Мехмед III: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
с clean up, removed: |ref=harv using AWB
Ред 23:
| spouse = [[Хандан султан]]<br>[[Халиме султан]]<br>уште една жена
| spouse-type = Придружнички
| issue = [[Шехзаде Махмуд (син на Мехмед III)|Шехзаде Махмуд ]] <br> [[Ахмед I]] <br> [[Мустафа I]] <br> [[Мехмед III#Семејство|меѓу другите]]
| full name = Мехмед бин Мурат
| house = [[Османлиска династија]]
Ред 34:
| signature = Tughra of Mehmed III.JPG
}}
'''Мехмед III''' ({{lang-ota|ثالث‎, Meḥmed-i sālis}}; {{lang-tr|III. Mehmet}}; роден на {{роден на|26|мај|1566}} година - починал на {{починал на|22|декември|1603}} година) — тринаесеттиот [[Список на османлиски султани|Султан на Отоманското Царство]] кој владеел во периодот од [[1595]] до декември [[1603]] година.
 
== Рани години==
Ред 43:
===Братоубиство===
 
Владеењето Мехмед III го започнал со наредба да се убијат 19 од неговите браќа и полубраќа<ref>{{cite book|last1=Quataert|first1=Donald|title=The Ottoman Empire, 1700-1922|date=2000|publisher=Cambridge University Press|isbn=0-521-63328-1|page=90}}</ref><ref>{{cite book|last1=McCullagh|first1=Francis|title=The Fall of Abd-ul-Hamid|url=https://archive.org/details/fallofabdulhamid00mccuuoft|date=1910|publisher=Methuen & Co. Ltd.|location=London|page=[https://archive.org/details/fallofabdulhamid00mccuuoft/page/72 72]}}</ref> со цел да ја зацврсти својата власт. Тие биле задавени од неговите кралски егзекутори, од кои многумина биле глуви или неми за да обезбедат апсолутна лојалност кон него<ref>{{Cite web|url=https://www.independentliving.org/miles200907.html|title=DEAF PEOPLE, SIGN LANGUAGE & COMMUNICATION, IN OTTOMAN & MODERN TURKEY: Observations and Excerpts from 1300 to 2009. From sources in English, French, German, Greek, Italian, Latin and Turkish, with introduction and some annotation {{!}} Independent Living Institute|website=www.independentliving.org|language=en|access-date=2020-01-29}}</ref>. Братоубиството не било без преседан во [[историја на Отоманското Царство|историјата на Отоманското Царство]], бидејќи султаните честопати имале десетици деца со нивните наложници. Ова претставува најголемиот колеж во историјата на братоубиството. По убивањето, Мехмед наредил и да се удаваат во [[Босфор]]от нивните бремени љубовници.
 
===Борба за моќ во Цариград===
 
Мехмед III бил неактивен владетел, оставајќи ја неговата мајка [[Сафије султан]] како [[Валиде султан]] да владее со царството кое била во својот почеток на распаѓање<ref>Kinross, John Patrick. ''Ottoman Centuries'', p.288. William Morrow & Co., 1977. {{ISBN|0-688-03093-9}}</ref>. Негов прв голем проблем било ривалството меѓу двајца негови везири, [[Сердар Ферхад-паша]] и [[Коџа Синан-паша]] и нивните приврзаници. Неговата мајка и нејзиниот зет [[Дамат Ибрахим-паша]] го подржувале [[Коџа Синан-паша]] и го спречиле Мехмед III самиот да ја преземе контролата врз овој проблем. Проблемот се зголемил до тој степен што [[Јаничар|јаничаритејаничар]]ите се побуниле и имало нереди. На [[7 јули]] [[1595]] година, Мехмед III конечно го разрешил [[Сердар Ферхад-паша]] од позицијата [[Голем везир на Отоманското Царство|Голем везир]] поради неговиот неуспех во [[Влашка]] и го заменил со Синан<ref name=islamans/>.
 
