Технециум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Дополнителна литература: clean up, replaced: |chapter-url = → |url= using AWB
с Промена на тековен параметар, replaced: dead-url=yes → url-status=dead (3) using AWB
Ред 53:
=== Неприпростливи резултати ===
[[Податотека:Periodisches_System_der_Elemente_(1904-1945,_now_Gdansk_University_of_Technology).jpg|лево|мини| (1904-1945, сега на Универзитетот за технологија на Гдањск ): недостаток на елементи: 84 полониум По (иако откриен уште во 1898 година од [[Марија Кири|Марија Склодовска-Кири]] ), 85 астатин А (1940 во Беркли), 87 francium Fr (1939, во Франција), 93 нептуниум Np (1940, во Беркли) и други актиниди и лантаниди. Стари симболи за: 18 argon Ar (тука: A), 43 technetium Tc (Ма, масуриум, 1925, отфрлен како грешка и конечно потврден во 1937, Палермо), 54 ксенон Xe (X), 86 радон, Rn (Ем, еманација) ]]
Германските хемичари Волтер Ноддак , Ото Берг и Ида Таке го објавиле откривањето на елементот 75 и елементот 43 во 1925 година, и именуваниот елемент 43 ''мазуриум'' (по Масурија во источна [[Прусија]] , сега во [[Полска]] , во регионот каде што потекнува семејството на Волтер Ноддак).<ref name="multidict">{{Наведени вести|url=http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Tc|title=Elentymolgy and Elements Multidict, "Technetium"|last=van der Krogt|first=P.|access-date=2009-05-05}}</ref> Групата го бомбардираше колумбитот со зрак на [[електрон]]и и изведениот елемент 43 беше присутен со испитување на спектрограми за дифракција на [[Рендгенски зраци|Х-зраци]] .<ref name="Emsley2001p423">{{harvnb|Emsley|2001|p=423}}</ref> [[Бранова должина|Брановата должина]] на произведените рентгенски зраци е поврзана со атомскиот број по формула добиена од [[Хенри Мозли|Хенри Мослеј]] во 1913 година. Тимот тврдел дека открил слаб рендгенски сигнал на бранова должина произведена од елемент 43. Подоцна експериментатори не можеле да го реплицираат откритието, и тоа беше отфрлено како грешка за многу години.<ref name="armstrong">{{Наведено списание|last=Armstrong|first=J. T.|date=2003|title=Technetium|url=http://pubs.acs.org/cen/80th/technetium.html|journal=Chemical & Engineering News|volume=81|issue=36|pages=110|doi=10.1021/cen-v081n036.p110|access-date=2009-11-11}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.hypatiamaze.org/ida/tacke.html|title=Ida Tacke and the warfare behind the discovery of fission|last=Nies|first=K. A.|date=2001|access-date=2009-05-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20090809125217/http://www.hypatiamaze.org/ida/tacke.html|archive-date=2009-08-09|dead-url-status=yesdead}}</ref> Сепак, во 1933 година, серија написи околу откривањето на елементите го цитираа името ''мазуриум'' за елемент 43.<ref>{{Наведено списание|last=Weeks|first=M. E.|date=1933|title=The discovery of the elements. XX. Recently discovered elements|journal=Journal of Chemical Education|volume=10|issue=3|pages=161–170|bibcode=1933JChEd..10..161W|doi=10.1021/ed010p161}}</ref> <ref group="note">In 1998 John T. Armstrong of the [[National Institute of Standards and Technology]] ran "computer simulations" of the 1925 experiments and obtained results quite close to those reported by the Noddack team. "Using first-principles X-ray-emission spectral-generation algorithms developed at NIST, I simulated the X-ray spectra that would be expected for Van Assche's initial estimates of the Noddacks' residue compositions. The first results were surprisingly close to their published spectrum! Over the next couple of years, we refined our reconstruction of their analytical methods and performed more sophisticated simulations. The agreement between simulated and reported spectra improved further. Our calculation of the amount of element&nbsp;43 required to produce their spectrum is quite similar to the direct measurements of natural technetium abundance in uranium ore published in 1999 by Dave Curtis and colleagues at Los Alamos. We can find no other plausible explanation for the Noddacks' data than that they did indeed detect fission "masurium."<br /><br /> {{Наведено списание|last=Armstrong|first=J. T.|date=2003|title=Technetium|url=http://pubs.acs.org/cen/80th/technetium.html|journal=Chemical & Engineering News|volume=81|issue=36|pages=110|doi=10.1021/cen-v081n036.p110}}</ref> Дали тимот од 1925 година всушност го открил елементот 43 сè уште се дебатира.<ref>{{Наведено списание|last=Zingales|first=R.|date=2005|title=From Masurium to Trinacrium: The Troubled Story of Element 43|journal=Journal of Chemical Education|volume=82|issue=2|pages=221–227|bibcode=2005JChEd..82..221Z|doi=10.1021/ed082p221}}</ref>
 
