Технециум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Индустриски и хемиски: Јазична исправка, replaced: конзистентни → доследни using AWB
с clean up, replaced: |chapter= → |department= (12) using AWB
Ред 58:
Откривањето на елемент 43 конечно беше потврдено со експеримент во 1937 година на Универзитетот во Палермо во Сицилија од [[Карло Периеро]] и [[Емилио Сегре]] .<ref name="Heiserman1992p164">{{harvnb|Heiserman|1992|p=164}}</ref> Во средината на 1936 година, Сегре ја посетил САД, прво Колумбискиот Универзитет во Њујорк, а потоа и Националната лабораторија на Лоренс Беркли во Калифорнија. Тој го убедил [[циклотрон]]скиот изумител [[Ернест Лоренс]] да му дозволи да ги врати некои отфрлени циклотронски делови што станале [[Радиоактивност|радиоактивни]]. Лоренс му испратил [[молибден]]ска фолија која била дел од дефлекторот во циклотронот.<ref>{{Наведена книга|title=A Mind Always in Motion: The Autobiography of Emilio Segrè|last=Segrè|first=Emilio|date=1993|publisher=University of California Press|isbn=978-0520076273|location=Berkeley, California|pages=115–118}}</ref>
 
Сегре го пријавил својот колега Периеро да се обиде да докаже, преку компаративна хемија, дека активноста на молибденот навистина е од елемент со атомски број 43. Во 1937 година тие успеале со изолирање на [[изотоп]]ите технециум-95m и технециум-97 .<ref name="segre" /><ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref> Официјалните претставници на Универзитетот во Палермо сакале да го именуваат своето откритие " ''panormium'' ", по [[Латински јазик|латинското]] име за [[Палермо]] , ''Panormus''. Во 1947 година <ref name="segre">{{Наведено списание|last=Perrier|first=C.|last2=Segrè|first2=E.|date=1947|title=Technetium: The Element of Atomic Number 43|journal=Nature|volume=159|issue=4027|pages=24|bibcode=1947Natur.159...24P|doi=10.1038/159024a0|pmid=20279068}}</ref> елемент 43 бил именуван по [[Грчки јазик|грчкиот]] збор ''τεχνητός'' , што значи "вештачки", бидејќи тоа бил првиот елемент што е вештачки произведен.<ref name="history-origin">{{Наведени вести|url=http://www.nndc.bnl.gov/content/elements.html|title=History of the Origin of the Chemical Elements and Their Discoverers|last=Holden|first=N. E.|access-date=2009-05-05|publisher=Brookhaven National Laboratory}}</ref><ref name="multidict">{{Наведени вести|url=http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Tc|title=Elentymolgy and Elements Multidict, "Technetium"|last=van der Krogt|first=P.|access-date=2009-05-05}}</ref> Сегре се вратил кај Беркли и се запознал со Глен Т. Сеоборг. Тие го изолирале метастабилниот изотоп технециум-99м, кој сега се користи во околу десет милиони медицински дијагностички процедури годишно.<ref>{{Наведена книга|title=The transuranium people: The inside story|date=2000|publisher=University of California, Berkeley & Lawrence Berkeley National Laboratory|isbn=978-1-86094-087-3|page=15|chapterdepartment=Chapter 1.2: Early Days at the Berkeley Radiation Laboratory|access-date=2007-03-31|chapter-url=http://www.worldscibooks.com/physics/p074.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20070124220556/http://www.worldscibooks.com/physics/p074.html#|archive-date=2007-01-24|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
Во 1952 година, астрономот Пол В. Мерил во Калифорнија го открил оддавниот спектар на технециум (конкретно [[Бранова должина|бранови должини]] од 403,1 [[Нанометар|nm]] , 423,8&nbsp;nm, 426.2&nbsp;nm и 429,7&nbsp;nm) на светлина од [[Црвен џин|црвени гиганти]] од [[Ѕвездена класификација|S-тип]] .<ref>{{Наведено списание|last=Merrill|first=P. W.|date=1952|title=Technetium in the stars|journal=Science|volume=115|issue=2992|pages=479–89 [484]|bibcode=1952Sci...115..479.|doi=10.1126/science.115.2992.479|pmid=17792758}}</ref> Ѕвездите биле близу до крајот на нивниот живот, но биле богати со овој краткотраен елемент, што укажува на тоа дека се создавале во ѕвездите со [[Јадрена реакција|нуклеарни реакции]]. Овој доказ ја зајакнал хипотезата дека потешките елементи се производ на нуклеосинтезата кај ѕвездите.<ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref> Во поново време, ваквите набљудувања доведоа до докази дека елементите се формираат со заробување на неутроните во s-процесот .<ref name="s8">{{harvnb|Schwochau|2000|pp=7–9}}</ref>
Ред 67:
 
