), и во државното училиште во [[Бакингемшир]]. За да заработи повеќе, пишувал критики на книги, а навечер давал дополнителни часови. Во 1917 година се вработил во познатата лондонска банката [[Лојдс банка|Лојдс]] (''Loyds Bank''), каде што работел осум години.<ref name="S. Eliot, 1952">T. S. Eliot, ''Selected Poems''. Harmondsworth, Middlesex: Penguin Books in association with Faber and Faber, 1952.</ref> На пат до Париз во [[август]] [[1920]] година, се запознал со писателот [[Џејмс Џојс]] и со уметникот [[Виндам Луис]] (''Wyndham Lewis''). Подоцна, Елиот изјавил дека на почсетокот Џојс му изгледал арогантен (Џојс во тоа време се сомневал во поетските способности на Елиот), но набргу тие станале пријатели, при што Елиот го посетувал Џојс секогаш кога доаѓал во Париз.<ref>[[Richard Ellmann|Ellmann, Richard]]. ''James Joyce''. pp. 492–495.</ref> Во [[1925]] година, Елиот ја напуштил работата во [[Лојдс (банка)|Лојдс]] за да ѝ се придружи на издавачката куќа „Фабер и Гвајер“ (''Faber and Gwyer'') подоцна преименувана во „Фабер и Фабер“ (''Faber and Faber''), каде што останал до крајот на својата кариера, станувајќи и нејзин директор. Виндам Луис и Елиот станале блиски пријатели, што резултирало со Луисовата добро позната слика на Елиот, изработена во 1938 година.
 
=== Преминување во англиканизамангликанство и британско државјанство ===
На [[29 јуни]] [[1927]] година, Елиот преминал од [[унитарианизам]] во [[англиканизамангликанство]], а во [[ноември]] истата година се здобил со британско државјанство. Истовремено, станал управник на неговата парохиска [[Црква (објект)|црква]] [[Св. Стефан]], на улицата „Глостер Роуд“, во [[Лондон]] (''Saint Stephen's, Gloucester Road''),<ref>plaque on interior wall of Saint Stephen's</ref> како и доживотен член на [[Друштвото на крал Чарлс Маченикот]] (''The Society of King Charles the Martyr'').<ref>obituary notice in ''Church and King'', Vol. XVII, No. 4, February 28, 1965,−− p. 3.</ref> Посебно се идентификувал како [[Англо-католицизам|англо-католик]], прогласувајќи се за „класичар во литературата, ројалист во политиката и англо-католик во религијата“.<ref>Specific quote is "The general point of view [of the essays] may be described as classicist in literature, royalist in politics, and anglo-catholic [sic] in religion," in preface by T.S. Eliot to ''For [[Lancelot Andrewes]]: essays on style and order,'' (1929).</ref><ref>[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,756146,00.html Books: Royalist, Classicist, Anglo-Catholic], May 25, 1936, ''Time''.</ref>
<br />
Според признанието на самиот Елиот, врската меѓу [[САД]] и Англија имала големо значење за неговата поезија, велејќи: „Мојата поезија очигледно има повеќе заедничко со моите ценети современици во Америка, отколку со што било напишано во мое време во [[Англија]]. Не би била тоа што е, и претпоставувам дека не би била толку добра ... ако бев роден во Англија, но не би била тоа што е и ако останев во Америка. Се работи за комбинација на нештата. Но по нејзините извори, по нејзините емотивни извори, доаѓа од Америка“. Откажувајќи се од неговото американско државјанство, Елиот вели: „Мојот ум можеби е американски, но моето срце е британско“.<ref name=Hall25>[http://www.parisreview.com/media/4738_ELIOT4.pdf Hall, Donald. "The Art of Poetry No. 1"], ''The Paris Review'', Issue 21, Spring-Summer 1959, p. 25, accessed November 7, 2009.</ref>
Ред 85:
=== Чиста среда ===
{{Main|Чиста среда (песна)}}
„Чиста среда“ e првата долга песна на Елиот напишана по неговото преминување во [[англиканизамангликанство]], во 1927 година. Објавена во 1930 година, таа се занимава со борбата што произлегува кога на оној кому му недостасувала верба ја добива. Понекогаш нарекувана „преобразителната песна“ на Елиот, таа е богата, но двосмислено алузивна и се занимава со аспирацијата да премине од духовен пустош во надеж за спас на луѓето. Стилот се разликува во однос на поезијата од пред неговото менување на [[религија]]та. „Чиста среда“ и песните што следуваат се во пообичен, мелодичен и контемплативен метод. Многу критичари се особено наклонети кон ова дело. На пример, [[Едвин Мјур]] (''Edwin Muir'') остана на мислењето дека станува збор за една од најтрогателните песни на Елиот, а можеби и најсовршената негова песна и покрај тоа што таа не била најдобро прифатена.<ref name=Untermeyer>[[Louis Untermeyer|Untermeyer, Louis]]. ''Modern American Poetry''. Hartcourt Brace, 1950, pp. 395-396.</ref>
 
=== Книгата на стариот Посум за практични мачки ===