Технециум: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с →Дополнителна литература: clean up, replaced: |chapter-url = → |url= using AWB |
с Промена на тековен параметар, replaced: dead-url=yes → url-status=dead (3) using AWB |
||
Ред 53:
=== Неприпростливи резултати ===
[[Податотека:Periodisches_System_der_Elemente_(1904-1945,_now_Gdansk_University_of_Technology).jpg|лево|мини| (1904-1945, сега на Универзитетот за технологија на Гдањск ): недостаток на елементи: 84 полониум По (иако откриен уште во 1898 година од [[Марија Кири|Марија Склодовска-Кири]] ), 85 астатин А (1940 во Беркли), 87 francium Fr (1939, во Франција), 93 нептуниум Np (1940, во Беркли) и други актиниди и лантаниди. Стари симболи за: 18 argon Ar (тука: A), 43 technetium Tc (Ма, масуриум, 1925, отфрлен како грешка и конечно потврден во 1937, Палермо), 54 ксенон Xe (X), 86 радон, Rn (Ем, еманација) ]]
Германските хемичари Волтер Ноддак , Ото Берг и Ида Таке го објавиле откривањето на елементот 75 и елементот 43 во 1925 година, и именуваниот елемент 43 ''мазуриум'' (по Масурија во источна [[Прусија]] , сега во [[Полска]] , во регионот каде што потекнува семејството на Волтер Ноддак).<ref name="multidict">{{Наведени вести|url=http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Tc|title=Elentymolgy and Elements Multidict, "Technetium"|last=van der Krogt|first=P.|access-date=2009-05-05}}</ref> Групата го бомбардираше колумбитот со зрак на [[електрон]]и и изведениот елемент 43 беше присутен со испитување на спектрограми за дифракција на [[Рендгенски зраци|Х-зраци]] .<ref name="Emsley2001p423">{{harvnb|Emsley|2001|p=423}}</ref> [[Бранова должина|Брановата должина]] на произведените рентгенски зраци е поврзана со атомскиот број по формула добиена од [[Хенри Мозли|Хенри Мослеј]] во 1913 година. Тимот тврдел дека открил слаб рендгенски сигнал на бранова должина произведена од елемент 43. Подоцна експериментатори не можеле да го реплицираат откритието, и тоа беше отфрлено како грешка за многу години.<ref name="armstrong">{{Наведено списание|last=Armstrong|first=J. T.|date=2003|title=Technetium|url=http://pubs.acs.org/cen/80th/technetium.html|journal=Chemical & Engineering News|volume=81|issue=36|pages=110|doi=10.1021/cen-v081n036.p110|access-date=2009-11-11}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.hypatiamaze.org/ida/tacke.html|title=Ida Tacke and the warfare behind the discovery of fission|last=Nies|first=K. A.|date=2001|access-date=2009-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20090809125217/http://www.hypatiamaze.org/ida/tacke.html|archive-date=2009-08-09|
=== Официјално откритие и подоцна историја ===
Откривањето на елемент 43 конечно беше потврдено со експеримент во 1937 година на Универзитетот во Палермо во Сицилија од [[Карло Периеро]] и [[Емилио Сегре]] .<ref name="Heiserman1992p164">{{harvnb|Heiserman|1992|p=164}}</ref> Во средината на 1936 година, Сегре ја посетил САД, прво Колумбискиот Универзитет во Њујорк, а потоа и Националната лабораторија на Лоренс Беркли во Калифорнија. Тој го убедил [[циклотрон]]скиот изумител [[Ернест Лоренс]] да му дозволи да ги врати некои отфрлени циклотронски делови што станале [[Радиоактивност|радиоактивни]]. Лоренс му испратил [[молибден]]ска фолија која била дел од дефлекторот во циклотронот.<ref>{{Наведена книга|title=A Mind Always in Motion: The Autobiography of Emilio Segrè|last=Segrè|first=Emilio|date=1993|publisher=University of California Press|isbn=978-0520076273|location=Berkeley, California|pages=115–118}}</ref>
Сегре го пријавил својот колега Периеро да се обиде да докаже, преку компаративна хемија, дека активноста на молибденот навистина е од елемент со атомски број 43. Во 1937 година тие успеале со изолирање на [[изотоп]]ите технециум-95m и технециум-97 .<ref name="segre" /><ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref> Официјалните претставници на Универзитетот во Палермо сакале да го именуваат своето откритие " ''panormium'' ", по [[Латински јазик|латинското]] име за [[Палермо]] , ''Panormus''. Во 1947 година <ref name="segre">{{Наведено списание|last=Perrier|first=C.|last2=Segrè|first2=E.|date=1947|title=Technetium: The Element of Atomic Number 43|journal=Nature|volume=159|issue=4027|pages=24|bibcode=1947Natur.159...24P|doi=10.1038/159024a0|pmid=20279068}}</ref> елемент 43 бил именуван по [[Грчки јазик|грчкиот]] збор ''τεχνητός'' , што значи "вештачки", бидејќи тоа бил првиот елемент што е вештачки произведен.<ref name="history-origin">{{Наведени вести|url=http://www.nndc.bnl.gov/content/elements.html|title=History of the Origin of the Chemical Elements and Their Discoverers|last=Holden|first=N. E.|access-date=2009-05-05|publisher=Brookhaven National Laboratory}}</ref><ref name="multidict">{{Наведени вести|url=http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Tc|title=Elentymolgy and Elements Multidict, "Technetium"|last=van der Krogt|first=P.|access-date=2009-05-05}}</ref> Сегре се вратил кај Беркли и се запознал со Глен Т. Сеоборг. Тие го изолирале метастабилниот изотоп технециум-99м, кој сега се користи во околу десет милиони медицински дијагностички процедури годишно.<ref>{{Наведена книга|title=The transuranium people: The inside story|date=2000|publisher=University of California, Berkeley & Lawrence Berkeley National Laboratory|isbn=978-1-86094-087-3|page=15|department=Chapter 1.2: Early Days at the Berkeley Radiation Laboratory|access-date=2007-03-31|url=http://www.worldscibooks.com/physics/p074.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070124220556/http://www.worldscibooks.com/physics/p074.html#|archive-date=2007-01-24|
