Теорија за релативноста: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с Правописна исправка, replaced: се до → сè до
Ред 14:
==Опфат==
 
Теоријата за релативноста ја преобличи теориската [[физика]] и [[астрономија]]та за време на {{римски|20}} век. Кога првпат беше објавена, и ја надмина 200 годишната [[класична механика|теоријата на механичките движења]] создадена од [[Исак Њутн]].<ref name=relativity/><ref name=spacetime/><ref name=fitz-loren/>
 
Во полето на физиката, релативноста придонесе за подобро и поедноставно разбирање на појавите како што се: науката за [[елементарна честичка|елементарните честички]] и нивните основни заемодејства, кои знаења доведуваат до создавањето на [[атомска ера|нуклеарната ера]]. Со помош на релативноста, [[космологија]]та и [[астрофизика]]та ги предвидоа [[астрономија|астрономските појави]] како што се [[неутронска ѕвезда|неутронските ѕвезди]], [[црна дупка|црните дупки]] и [[гравитационен бран|гравитационите бранови]].<ref name=relativity>{{Cite encyclopedia
Ред 38:
===Преглед на двете теории===
 
Теоријата за релативноста содржи повеќе од една [[физичка теорија]] во себе. Постојат неколку објаснувања за ова. Прво, [[специјална теорија за релативноста|специјалната теорија за релативноста]] беше објавена во 1905 г., а конечниот облик на [[општа теорија за релативноста|општата теорија за релативноста]] беше објавен во 1916 г.<ref name=relativity/>
 
Второ, специјалната релативност се применува кај [[елементарна честичка|елементрните честички]] и нивните заемодејства, додека пак општиот релативност се применува во [[космологија]]та и астрофизиката како и во астрономијата.<ref name=relativity/>
 
Трето, специјалната релативност беше целосно прифатен од заедницата на физичарите до 1920 г. Оваа теорија забрзано стана значаен и потребен алат за теоретичарите и [[опит]]ниците во новите полиња на [[атомска физика|атомската физика]], [[нуклеарна физика|нуклеарната физика]] и [[квантна механика|квантната механика]]. Општата релативност, се покажал дека е неупотреблив. Се покажало дека има мала применливост во опитите бидејќи скоро сите примени биле со астрономски големини. Се чинела ограничена за правење на мали незначајни исправки на предвидувањата на Њутновата теорија за гравитацијата.<ref name=relativity/>
 
Конечно, [[тензор|математиката на општиот релативност]] се покажала како многу тешка. Како последица теоријата била позната на одрден број на луѓе, и постоеле само неколку луѓе кои целосно ја разбирале општата теорија, но сето ова за теоријата било негирано од [[Ричард Фајнман]]. Околу 1960 г. се засилува интересот за општиот релативност со што теоријата има централно значење во физиката и астрономијата. Новите математички методи кои се применети во општиот релативност значително ги олесниле пресметките. Одовде се добиени најразлични физички концепти. Исто така со откривањето на нови астрономски [[појава|појави]], во кои општиот релативност е од важност го засилија интересот за теоријата. Вакви астрономски појави биле [[квазар]]ите (1963 г.), 3 К [[микробраново позадинско зрачење]] (1965 г.), [[пулсар]]ите (1967 г.), и со откривањето на првите кандидати за [[црна дупка]] (1981 г.).<ref name=relativity/>
Ред 60:
 
{{Главна статија|Специјална релативност|Запознавање со специлјалната релативност}}
 
 
 
Специјалната теорија е теорија за структурата на [[време-простор]]от. Беше промовирана од Ајнштајн во неговиот труд од 1905 г. „[[трудовите на „Изворедната година“ ''(Annus mirabilis)''#Специјална релативност|За електродинамиката и телата во движење]]“ (за придонесите на други физичари Видете [[Историја на специјалната теорија]]). Специјалната теорија се заснова на два постулати ки се во спротивност со [[класична механика|класичната механика]]:
Ред 125 ⟶ 123:
[[File:Kennedy-Thorndike experiment DE.svg|left|thumb|[[Кенеди-Торндајков опит|Кенеди-Торндајковиот опит]] прикажан со интереферентните прстени.]]
 
Додека Мајкелсон–Морлиевиот опит покажал дека брзината на светлината е изотропна, не покажал ништо за тоа како големината на брзината се менува (ако и воопшто се случува) во различни [[инерцијален појдовен систем|инерцијали појдовни системи]]. Кенеди-Торндајковиот опит бил осмислен токму за таа цел, и за првпат бил изведен во 1932 г. од страна на Рој Кенеди и Едвард Торндајк.<ref name=KT>{{cite journal |last=Kennedy |first=R. J. |authorlink= |author2=Thorndike, E. M. |year=1932 |title=Experimental Establishment of the Relativity of Time |journal=Physical Review |volume=42 |issue=3 |pages=400–418 |doi=10.1103/PhysRev.42.400 |url= |accessdate= |bibcode = 1932PhRv...42..400K }}</ref> И тие добиле нула какао резултат, и заклучиле дека „не постои ефект ... освен во случајот кога брзината на сончевиот систем во просторот е помалку од половина од брзината на Земјата во сопствената орбита“.<ref name="tw"/><ref>{{cite journal|last=Robertson|first=H.P.|title=Postulate versus Observation in the Special Theory of Relativity|journal=Reviews of Modern Physics|date=July 1949|volume=21|issue=3|page=381|doi=10.1103/revmodphys.21.378|bibcode = 1949RvMP...21..378R }}</ref> Таа можност се сметала за премногу за да обезбеди прифатливо објаснување, па од добиениот резултат со вредност нула се заклучува дека временскиот период потребен на светлината за изминувањето на кружниот пат на светлината е подеднаков во сите правци на инерцијалните појдовни системи.<ref name="robertson" /><ref name="tw" />
 
