Автопатролери, Автооценувачи, Бирократи, Уредници, Администратори на посредникот, Патролери, Оценувачи, Администратори
683.423
уредувања
с (→Кашмир: Отстранување на непотребни загради за врска, replaced: The Telegraph → The Telegraph using AWB) |
с (Отстранување на непотребни загради за врска, replaced: The Washington Post → The Washington Post (2) using AWB) |
||
}}</ref>. Во [[јуни]] [[1995]] година многуте неуспешни обиди за да се убие египетскиот претседател [[Хосни Мубарак]] довеле до протерување на ЕИЏ, а во мај 1996 година и протерување на Бин Ладен од страна на суданската влада.
Според пакистанско-американскиот стопанственик [[Мансор Ијаз]], суданската влада и понудила на аминистрацијата на Клинтон голем број можности за апсење на Бин Ладен. Тие можности биле добро прифатени од страна на државниот секретар на САД , [[Медлин Олбрајт]], но одбиени кога [[Сузан Рајс]] и [[Ричард Кларк]] го убедиле советникот за национална безбедност [[Сенди Бергер]] да ја одбие понудата на Олбрајт. Тврдењата на Ијаз се појавиле во голем број колумни, вклучувајќи една во весникот „[[Los Angeles Times]]“<ref>{{Cite news|url=http://articles.latimes.com/2001/dec/05/opinion/oe-ijaz05 |title=Clinton Let Bin Laden Slip Away and Metastasize|work=Los Angeles Times |date=5 декември 2001| first=Mansoor | last=Ijaz}}</ref> и една во
Неколку извори го оспорувале тврдењето на Ијаз, вклучувајќи ја и Националната комисија за терористички напади на САД (Комисија 9/11), која заклучила:
Ал-Каеда е сунитска и често ги напаѓала ирачките шиити во обид да предизвика секташко насилство и поголем хаос во државата<ref>[http://www.csmonitor.com/2006/0320/p09s01-coop.html Al Qaeda's hand in tipping Iraq toward civil war], ''The Christian Science Monitor''/''Al-Quds Al-Arabi'', 20 март 2006.</ref>. Ал Заркави наводно им објавил целосна војна на шиитите, кога презел одговорност за бомбардирањата на шиитската џамија<ref>"[http://web.archive.org/web/20071028173331/http://www.iht.com/articles/2005/09/15/africa/web.0915iraq.php Another wave of bombings hit Iraq]", [[Associated Press]]/''[[International Herald Tribune]]'', September 15, 2005</ref>. Истиот месец, во изјава која се тврдело дека е од Ал-Каеда во Ирак, било прогласено за лажно писмо кое наводно било напишано од Ал Завахири, во кое било напишано дека се сомнева во тактиката на бунтовниците за неселективно напаѓање на шиитите во Ирак<ref>"[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4339912.stm Al-Qaeda disowns 'fake letter']", [[CNN]], October 13, 2005</ref>. Во видео од [[декември]] [[2007]] година, Ал Завахири ја бранел исламската држава во Ирак, но се оддалечил од нападите против цивили извршени од страна на „лицемери и предавници кои постоеле во редовите“<ref>{{cite web|url=http://www.adnkronos.com/AKI/English/Security/?id=1.0.1678520501 |title=British 'fleeing' claims al-Qaeda |publisher=Adnkronos.com |date=April 7, 2003 |accessdate=May 8, 2011| archiveurl= http://web.archive.org/web/20110512042036/http://www.adnkronos.com/AKI/English/Security/?id=1.0.1678520501| archivedate= May 12, 2011 <!--DASHBot-->}}</ref>.
САД и ирачки офицери ја обвиниле Ал-Каеда во Ирак дека пробува да започне целосна граѓанска војна помеѓу мнозинството во Ирак- шиитите и малцинството – сунитите, со планирана кампања од цивилни масакри и голем број провокативни напади против познатите религиозни цели<ref name="Insurgents">"[http://web.archive.org/web/20070503025657/http://www.abc.net.au/news/newsitems/200705/s1911670.htm Al Qaeda leader in Iraq 'killed by insurgents']", [[ABC News (Australia)|ABC News]], May 1, 2007</ref>. Нападите како бомбардирањето на џамијата Имам Али во 2003 година, празникот Ашура и бомбардирањата на Карбала и Наџаф во 2004 година, првото бомбардирање на џамијата Ал Аскари во Самара во 2006 година, смртоносните еднодневни бомбардирања во шиитскиот реон на [[Багдад]], [[Садр Сити]], во кои биле убиени најмалку 215 души и второто бомбардирање на џамијата Ал Аскари во 2007 година<ref name="Threat">DeYoung, Karen/Pincus, Walter. "[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/03/17/AR2007031701373.html Al-Qaeda in Iraq May Not Be Threat Here]", ''
=== Сомалија и Јемен ===
|
уредувања