Хармониски треперник: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
поврзница
с Правописна исправка, replaced: , и.т.н. → итн. using AWB
Ред 33:
:<math> x(t) = A\cos\left( \omega t+\phi\right), </math>
 
каде
 
:<math>\omega = \sqrt{\frac{k}{m}} = \frac{2\pi}{T}.</math>
Ред 56:
Кај вистинските треперници, триењето, или придушувањето, го успорува движењето на системот. Поради силата на триење, брзината се намалува во однос силата на триење која делува. Додека едноставните хармониски движења треперат со обновливата сила која делува на системот, придушените хармониски движења се под дејство на сила на триење. Во многу системи кои вибрираат силата на триење ''F''<sub>f</sub> може да биде пропорционален со брзината ''v'' на предметот: {{nowrap|1=''F''<sub>f</sub> = −''cv''}}, каде ''c'' се нарекува ''вискозен придушен коефициент''.
 
Рамнотежната на сила ([[Втор Њутнов закон]]) за придушени треперења е:
 
:<math> F = -kx - c\frac{\mathrm{d}x}{\mathrm{d}t} = m \frac{\mathrm{d}^2x}{\mathrm{d}t^2}.</math>
Ред 80:
:<math>\omega_1 = \omega_0\sqrt{1 - \zeta^2}.</math>
 
Q факторот на придушениот треперник сè запишува как:
 
:<math>Q = 2\pi \times \frac{\text{Skladirana energija}}{\text{Izgubena energija vo eden ciklus}}.</math>
Ред 90:
==Присилен хармониски треперник==
 
Присилените хармониски треперници сè придушени треперници кои се под дејство на надворешно применета сила ''F''(''t'').
 
[[Втор Њутнов закон]] ја добива формата
 
:<math>F(t)-kx-c\frac{\mathrm{d}x}{\mathrm{d}t}=m\frac{\mathrm{d}^2x}{\mathrm{d}t^2}. </math>
Ред 120:
:<math> x(t) = 1 - \mathrm{e}^{-\zeta \omega_0 t} \frac{\sin \left( \sqrt{1-\zeta^2} \ \omega_0 t + \varphi \right)}{\sin(\varphi)},</math>
 
со фаза ''φ'' добиена од
 
:<math>\cos \varphi = \zeta. \, </math>
Ред 169:
[[Параметриски треперник]] е присилен хармониски треперник при кој присилната енергија се обезбедува од различните параметри на треперникот, како што се придушната и силата на обновување.
Познат пример за параметриско треперење е лулашката која ја има на детските игралишта.<ref name=Case>{{cite web |title=Two ways of driving a child's swing |url=http://www.grinnell.edu/academic/physics/faculty/case/swing/ |first=William |last=Case |accessdate=27 November 2011}}</ref><ref name=Case96>{{cite doi|10.1119/1.18209}}</ref><ref name=Roura>{{cite journal |last1=Roura |first1=P. |last2=Gonzalez |first2=J.A. |year=2010 |title=Towards a more realistic description of swing pumping due to the exchange of angular momentum |journal=European Journal of Physics |volume=31 |issue=5 |pages=1195–1207 |doi=10.1088/0143-0807/31/5/020 |bibcode = 2010EJPh...31.1195R }}</ref>
Лицето кое се лула на лулашка може да го засили замавот на треперењата без надворешна присилна сила (туркање), со промената на моментот на инерција на лулашката лулајќи се нанапред и наназад или седнувајќи и станувајќи, во ритам со треперењата на системот. Примери за параметриски треперници можат да имаат променливи резонантни фреквенции <math>\omega</math> и придушувањето <math>\beta</math>.
 