=== Физички својства ===
'''Технециум''' е сребрено-сив радиоактивен [[метал]] со изглед сличен на [[платина]] , најчесто добиен како сив прав.<ref name="CRC">{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Hammond|first=C. R.|date=2004|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0485-9|edition=81st|chapterdepartment=The Elements}}</ref> Кристалната структура на чистиот метал е шестаголна блиску-спакувана. Атомскиот технециум има карактеристични оддавни линии на овие светлински [[Бранова должина|бранови должини]]: 363,3 [[Нанометар|nm]] , 403,1&nbsp;nm, 426.2&nbsp;nm, 429.7&nbsp;nm и 485.3&nbsp;nm.<ref>{{Наведена книга|title=The CRC Handbook|last=Lide|first=David R.|date=2004–2005|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0595-5|pages=10–70 (1672)|chapterdepartment=Line Spectra of the Elements|chapter-url=https://books.google.com/?id=q2qJId5TKOkC&pg=PT1672}}</ref>
 
Металната форма е малку парамагнетна, што значи дека нејзините магнетни диполи се усогласуваат со надворешните [[Магнетно поле|магнетни полиња]] , но ќе претпостават случајни ориентации откако полето ќе биде отстрането.<ref name="enc">{{Наведена книга|title=The Encyclopedia of the Chemical Elements|last=Rimshaw|first=S. J.|date=1968|publisher=Reinhold Book Corporation|editor-last=Hampel, C. A.|location=New York|pages=689–693}}</ref> Чистиот, метален монокристален технециум станува тип-II суперпроводник на температура под 7.46 [[Келвин|К.]] <ref group="note">Irregular crystals and trace impurities raise this transition temperature to 11.2&nbsp;K for 99.9% pure technetium powder.{{Харвардски навод|Schwochau|2000}}</ref><ref name=":0">Schwochau, K. Technetium '': хемија и радиофармацевтски апликации'' ; Вајли-ВХ: Вајнхајм, Германија, 2000.</ref> Под оваа температура, технециумот има многу висока длабочина на магнетна пенетрација, поголема од било кој друг елемент освен [[ниобиум]] .<ref>{{Наведени вести|url=http://www.bnl.gov/magnets/Staff/Gupta/Summer1968/0049.pdf|title=Technetium as a Material for AC Superconductivity Applications|last=Autler|first=S. H.|date=1968|access-date=2009-05-05|publisher=Proceedings of the 1968 Summer Study on Superconducting Devices and Accelerators}}</ref>
 
=== Хемиски својства ===
'''Технециумот''' се наоѓа во [[Група 7 на периодниот систем|седмата група]] од периодниот систем, помеѓу рениум и [[манган]]. Како што е предвидено по периодичниот закон , неговите хемиски својства се помеѓу оние два елементи. Од двата, технециумот повеќе наликува на рениум, особено во неговата хемиска инертност и тенденција да формира [[Ковалентна врска|ковалентни врски]] .<ref>{{harvnb|Greenwood|1997|p=1044}}</ref> За разлика од манганот, технециумот лесно не формира [[Јон|катјони]] ( [[јон]]и со нето позитивен полнеж). Технециумот покажува девет [[Оксидационен број|оксидациски состојби]] од -1 до +7, од кои +4, +5 и +7 се најчести.<ref name="LANL">{{Наведена мрежна страница|url=http://periodic.lanl.gov/43.shtml|title=Technetium|last=Husted|first=R.|date=2003-12-15|work=Periodic Table of the Elements|publisher=Los Alamos National Laboratory|accessdate=2009-10-11}}</ref> Технециумот се раствора во аква регрија , [[азотна киселина]] и концентрирана [[сулфурна киселина]] , но не е растворлив во [[Солна киселина|хлороводородна киселина]] од која било концентрација.<ref name="CRC">{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Hammond|first=C. R.|date=2004|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0485-9|edition=81st|chapterdepartment=The Elements}}</ref>
 
