Создавачи на сметки, Автопатролери, Автопрегледувачи, Автооценувачи, Бирократи, Уредници, Администратори на посредникот, Исклучоци од IP-блокирање, Патролери, Оценувачи, Администратори
966.314
уредувања
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
(#1Lib1Ref) |
с (→top: Јазична исправка, replaced: македонската литература → македонската книжевност (2)) |
||
Дипломирал книжевност на Филолошкиот факултет на Универзитетот “Кирил и Методиј” во [[Скопје]] ([[1974]]). Како новинар работел во Радио Скопје, на Македонска телевизија и во “Глас Истре”, дневен весник што излегува во [[Пула]].<ref>Македонски писатели/Macedonian writers, Друштво на писатели на Македонија, 2004, стр. 118.</ref>
Во македонската
Во хрватската литература, паралелно со македонската, е присутан од [[1982]] година. Со кратки прози и поезија е застапен во повеќе хрватски и македонски антологии и избори: [[Петар Т. Бошковски]]: „Поети од Македонија родени во слободата”, [[Мирјана Стрчиќ]]: “Istarska pjesmarica” (Hrvatsko pjesništvo Istre 19. i 20. stoljeća), [[Борислав Павловски]]: “Gospodari labirinta” (Antologija snova, maštarija i fantastičnih priča iz makedonske književnosti), [[Борис Домагој Билетиќ|Борис Билетиќ]]: “I ča i što i kaj” (Iz suvremene hrvatskoistarske lirike), [[Даниел Начиновиќ]]: “Priče iz Istre” (Hrvatski pripovjedači XX. stoljeća), Борис Билетиќ: “Glasi književne Istre” (Izbor studija, ogleda i kritika o suvremenoj hrvatskoj književnosti u Istri /do 2000/), [[Марко Илкоски]]: „Црнопис эа еден непребол” (антологиски иэбор на песни посветени на Скопје), Катица Ќулавкова: “Maketa” (savremena makedonska kratka priča), [[Suat Engüllü]]: “Yeni Makedon Önsüsü”, [[Саво Цветанoвски]]: “Anthology of the macedonian postmodern short story” и др. Одделни песни, раскази, есеи и статии му се преведени на англиски, германски, француски, италијански, руски, полски, словенечки, романски, турски и албански јазик - а од македонски, уште на хрватски и српски јазик. Преведува од македонски на хрватски и српски, и обратно, и од француски и италијански јазик.
Член е на [[Друштво на писателите на Македонија|Друштвото на писателите на Македонија]] (ДПМ) од [[1975]] и на Друштвото на хрватските писатели од 1987 година. Застапен е во порелевантните лексикони на македонските и хрватските писатели. Забележлив простор му е посветен во треттиот том на “Лексиконот на писателите на Југославија” ([[Нови Сад]], 1987) и во “Хрватскиот лексикон” ([[Загреб]], [[1996]]).
Алдо Климан е еден од основачите на Македонското културно друштво “Кочо Рацин” во Пула и на традиционалната манифестација “Денови на македонската култура во Истра”. Иницијатор е и еден од основачите на [[Македонски културен форум|Македонскиот културен форум]] во Пула, втемелен во [[2008]] година. На Рациновите средби во [[Велес]] во [[2001]] година му е врачено Почесно Рациново признание за придонес во афирмацијата на македонската
Живее и создава во Пула.
|