==Универзална равенка на треперник==
Ред 205:
:<math>\,\! q_s(\tau) = A \mathrm{e}^{\mathrm{i} ( \omega \tau + \phi ) } . </math>
 
Изводите од нулти до втори ред сè:
 
:<math>q_s = A \mathrm{e}^{\mathrm{i} ( \omega \tau + \phi ) }, \ \frac{\mathrm{d}q_s}{\mathrm{d} \tau} = \mathrm{i} \omega A \mathrm{e}^{\mathrm{i} ( \omega \tau + \phi ) }, \ \frac{\mathrm{d}^2 q_s}{\mathrm{d} \tau^2} = - \omega^2 A \mathrm{e}^{\mathrm{i} ( \omega \tau + \phi ) } .</math>
Ред 258:
==Истоветни системи==
 
Хармониските третерници се присутни во голем дел на области на инженерството и се истоветни во смисла на нивните математички модели кои се идентични (Погледај [[#равенка на универзален треперник|равенка на универзален треперник]] од погоре). Подолу има табела која ги прикажува истоветните записи на четири хармониски треперници во механиката и електрониката. Ако истоветните параметри во самата линија на табелата им се придодадат бројчано еднакви вредности, однесувањето на треперниците&mdash, нивната резултантна бранова форма, резонантна фрквенција, придушниот фактор, и.т.нфакторитн.tc.&mdash; се исти.
 
{|class="wikitable" cellpadding="4" style="background:#F8F8F8;"
!width="225" align="left"|Транслационо механички
!width="225" align="left"|Вртливо механички
!width="225" align="left"|[[RLC коло#серија од_RLC_колаод RLC кола|Сериски сврзани RLC кола]]
!width="225" align="left"|[[RLC коло#серија од_RLC_колаод RLC кола|Паралелно сврзани RLC кола]]
|-
|Местоположба <math>x\,</math>||Агол <math> \theta\,\! </math>||[[полнеж (физика)|Полнеж]] <math>q\,</math>||[[тек]] <math>\phi\,</math>
Ред 290:
==Примена на конзервативна сила==
 
Проблемот на едноставниот хармониски треперник често се сретнува во физиката, бидејќи маса во рамнотежа под влијание на некаква [[конзервативна сила]], во границите на малите движења, се однесува како едноставен хармониски треперник.
 
Конзервативна сила е онаа која има функција на [[потенцијална енергија]]. Функцијата на потенцијалната енергија на хармонискиот треперник е:
Ред 304:
:<math>V(x) = V(x_0) + \frac{1}{2} (x-x_0)^2 V^{(2)}(x_0) + O(x-x_0)^3</math>
 
[[Постојана|Постојаната]]та ''V''(''x''<sub>0</sub>) е продна и мора да се отстрани, и координатна трансформација овозможува да се довбие записот на едноставниот хармониски треперник:
 
:<math>V(x) \approx \frac{1}{2} x^2 V^{(2)}(0) = \frac{1}{2} k x^2</math>
Ред 330:
===Систем пружина/маса===
 
[[Image:Harmonic oscillator.svg|thumb|right|250px|Системот на маса и пружина во рамнотежа (A), натисната (B) и извлечена (C) положба.]]
 
Кога пружината е истегната или натисната под дејство на маса, во пружината се јавува еластична сила. [[Хуков закон|Хуковиот закон]] ја дава поврзаноста меѓу силата која ја поседува пружината кога истата е натисната или развлечена за извесна должина:
Ред 338:
каде ''F'' е силата, ''k'' е постојаната на пружината, и ''x'' е поместувањето на масата во однос на рамнотежната состојба. Знакот минус во равенката означува дека пружината се придвижува во спротивна насока на поместувањето и се спречува масата да отиде во бесконечноста.
 
Соо употреба маетодот на урамнотежување на сили или пак еннергетски метод, може постојано да се покаже дека движењето на системот се определува преку следнава равенка:
 
:<math> F(t) = -kx(t) = m \frac {\mathrm{d}^{2}}{\mathrm{d}{t}^{2}} x \left( t \right) = ma. </math>
Ред 351:
 
== Поврзано ==
 
 
*[[Критична брзина]]