Металниот технециум полека оцрнува во влажен воздух <ref name="LANL">{{Наведена мрежна страница|url=http://periodic.lanl.gov/43.shtml|title=Technetium|last=Husted|first=R.|date=2003-12-15|work=Periodic Table of the Elements|publisher=Los Alamos National Laboratory|accessdate=2009-10-11}}</ref> и, во форма на прав, гори во [[кислород]] .
Ред 128:
'''Технециумот''' формира различни координациони соединенија со органски лиганди. Многу од нив биле добро испитани поради нивната важност за нуклеарната медицина.<ref>{{Наведено списание|last=Bartholomä|first=Mark D.|last2=Louie|first2=Anika S.|last3=Valliant|first3=John F.|last4=Zubieta|first4=Jon|year=2010|title=Technetium and Gallium Derived Radiopharmaceuticals: Comparing and Contrasting the Chemistry of Two Important Radiometals for the Molecular Imaging Era|journal=Chemical Reviews|volume=110|issue=5|pages=2903–20|doi=10.1021/cr1000755|pmid=20415476}}</ref>
 
Технециумот формира различни соединенија со Tc-C врски, т.е. органотехнециумски соединенија. Најистакнати членови на оваа класа се соединенија со CO, арена и циклопентадиенилни лиганди.<ref name="Alberto" /> Бинарниот карбонил Tc <sub>2</sub> (CO) <sub>10</sub> е бело, испарливо и солидно соединение.<ref>{{Наведено списание|last=Hileman|first=J. C.|last2=Huggins|first2=D. K.|last3=Kaesz|first3=H. D.|date=1961|title=Technetium carbonyl|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=83|issue=13|pages=2953–2954|doi=10.1021/ja01474a038}}</ref> Во оваа молекула, два технециумови атоми се врзани едни со други; секој атом е опкружен со октаедра од пет карбонилни лиганди. Должината на врската помеѓу технециумовите атоми, 303 pm,<ref>{{Наведено списание|last=Bailey|first=M. F.|last2=Dahl|first2=Lawrence F.|date=1965|title=The Crystal Structure of Ditechnetium Decacarbonyl|journal=Inorganic Chemistry|volume=4|issue=8|pages=1140–1145|doi=10.1021/ic50030a011}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Wallach|first=D.|date=1962|title=Unit cell and space group of technetium carbonyl, Tc2(CO)10|journal=Acta Crystallographica|volume=15|issue=10|page=1058|doi=10.1107/S0365110X62002789}}</ref> е значително поголемо од растојанието помеѓу два атома на метален технециум (272 pm). Слични карбонили се формираат од сродниците на технециум, манган и рениум.<ref>{{harvnb|Schwochau|2000|pp=286, 328}}</ref> Интересот за органотехниумските соединенија е исто така мотивиран од апликациите во [[Nuclear medicine|нуклеарната медицина]] .<ref name="Alberto">{{Наведена книга|title=Medicinal Organometallic Chemistry|last=Alberto|first=Roger|year=2010|isbn=978-3-642-13184-4|series=Topics in Organometallic Chemistry|volume=32|pages=219–246|chapterdepartment=Organometallic Radiopharmaceuticals|doi=10.1007/978-3-642-13185-1_9}}</ref> Невообичаено за други метални карбонили, Tc форми аква-карбонил соединенија, истакнато суштество [Tc (CO) <sub>3</sub> (H <sub>2</sub> O) <sub>3]</sub> <sup>+.</sup> <ref name="Alberto" />
 
=== Изотопи ===
Ред 135:
Најстабилните радиоактивни изотопи се технециум-98 со полуживот од 4.2 милиони години ( [[Година|Ма]] ), технециум-97 со 2.6 Ма, и технециум-99 со 211.000 години.<ref name="NNDC" /> Триесет други радиоизотопи се карактеризираат со масени броеви кои се движат од 85 до 118.<ref name="NNDC">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/|title=Chart of Nuclides|last=NNDC contributors|date=2008|editor-last=Sonzogni, A. A.|publisher=National Nuclear Data Center, Brookhaven National Laboratory|location=New York|accessdate=2009-11-11}}</ref> Повеќето од нив имаат полуживот кој е помалку од еден час, исклучоците се технециум-93 (полуживот: 2.73 часа), технециум-94 (полуживот: 4.88 &nbsp; часа), технециум-95 (полуживот: 20 &nbsp; часа), и технециум-96 (полуживот: 4.3 &nbsp; дена).<ref name="CRCisotopes">{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Holden|first=N. E.|date=2006|publisher=CRC Press, Taylor & Francis Group|isbn=978-0-8493-0487-3|editor-last=Lide. D. R.|edition=87th|location=Boca Raton, Florida|pages=11–88–11–89}}</ref>
 