=== Официјално откритие и подоцна историја ===
Откривањето на елемент 43 конечно беше потврдено со експеримент во 1937 година на Универзитетот во Палермо во Сицилија од [[Карло Периеро]] и [[Емилио Сегре]] .<ref name="Heiserman1992p164">{{harvnb|Heiserman|1992|p=164}}</ref> Во средината на 1936 година, Сегре ја посетил САД, прво Колумбискиот Универзитет во Њујорк, а потоа и Националната лабораторија на Лоренс Беркли во Калифорнија. Тој го убедил [[циклотрон]]скиот изумител [[Ернест Лоренс]] да му дозволи да ги врати некои отфрлени циклотронски делови што станале [[Радиоактивност|радиоактивни]]. Лоренс му испратил [[молибден]]ска фолија која била дел од дефлекторот во циклотронот.<ref>{{Наведена книга|title=A Mind Always in Motion: The Autobiography of Emilio Segrè|last=Segrè|first=Emilio|date=1993|publisher=University of California Press|isbn=978-0520076273|location=Berkeley, California|pages=115–118}}</ref>
 
Сегре го пријавил својот колега Периеро да се обиде да докаже, преку компаративна хемија, дека активноста на молибденот навистина е од елемент со атомски број 43. Во 1937 година тие успеале со изолирање на [[изотоп]]ите технециум-95m и технециум-97 .<ref name="segre" /><ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref> Официјалните претставници на Универзитетот во Палермо сакале да го именуваат своето откритие " ''panormium'' ", по [[Латински јазик|латинското]] име за [[Палермо]] , ''Panormus''. Во 1947 година <ref name="segre">{{Наведено списание|last=Perrier|first=C.|last2=Segrè|first2=E.|date=1947|title=Technetium: The Element of Atomic Number 43|journal=Nature|volume=159|issue=4027|pages=24|bibcode=1947Natur.159...24P|doi=10.1038/159024a0|pmid=20279068}}</ref> елемент 43 бил именуван по [[Грчки јазик|грчкиот]] збор ''τεχνητός'' , што значи "вештачки", бидејќи тоа бил првиот елемент што е вештачки произведен.<ref name="history-origin">{{Наведени вести|url=http://www.nndc.bnl.gov/content/elements.html|title=History of the Origin of the Chemical Elements and Their Discoverers|last=Holden|first=N. E.|access-date=2009-05-05|publisher=Brookhaven National Laboratory}}</ref><ref name="multidict">{{Наведени вести|url=http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Tc|title=Elentymolgy and Elements Multidict, "Technetium"|last=van der Krogt|first=P.|access-date=2009-05-05}}</ref> Сегре се вратил кај Беркли и се запознал со Глен Т. Сеоборг. Тие го изолирале метастабилниот изотоп технециум-99м, кој сега се користи во околу десет милиони медицински дијагностички процедури годишно.<ref>{{Наведена книга|title=The transuranium people: The inside story|date=2000|publisher=University of California, Berkeley & Lawrence Berkeley National Laboratory|isbn=978-1-86094-087-3|page=15|department=Chapter 1.2: Early Days at the Berkeley Radiation Laboratory|access-date=2007-03-31|url=http://www.worldscibooks.com/physics/p074.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070124220556/http://www.worldscibooks.com/physics/p074.html#|archive-date=2007-01-24|dead-url-status=yesdead|df=}}</ref>
 