Во 1952 година, астрономот Пол В. Мерил во Калифорнија го открил оддавниот спектар на технециум (конкретно [[Бранова должина|бранови должини]] од 403,1 [[Нанометар|nm]] , 423,8 nm, 426.2 nm и 429,7 nm) на светлина од [[Црвен џин|црвени гиганти]] од [[Ѕвездена класификација|S-тип]] .<ref>{{Наведено списание|last=Merrill|first=P. W.|date=1952|title=Technetium in the stars|journal=Science|volume=115|issue=2992|pages=479–89 [484]|bibcode=1952Sci...115..479.|doi=10.1126/science.115.2992.479|pmid=17792758}}</ref> Ѕвездите биле близу до крајот на нивниот живот, но биле богати со овој краткотраен елемент, што укажува на тоа дека се создавале во ѕвездите со [[Јадрена реакција|нуклеарни реакции]]. Овој доказ ја зајакнал хипотезата дека потешките елементи се производ на нуклеосинтезата кај ѕвездите.<ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref> Во поново време, ваквите набљудувања доведоа до докази дека елементите се формираат со заробување на неутроните во s-процесот .<ref name="s8">{{harvnb|Schwochau|2000|pp=7–9}}</ref>
Ред 122:
Постојат два полиморфи на технециум трихлорид, α- и β-TcCl <sub>3.</sub> Полиморфот α е исто така означен како Tc <sub>3</sub> Cl <sub>9</sub> . Таа усвојува конфацијална [[Octahedral molecular geometry#Bioctahedral molecular geometry|биоктодерска структура]] .<ref>{{Наведено списание|last=Poineau|first=Frederic|last2=Johnstone|first2=Erik V.|last3=Weck|first3=Philippe F.|last4=Kim|first4=Eunja|last5=Forster|first5=Paul M.|last6=Scott|first6=Brian L.|last7=Sattelberger|first7=Alfred P.|last8=Czerwinski|first8=Kenneth R.|year=2010|title=Synthesis and Structure of Technetium Trichloride|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=132|issue=45|pages=15864–5|doi=10.1021/ja105730e|pmid=20977207}}</ref> Се подготвува со третирање на хлоро-ацетат Tc <sub>2</sub> (O <sub>2</sub> CCH <sub>3</sub> ) <sub>4</sub> Cl <sub>2</sub> со HCl. Како Re <nowiki><sub id="mwAYA">3</sub></nowiki> Cl <nowiki><sub id="mwAYE">9</sub></nowiki> , структурата на α-полиморфот се состои од триаголници со кратки M-M растојанија. β-TcCl <sub>3</sub> содржи октаедрични Tc центри, кои се организирани во парови, како што се гледа и за [[Molybdenum trichloride|молибден трихлорид]] . TcBr <sub>3</sub> не ја прифаќа структурата на трихлоридната фаза. Наместо тоа, ја има структурата на молибден [[Molybdenum tribromide|трибромид]], кој се состои од синџири на конфацијални октаедри со наизменични кратки и долги Tc-Tc контакти. TcI <sub>3</sub> ја има истата структура како и високо температурната фаза на TiI <nowiki><sub id="mwAYg">3</sub></nowiki>, со синџири на конфацијални октаедри со еднакви Tc-Tc контакти.<ref name="AS">{{Наведено списание|last=Poineau|first=Frederic|last2=Johnstone|first2=Erik V.|last3=Czerwinski|first3=Kenneth R.|last4=Sattelberger|first4=Alfred P.|year=2014|title=Recent Advances in Technetium Halide Chemistry|journal=Accounts of Chemical Research|volume=47|issue=2|pages=624–32|doi=10.1021/ar400225b|pmid=24393028}}</ref>
Неколку анионски технециумови халиди се познати. Бинарните тетрахалидиди може да се конвертираат во хексахалиди[TCX <sub>6]</sub> <sup>2- (X</sup> = F, Cl, Br, I), кои донесуваат октахедрална [[Octahedral molecular geometry|молекуларна геометрија]] .<ref name="s8">{{harvnb|Schwochau|2000|pp=7–9}}</ref> Повеќе намалени халиди формираат анјонски кластери со Tc-Tc врски. Ситуацијата е слична и за поврзаните елементи на Mo, W, Re. Овие кластери ја имаат нуклеарноста Tc <sub>4</sub> , Tc <sub>6</sub> , Tc <sub>8</sub> и Tc <sub>13</sub> . Постабилните Tc <sub>6</sub> и Tc <sub>8</sub> кластери имаат форми на призма, каде вертикалните парови на Tc атомите се поврзани со тројните врски и планските атоми со единечни врски. Секој технециумов атом има шест врски, а останатите валентни електрони можат да бидат заситени од еден аксијален и два премостувачки лигандни халогени атоми како [[хлор]] или [[бром]] .<ref>{{Наведено списание|last=German|first=K. E.|last2=Kryutchkov|first2=S. V.|date=2002|title=Polynuclear Technetium Halide Clusters|url=http://www.maik.rssi.ru/cgi-perl/search.pl?type=abstract&name=inrgchem&number=4&year=2&page=578|
=== Координација и органометални комплекси ===
Ред 278:
[[Категорија:Технециум]]
[[Категорија:Зборови кои ги нема во ТРМЈ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]
|