Примарниот [[Радиоактивност|режим на распаѓање]] за изотопи полесни од технециум-98 ( <sup>98</sup> Tc) е [[Електронски зафат|заробување на електрони]] , што произведува [[молибден]] ( ''Z'' = 42).<ref name="NNDC">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/|title=Chart of Nuclides|last=NNDC contributors|date=2008|editor-last=Sonzogni, A. A.|publisher=National Nuclear Data Center, Brookhaven National Laboratory|location=New York|accessdate=2009-11-11}}</ref> За технециум-98 и потешки изотопи, примарен режим е [[Бета-распад|бета емисија]] (емисија на [[електрон]] или [[позитрон]]), што создава [[рутениум]] ( ''Z'' &nbsp; = &nbsp; 44), со исклучок дека технециум-100 може да се распаѓа и со бета емисија и со електронското зафаќање.<ref name="NNDC" /><ref>{{Наведена книга|title=The CRC Handbook of Chemistry and Physics|date=2004–2005|publisher=CRC press|editor-last=Lide, David R.|chapterdepartment=Table of the isotopes}}</ref>
 
'''Технециумот''' исто така има бројни нуклеарни изомери , кои се изотопи со еден или повеќе возбудени нуклони. Технециумот-97m ( <sup>97m</sup> Tc; 'm' е метастабилност ) е најстабилен, со полуживот од 91 ден (0.0965 &nbsp; MeV).<ref name="CRCisotopes">{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Holden|first=N. E.|date=2006|publisher=CRC Press, Taylor & Francis Group|isbn=978-0-8493-0487-3|editor-last=Lide. D. R.|edition=87th|location=Boca Raton, Florida|pages=11–88–11–89}}</ref> Ова е проследено со технециум-95m (полуживот: 61 ден, 0,03 &nbsp; MeV), и технециум-99m (полуживот: 6,01 часа, 0,142 &nbsp; MeV).<ref name="CRCisotopes" /> Технециум-99m емитира само [[Гама-зрачење|гама зраци]] и распаѓање на технециум-99.<ref name="CRCisotopes" />
Ред 142:
 
== Појавување и производство ==
'''Технециумот''' се јавува природно во Земјината кора во минутни концентрации од околу 0,003 делови на трилиони. Ова изнесува околу 18000 тони во било кое дадено време, под претпоставка дека масата на Земјината кора е <span style="display:none;">6000000000000000000000</span> 6 × 10 <sup>21</sup> килограми. Технециумот е толку редок, бидејќи [[Период на полураспад|полуживотот на]] технециум-98 е само 4.2 милиони години. Поминаа повеќе од илјада такви периоди од формирањето на [[Земја (планета)|Земјата]] , така што веројатноста за опстанок на дури еден атом на примордијален технециум е нула. Сепак, мали количини постојат како спонтани производи на фисија во ураниумските руди. Килограм ураниум содржи околу 1 нанограм (10 <sup>−9</sup> gr) на технециум.<ref name="blocks">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=Yhi5X7OwuGkC&pg=PA423|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=J.|date=2001|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850340-8|location=New York|pages=422–425}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Dixon|first=P.|last2=Curtis|first2=David B.|last3=Musgrave|first3=John|last4=Roensch|first4=Fred|last5=Roach|first5=Jeff|last6=Rokop|first6=Don|date=1997|title=Analysis of Naturally Produced Technetium and Plutonium in Geologic Materials|journal=Analytical Chemistry|volume=69|issue=9|pages=1692–9|doi=10.1021/ac961159q|pmid=21639292}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Curtis|first=D.|last2=Fabryka-Martin|first2=June|last3=Dixon|first3=Paul|last4=Cramer|first4=Jan|date=1999|title=Nature's uncommon elements: plutonium and technetium|url=https://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc704244/|journal=Geochimica et Cosmochimica Acta|volume=63|issue=2|pages=275|bibcode=1999GeCoA..63..275C|doi=10.1016/S0016-7037(98)00282-8}}</ref> Некои [[Црвен џин|црвени џиновски]] ѕвезди со спектрални типови S-, M- и N содржат линија на спектрална апсорпција која укажува на присуство на технециум.<ref name="CRC">{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Hammond|first=C. R.|date=2004|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0485-9|edition=81st|chapterdepartment=The Elements}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Moore|first=C. E.|date=1951|title=Technetium in the Sun|journal=Science|volume=114|issue=2951|pages=59–61|bibcode=1951Sci...114...59M|doi=10.1126/science.114.2951.59|pmid=17782983}}</ref> Овие црвени гиганти се познати неформално како технециумски ѕвезди .
 