Ивес-Стивеловиот опит за првпат бил изведен од Херберт Ивес и Г.Р. Стивел first во 1938 г.<ref>{{cite journal |last=Ives |first=H. E. |authorlink= |author2=Stilwell, G. R. |year=1938 |title=An experimental study of the rate of a moving atomic clock |journal=Journal of the Optical Society of America |volume=28 |issue=7 |pages=215 |bibcode=1938JOSA...28..215I |url= |accessdate= |doi=10.1364/JOSA.28.000215 }}</ref> и повторно со подобрена прецизност во 1941 г.<ref name=Ives1941>{{cite journal |last=Ives |first=H. E. |authorlink= |author2=Stilwell, G. R. |year=1941 |title=An experimental study of the rate of a moving atomic clock. II |journal=Journal of the Optical Society of America |volume=31 |issue=5 |pages=369 |bibcode=1941JOSA...31..369I |url= |accessdate= |doi=10.1364/JOSA.31.000369 }}</ref> Бил осмислен да го испробува [[трансферзален Доплеров ефект|Доплеровиот ефект]] – [[црвено поместување|црвеното поместување]] на светлината на подвижен извор во насока нормална на сопствената брзина – што и било предвидено од Ајнштајн во 1905 г. Целта била да се споредат набљудуваниите Доплерови промени со она што било предвидено од класичната теорија, и да се добие [[Лоренцов фактор|Лоренцовиот фактор]] за исправки. Ваква исправка била набљудувана, од која се заклучува дека фреквенцијата на подвижен атомски часовник се менува според специјалната теорија за релативноста.<ref name="robertson" /><ref name="tw" />
Ред 145 ⟶ 143:
[[Општа теорија за релативноста|Општата релативност]] (ОР) е [[теорија за гравитација]]та кој била развиена од страна на [[Алберт Ајнштајн]] меѓу 1907 и 1915 г., и со придонеси од многу други по 1915 г.
 
Моментално, може да се каже дека не се работи само за едноставен теориски научен интерес или потреба од опит потврда, анализата на релативистичките ефекти за мерење на времето е важно практичен инженерски проблем при работата на глобалниот позиционен систем како што се [[ГПС]], [[ГЛОНАСС]], и системот кој се гради „[[Галилео (сателитска навигација)|Галилео]]“, како и високо прецизното расејување на времето.<ref name=Francis2002>{{cite journal|last=Francis|first=S.|author2=B. Ramsey |author3=S. Stein |author4=Leitner, J. |author5=M. Moreau. J. M. |author6=Burns, R. |author7=Nelson, R. A. |author8=Bartholomew, T. R. |author9= Gifford, A. |displayauthors=9 |title=Timekeeping and Time Dissemination in a Distributed Space-Based Clock Ensemble|journal=Proceedings 34th Annual Precise Time and Time Interval (PTTI) Systems and Applications Meeting|year=2002|page=201&ndash;214|url=http://tycho.usno.navy.mil/ptti/ptti2002/paper20.pdf|accessdate=14 April 2013}}</ref> Инструментите како што се електронските микроскопи па сесè до забрзувачите на честички едноставно не би работеле ако не се земени во предвид релативистичките ефекти.
 
==Секојдневни примени==
 
Теоријата на релативноста е употребена во многу современи електронски уреди како што се глобалниот позиционен систем (ГПС). ГПС системите се направени од три дела, контролен дел, просторен дел и дел за употреба. Просторниот дел со состои од сателити кои се поставени во специфични орбити. Контролниот дел се состои од станица до која сите податоци се испраќаат од просторната компонента. Многу од релативистичките ефекти кои се случуваат во ГПС системите. Бидејќи секој од деловите е во различен појдовен систем, сите релативистички ефекти треба да се земат во предвид за да ГПС работи прецизно. Часовнивците кои се користат во ГПС треба да се синхронизирани. Во ГПС системите, а треба да се земе во предвид и гравитационот поле на Земјата. ГПС системите работат толку прецизно благодарение на теоријата за релативноста. <ref>http://relativity.livingreviews.org/Articles/lrr-2003-1/download/lrr-2003-1Color.pdf</ref>
 
==Различни гледишта==
Ред 172 ⟶ 170:
 
{{Нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Релативност]]