Мехмед III од друга страна важел за многу побожен владетел. Познат е по тоа што им доделувал имоти на дворските шутови, што претставувало голем преседан бидејќи имоти обично се доделувале на луѓе кои добивале заслуги во војните и коишто морале да јавуваат во војни походи на повик на султанот.
Ред 53:
===Австро-унгарска војна===
[[File: Surrender of Eger, 1596, A.jpg|thumb|Мехмед III го прифаќа предавањето на Егер, 1596 година]]
Најголемиот настан на неговото владеење била [[Долгата војна во Унгарија|Австро-отоманската војна]] во [[Унгарија]] (1593-1606). Отоманските порази во војната довеле до тоа да Мехмед III преземе лична команда на армијата во походот, прв султан кој го сторил тоа по [[Сулејман I]] во [[1566]] година. Во придружба на султанот, [[Османлии|Османлиите]]те го освоиле [[Егер]] во [[1596]] година. По ова, Мехмед сакал да ја отпушти армијата и да се врати во [[Истанбул]]<ref>Karateke, Hakan T. "On the Tranquility and Repose of the Sultan." The Ottoman World. Ed. Christine Woodhead. Milton Park, Abingdon, Oxon; New York: Routledge, 2011. p. 120.</ref>. Сепак, Османлиите на крајот решиле да се соочат со непријателот и ги поразиле [[Хабсбурговци|Хабсбурговците]]те и [[Трансилванија|Трансилванските]] сили на [[Битка кај Керестес|битката кај Керестес]]<ref>Finkel, Caroline. ''Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire'', p.175. Basic Books, 2005. {{ISBN|0-465-02396-7}}</ref>, за време на која султанот морал да се одврати од бегање од полето на половина пат. Откако се вратил во Истанбул со победа, Мехмед им рекол на своите везири дека повторно ќе организира кампања<ref>Karateke, p. 122.</ref>. Следната година, венецијанскиот баило во Истанбул забележал „''лекарите изјавија дека султанот не може да замине во војна заради лошата здравствена состојба, предизвикана од прекумерно јадење и пиење''“<ref>Goodwin, Jason. ''Lords of the Horizons: A History of the Ottoman Empire'', p.166. New York: Henry Holt & Company.</ref>.
 
Како награда за неговите услуги во војната, [[Џигалазаде Јусуф Синан-паша]] станал Голем везир во 1596 година. Меѓутоа, со притисок од судот и неговата мајка, Мехмед го вратил [[Дамат Ибрахим-паша]] на оваа позиција набргу потоа<ref name=islamans>{{cite encyclopedia |url=http://www.islamansiklopedisi.info/| title=Mehmed III |encyclopedia=İslam Ansiklopedisi |publisher=Türk Diyanet Vakfı |pages=407–413 |year=2003 | volume=28}}</ref>.
 
Сепак, по победата во [[Битка кај Керестес|битката кај Керестес]] наскоро следувале неколку значајни порази, меѓу кои и загубата на [[Ѓер]] ([[турски]]: ''Yanıkkale'') во корист на [[Австријци]]те и поразот на османлиските сили предводени од [[Хафиз Ахмед-паша]] од страна на влашките сили под Михаил Храбриот во Никопол во [[1599]] година. Во 1600 година, османлиските сили под [[Тиријаки Хасан-паша]] ја своиле Велика Канижа по 40-дневна опсада<ref name=larousse>{{cite encyclopedia |title=Mehmed III |encyclopedia=Büyük Larousse |publisher=Milliyet Newspaper Press |pages=7927–8 | volume=15}}</ref>.
Ред 67:
=== Смрт===
 
Мехмед починал на [[22 декември]] [[1603]] година на 37-годишна возраст. Според еден извор, причина за неговата смрт била вознемиреноста предизвикана од смртта на неговиот син [[Шехзаде Махмуд (син на Мехмед III) |Махмуд]]<ref>{{cite book|first=Hasan Celâl|last=Güzel|first2=Cem|last2=Oğuz|first3=Osman|last3=Karatay|title=The Turks: Ottomans (2 v. )|publisher=|year=2002|isbn=|ref=harv}}</ref>. Според друг извор, тој починал или од чума или од мозочен удар. Друг извор наведува дека тој бил отруен до смрт од неговиот началник, [[Дервиш Мехмед-паша]], а во неговата смрт улога имала и неговата сопруга [[Хандан султан]]<ref>{{cite book|first=Günhan|last=Börekçi|title=Factions And Favorites At The Courts Of Sultan Ahmed I (r. 1603-17) And His Immediate Predexessors|publisher=|year=2010|pages=89, n. 25|isbn=}}</ref>. Тој бил погребан во џамијата [[Света Софија Истанбул|Света Софија]]. Тој бил наследен од неговиот син [[Ахмед I]].
 
== Односи со Англија ==