=== Отпад на фисија ===
За разлика од ретките природни појави, најголемиот дел од технециум-99 се произведуваат секоја година од потрошени нуклеарни горива , кои содржат различни производи на фисија. Фисија на грам [[ураниум-235]] во [[Нуклеарен реактор|нуклеарни реактори]] дава 27 мг на технециум-99, давајќи му на технециумот продуктивен принос од 6,1%.<ref name="enc">{{Наведена книга|title=The Encyclopedia of the Chemical Elements|last=Rimshaw|first=S. J.|date=1968|publisher=Reinhold Book Corporation|editor-last=Hampel, C. A.|location=New York|pages=689–693}}</ref> Други фисиони изотопи произведуваат слични приноси на технециум, како што е 4.9% од ураниум-233 и 6.21% од плутониум-239 .<ref>{{harvnb|Schwochau|2000|pp=374–404}}</ref> Се проценува дека 49.000 T [[Бекерел|Bq]] (78 [[Тона|метрички тони]]) на технециум биле произведени во нуклеарни реактори помеѓу 1983 и 1994 година, далеку од доминантниот извор на копнениот технециум.<ref name="yoshihara">{{Наведена книга|title=Topics in Current Chemistry: Technetium and Rhenium|last=Yoshihara|first=K.|date=1996|publisher=Springer-Verlag|isbn=978-3-540-59469-7|editor-last=K. Yoshihara|series=Topics in Current Chemistry|volume=176|location=Berlin Heidelberg|pages=17–35|chapterdepartment=Technetium in the Environment|doi=10.1007/3-540-59469-8_2|editor-last2=T. Omori}}</ref><ref name="leon">{{Наведено списание|last=Garcia-Leon|first=M.|date=2005|title=99Tc in the Environment: Sources, Distribution and Methods|url=http://www.radiochem.org/paper/JN63/jn6326.pdf|journal=Journal of Nuclear and Radiochemical Sciences|volume=6|issue=3|pages=253–259|doi=10.14494/jnrs2000.6.3_253}}</ref> Само дел од производството се користи комерцијално. <ref group="note">{{На|2005}}, technetium-99 in the form of [[ammonium pertechnetate]] is available to holders of an [[Oak Ridge National Laboratory]] permit:{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Hammond|first=C. R.|date=2004|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0485-9|edition=81st|chapterdepartment=The Elements}}</ref>
 
