Мехмед III: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето |
с clean up, removed: |ref=harv using AWB |
||
Ред 23:
| spouse = [[Хандан султан]]<br>[[Халиме султан]]<br>уште една жена
| spouse-type = Придружнички
| issue = [[Шехзаде Махмуд (син на Мехмед III)|Шехзаде Махмуд
| full name = Мехмед бин Мурат
| house = [[Османлиска династија]]
Ред 34:
| signature = Tughra of Mehmed III.JPG
}}
'''Мехмед III''' ({{lang-ota|ثالث, Meḥmed-i sālis}}; {{lang-tr|III. Mehmet}}; роден на {{роден на|26|мај|1566}} година - починал на {{починал на|22|декември|1603}} година) — тринаесеттиот [[Список на османлиски султани|Султан на Отоманското Царство]] кој владеел во периодот од [[1595]] до декември [[1603]] година.
== Рани години==
Ред 43:
===Братоубиство===
Владеењето Мехмед III го започнал со наредба да се убијат 19 од неговите браќа и полубраќа<ref>{{cite book|last1=Quataert|first1=Donald|title=The Ottoman Empire, 1700-1922|date=2000|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-63328-1|page=90}}</ref><ref>{{cite book|last1=McCullagh|first1=Francis|title=The Fall of Abd-ul-Hamid|url=https://archive.org/details/fallofabdulhamid00mccuuoft|date=1910|publisher=Methuen & Co. Ltd.|location=London|page=[https://archive.org/details/fallofabdulhamid00mccuuoft/page/72 72]}}</ref> со цел да ја зацврсти својата власт. Тие биле задавени од неговите кралски егзекутори, од кои многумина биле глуви или неми за да обезбедат апсолутна лојалност кон него<ref>{{Cite web|url=https://www.independentliving.org/miles200907.html|title=DEAF PEOPLE, SIGN LANGUAGE & COMMUNICATION, IN OTTOMAN & MODERN TURKEY: Observations and Excerpts from 1300 to 2009. From sources in English, French, German, Greek, Italian, Latin and Turkish, with introduction and some annotation {{!}} Independent Living Institute|website=www.independentliving.org|language=en|access-date=2020-01-29}}</ref>. Братоубиството не било без преседан во [[историја на Отоманското Царство|историјата на Отоманското Царство]], бидејќи султаните честопати имале десетици деца со нивните наложници. Ова претставува најголемиот колеж во историјата на братоубиството. По убивањето, Мехмед наредил и да се удаваат во [[Босфор]]от нивните бремени љубовници.
===Борба за моќ во Цариград===
Мехмед III бил неактивен владетел, оставајќи ја неговата мајка [[Сафије султан]] како [[Валиде султан]] да владее со царството кое била во својот почеток на распаѓање<ref>Kinross, John Patrick. ''Ottoman Centuries'', p.288. William Morrow & Co., 1977. {{ISBN|0-688-03093-9}}</ref>. Негов прв голем проблем било ривалството меѓу двајца негови везири, [[Сердар Ферхад-паша]] и [[Коџа Синан-паша]] и нивните приврзаници. Неговата мајка и нејзиниот зет [[Дамат Ибрахим-паша]] го подржувале [[Коџа Синан-паша]] и го спречиле Мехмед III самиот да ја преземе контролата врз овој проблем. Проблемот се зголемил до тој степен што [[
Мехмед III од друга страна важел за многу побожен владетел. Познат е по тоа што им доделувал имоти на дворските шутови, што претставувало голем преседан бидејќи имоти обично се доделувале на луѓе кои добивале заслуги во војните и коишто морале да јавуваат во војни походи на повик на султанот.
Ред 53:
===Австро-унгарска војна===
[[File: Surrender of Eger, 1596, A.jpg|thumb|Мехмед III го прифаќа предавањето на Егер, 1596 година]]
Најголемиот настан на неговото владеење била [[Долгата војна во Унгарија|Австро-отоманската војна]] во [[Унгарија]] (1593-1606). Отоманските порази во војната довеле до тоа да Мехмед III преземе лична команда на армијата во походот, прв султан кој го сторил тоа по [[Сулејман I]] во [[1566]] година. Во придружба на султанот, [[Османлии
Како награда за неговите услуги во војната, [[Џигалазаде Јусуф Синан-паша]] станал Голем везир во 1596 година. Меѓутоа, со притисок од судот и неговата мајка, Мехмед го вратил [[Дамат Ибрахим-паша]] на оваа позиција набргу потоа<ref name=islamans>{{cite encyclopedia |url=http://www.islamansiklopedisi.info/| title=Mehmed III |encyclopedia=İslam Ansiklopedisi |publisher=Türk Diyanet Vakfı |pages=407–413 |year=2003 | volume=28}}</ref>.
Сепак, по победата во [[Битка кај Керестес|битката кај Керестес]] наскоро следувале неколку значајни порази, меѓу кои и загубата на [[Ѓер]] ([[турски]]: ''Yanıkkale'') во корист на [[Австријци]]те и поразот на османлиските сили предводени од [[Хафиз Ахмед-паша]] од страна на влашките сили под Михаил Храбриот во Никопол во [[1599]] година. Во 1600 година, османлиските сили под [[Тиријаки Хасан-паша]] ја своиле Велика Канижа по 40-дневна опсада<ref name=larousse>{{cite encyclopedia |title=Mehmed III |encyclopedia=Büyük Larousse |publisher=Milliyet Newspaper Press |pages=7927–8 | volume=15}}</ref>.
Ред 67:
=== Смрт===
Мехмед починал на [[22 декември]] [[1603]] година на 37-годишна возраст. Според еден извор, причина за неговата смрт била вознемиреноста предизвикана од смртта на неговиот син [[Шехзаде Махмуд (син на Мехмед III)
== Односи со Англија ==
|