Во 1952 година, астрономот Пол В. Мерил во Калифорнија го открил оддавниот спектар на технециум (конкретно [[Бранова должина|бранови должини]] од 403,1 [[Нанометар|nm]] , 423,8&nbsp;nm, 426.2&nbsp;nm и 429,7&nbsp;nm) на светлина од [[Црвен џин|црвени гиганти]] од [[Ѕвездена класификација|S-тип]] .<ref>{{Наведено списание|last=Merrill|first=P. W.|date=1952|title=Technetium in the stars|journal=Science|volume=115|issue=2992|pages=479–89 [484]|bibcode=1952Sci...115..479.|doi=10.1126/science.115.2992.479|pmid=17792758}}</ref> Ѕвездите биле близу до крајот на нивниот живот, но биле богати со овој краткотраен елемент, што укажува на тоа дека се создавале во ѕвездите со [[Јадрена реакција|нуклеарни реакции]]. Овој доказ ја зајакнал хипотезата дека потешките елементи се производ на нуклеосинтезата кај ѕвездите.<ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref> Во поново време, ваквите набљудувања доведоа до докази дека елементите се формираат со заробување на неутроните во s-процесот .<ref name="s8">{{harvnb|Schwochau|2000|pp=7–9}}</ref>
Ред 122:
Постојат два полиморфи на технециум трихлорид, α- и β-TcCl <sub>3.</sub> Полиморфот α е исто така означен како Tc <sub>3</sub> Cl <sub>9</sub> . Таа усвојува конфацијална [[Octahedral molecular geometry#Bioctahedral molecular geometry|биоктодерска структура]] .<ref>{{Наведено списание|last=Poineau|first=Frederic|last2=Johnstone|first2=Erik V.|last3=Weck|first3=Philippe F.|last4=Kim|first4=Eunja|last5=Forster|first5=Paul M.|last6=Scott|first6=Brian L.|last7=Sattelberger|first7=Alfred P.|last8=Czerwinski|first8=Kenneth R.|year=2010|title=Synthesis and Structure of Technetium Trichloride|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=132|issue=45|pages=15864–5|doi=10.1021/ja105730e|pmid=20977207}}</ref> Се подготвува со третирање на хлоро-ацетат Tc <sub>2</sub> (O <sub>2</sub> CCH <sub>3</sub> ) <sub>4</sub> Cl <sub>2</sub> со HCl. Како Re <nowiki><sub id="mwAYA">3</sub></nowiki> Cl <nowiki><sub id="mwAYE">9</sub></nowiki> , структурата на α-полиморфот се состои од триаголници со кратки M-M растојанија. β-TcCl <sub>3</sub> содржи октаедрични Tc центри, кои се организирани во парови, како што се гледа и за [[Molybdenum trichloride|молибден трихлорид]] . TcBr <sub>3</sub> не ја прифаќа структурата на трихлоридната фаза. Наместо тоа, ја има структурата на молибден [[Molybdenum tribromide|трибромид]], кој се состои од синџири на конфацијални октаедри со наизменични кратки и долги Tc-Tc контакти. TcI <sub>3</sub> ја има истата структура како и високо температурната фаза на TiI <nowiki><sub id="mwAYg">3</sub></nowiki>, со синџири на конфацијални октаедри со еднакви Tc-Tc контакти.<ref name="AS">{{Наведено списание|last=Poineau|first=Frederic|last2=Johnstone|first2=Erik V.|last3=Czerwinski|first3=Kenneth R.|last4=Sattelberger|first4=Alfred P.|year=2014|title=Recent Advances in Technetium Halide Chemistry|journal=Accounts of Chemical Research|volume=47|issue=2|pages=624–32|doi=10.1021/ar400225b|pmid=24393028}}</ref>
 
Неколку анионски технециумови халиди се познати. Бинарните тетрахалидиди може да се конвертираат во хексахалиди[TCX <sub>6]</sub> <sup>2- (X</sup> = F, Cl, Br, I), кои донесуваат октахедрална [[Octahedral molecular geometry|молекуларна геометрија]] .<ref name="s8">{{harvnb|Schwochau|2000|pp=7–9}}</ref> Повеќе намалени халиди формираат анјонски кластери со Tc-Tc врски. Ситуацијата е слична и за поврзаните елементи на Mo, W, Re. Овие кластери ја имаат нуклеарноста Tc <sub>4</sub> , Tc <sub>6</sub> , Tc <sub>8</sub> и Tc <sub>13</sub> . Постабилните Tc <sub>6</sub> и Tc <sub>8</sub> кластери имаат форми на призма, каде вертикалните парови на Tc атомите се поврзани со тројните врски и планските атоми со единечни врски. Секој технециумов атом има шест врски, а останатите валентни електрони можат да бидат заситени од еден аксијален и два премостувачки лигандни халогени атоми како [[хлор]] или [[бром]] .<ref>{{Наведено списание|last=German|first=K. E.|last2=Kryutchkov|first2=S. V.|date=2002|title=Polynuclear Technetium Halide Clusters|url=http://www.maik.rssi.ru/cgi-perl/search.pl?type=abstract&name=inrgchem&number=4&year=2&page=578|dead-url-status=yesdead|journal=Russian Journal of Inorganic Chemistry|volume=47|issue=4|pages=578–583|archive-url=https://web.archive.org/web/20151222111809/http://www.maik.rssi.ru/cgi-perl/search.pl?type=abstract&name=inrgchem&number=4&year=2&page=578|archive-date=2015-12-22}}</ref>
 
=== Координација и органометални комплекси ===
Ред 278:
[[Категорија:Технециум]]
[[Категорија:Зборови кои ги нема во ТРМЈ]]
[[Категорија:Села во Македонија]]