Технециум-99 е произведен од [[Нуклеарна фисија|нуклеарната фисија]] на ураниум-235 и плутониум-239. Затоа е присутно во радиоактивниот отпад и во нуклеарните остатоци од експлозии на [[Нуклеарно оружје|девијантна бомба]] . Неговото распаѓање, мерено во [[бекерел]]и по износ на потрошено гориво, е доминантен придонесувач за радиоактивност на нуклеарен отпад по околу 10 <sup>4</sup> до 10 <sup>6</sup> &nbsp; години по создавањето на нуклеарен отпад.<ref name="yoshihara">{{Наведена книга|title=Topics in Current Chemistry: Technetium and Rhenium|last=Yoshihara|first=K.|date=1996|publisher=Springer-Verlag|isbn=978-3-540-59469-7|editor-last=K. Yoshihara|series=Topics in Current Chemistry|volume=176|location=Berlin Heidelberg|pages=17–35|chapterdepartment=Technetium in the Environment|doi=10.1007/3-540-59469-8_2|editor-last2=T. Omori}}</ref> Од 1945 до 1994 година, околу 160 Т [[Бекерел|Bq]] (околу 250 кг) на технециум-99 беше ослободен во животната средина за време на атмосферските нуклеарни тестови .<ref name="yoshihara" /><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=QLHr-UYWoo8C&pg=PA69|title=Technetium in the environment|last=Desmet|first=G.|last2=Myttenaere|first2=C.|date=1986|publisher=Springer|isbn=978-0-85334-421-6|page=69}}</ref> Износот на технециум-99 од нуклеарните реактори пуштен во животната средина до 1986 година е со редослед од 1000 T Bq (околу 1600 кг), првенствено со преработка на нуклеарно гориво ; поголемиот дел од тоа било испуштено во морето. Оттогаш, методите за репродукција ги намалија емисиите, но од 2005 година примарното ослободување на технециум-99 во околината е од страна на фабриката Sellafield , која испуштила околу 550 T Bq (околу 900 кг) од 1995-1999 година во [[Ирско Море|Ирското Море]] .<ref name="leon">{{Наведено списание|last=Garcia-Leon|first=M.|date=2005|title=99Tc in the Environment: Sources, Distribution and Methods|url=http://www.radiochem.org/paper/JN63/jn6326.pdf|journal=Journal of Nuclear and Radiochemical Sciences|volume=6|issue=3|pages=253–259|doi=10.14494/jnrs2000.6.3_253}}</ref> Од 2000 година па натаму износот е ограничен со регулатива на 90 &nbsp; T Bq (околу 140 кг) годишно.<ref>{{Наведено списание|last=Tagami|first=K.|date=2003|title=Technetium-99 Behaviour in the Terrestrial Environment&nbsp;— Field Observations and Radiotracer Experiments|url=https://www.jstage.jst.go.jp/article/jnrs2000/4/1/4_1_A1/_pdf|journal=Journal of Nuclear and Radiochemical Sciences|volume=4|pages=A1–A8|doi=10.14494/jnrs2000.4.a1}}</ref> Испуштањето на технiциум во морето резултирало со контаминација на некои морски плодови со ниски количини на овој елемент. На пример, [[European lobster|европскиот јастог]] и рибите од западниот дел на Камбрија содржат околу 1 Bq / kg технециум.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=zVmdln2pJxUC&pg=PA403|title=Mineral components in foods|last=Szefer|first=P.|last2=Nriagu|first2=J. O.|date=2006|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-2234-1|page=403}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Harrison|first=J. D.|last2=Phipps|first2=A.|date=2001|title=Gut transfer and doses from environmental technetium|journal=J. Radiol. Prot.|volume=21|issue=1|pages=9–11|bibcode=2001JRP....21....9H|doi=10.1088/0952-4746/21/1/004|pmid=11281541}}</ref> <ref group="note">The [[Анаероб|anaerobic]], [[Endospore|spore]]-forming [[Бактерии|bacteria]] in the ''[[Клостридии|Clostridium]]'' [[Род (биологија)|genus]] are able to reduce Tc(VII) to Tc(IV). ''Clostridia'' bacteria play a role in reducing iron, [[Манган|manganese]], and uranium, thereby affecting these elements' solubility in soil and sediments. Their ability to reduce technetium may determine a large part of mobility of technetium in industrial wastes and other subsurface environments. {{Наведено списание|last=Francis|first=A. J.|last2=Dodge|first2=C. J.|last3=Meinken|first3=G. E.|date=2002|title=Biotransformation of pertechnetate by ''Clostridia''|journal=Radiochimica Acta|volume=90|issue=9–11|pages=791–797|doi=10.1524/ract.2002.90.9-11_2002.791}}</ref>
 
=== Производ на фисија за комерцијална употреба ===
Ред 188:
Како [[рениум]] и [[паладиум]], технецијтот може да служи како [[катализа]]тор . Во процесите како што е дехидрогенацијата на изопропил алкохол , тоа е многу поефикасен катализатор од било кој рениум или паладиум. Сепак, неговата радиоактивност е главен проблем во безбедните каталитички апликации.<ref>{{harvnb|Schwochau|2000|pp=87–90}}</ref>
 
Кога челик се потопува во вода, додавајќи мала концентрација (55 &nbsp; ppm ) на калиум пертехнетат (VII) во водата го заштитува [[челик]]от од корозија, дури и ако температурата се зголеми на {{Convert|250|C|K}} .<ref name="corr">{{harvnb|Emsley|2001|p=425}}</ref> Поради оваа причина, пертехнетат се користи како анодна корозија инхибитор за челик, иако радиоактивноста на технециумот претставува проблем што ја ограничува оваа апликација на автономни системи.<ref>{{Наведена книга|title=EPA: 402-b-04-001b-14-final|date=July 2004|publisher=US Environmental Protection Agency|chapterdepartment=Ch. 14 Separation Techniques|access-date=2008-08-04|chapter-url=http://www.epa.gov/radiation/docs/marlap/402-b-04-001b-14-final.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20140308042639/http://www.epa.gov/radiation/docs/marlap/402-b-04-001b-14-final.pdf|archive-date=2014-03-08|dead-url=bot: unknown|df=}}</ref> Додека (на пример) {{Chem|CrO|4|2-}} <nowiki></br></nowiki> {{Chem|CrO|4|2-}} исто така, може да ја инхибираат корозијата, таа бара концентрација десет пати поголема. Во еден експеримент, примерок од јаглероден челик се чува во воден раствор на пертехнетат за 20 &nbsp; години и сè уште беше некротирано.<ref name="corr" /> Механизмот со кој пертехнетот ја спречува корозијата не е добро разбран, но се чини дека вклучува реверзибилно формирање на тенок површински слој ( пасивација ). Една теорија тврди дека пертехнетот реагира со челичната површина за да формира слој на технециум [[Оксид|диоксид]] кој спречува понатамошна корозија; истиот ефект објаснува како железо во прав може да се користи за отстранување на пертехнетат од вода. Ефектот исчезнува брзо ако концентрацијата на пертехнетат падне под минималната концентрација или ако се додаде премногу висока концентрација на други јони.<ref name="s91">{{harvnb|Schwochau|2000|p=91}}</ref>
 
Како што е наведено, радиоактивната природа на технециум (3 M Bq / L во потребните концентрации) ја прави оваа заштита од корозија непрактична во скоро сите ситуации. Сепак, заштитата од корозија од пертехнетат јони беше предложена (но никогаш не е прифатена) за употреба во реакторите со вриење .<ref name="s91">{{harvnb|Schwochau|2000|p=91}}</ref>
 
== Мерки на претпазливост ==
Технемиум нема природна биолошка улога и вообичаено не се наоѓа во човечкото тело.<ref name="CRC">{{Наведена книга|title=Handbook of Chemistry and Physics|last=Hammond|first=C. R.|date=2004|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0485-9|edition=81st|chapterdepartment=The Elements}}</ref> Технециумот се произведува во количина со нуклеарна фисија и се шири повеќе лесно од многу радионуклиди. Се чини дека има ниска хемиска токсичност. На пример, нема значителни промени во формулата на крвта, тежината на телото и органите и потрошувачката на храна може да се открие кај стаорци кои проголтале до 15 &nbsp; μg од технециум-99 по грам храна за неколку недели.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=QLHr-UYWoo8C&pg=PA392|title=Technetium in the environment|last=Desmet, G.|last2=Myttenaere, C.|last3=Commission of the European Communities. Radiation Protection Programme, France. Service d'études et de recherches sur l'environnement, United States. Dept. of Energy. Office of Health and Environmental Research|date=1986|publisher=Springer|isbn=978-0-85334-421-6|pages=392–395}}</ref> Радиолошката токсичност на технециумот (по единица маса) е функција на соединение, тип на зрачење за предметниот изотоп и полу-живот на изотопот.<ref>{{harvnb|Schwochau|2000|pp=371–381}}</ref>
 
Сите изотопи на технециум мора да се постапува внимателно. Најчестиот изотоп, технециум-99, е слаб бета емитер; таквото зрачење е запрен од ѕидовите на лабораториските стаклари. Примарната опасност при работа со технециум е вдишување на прашина; таквата радиоактивна контаминација во белите дробови може да претставува значителен ризик за рак. За поголема работа, внимателното ракување со аспираторот е доволно, и не е потребна кутија за ракавици .<ref>{{harvnb|Schwochau|2000|p=40}}</ref>