Мехмед III: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 55:
Најголемиот настан на неговото владеење била [[Долгата војна во Унгарија|Австро-отоманската војна]] во [[Унгарија]] (1593-1606). Отоманските порази во војната довеле до тоа да Мехмед III преземе лична команда на армијата во походот, прв султан кој го сторил тоа по [[Сулејман I]] во [[1566]] година. Во придружба на султанот, [[Османлии|Османлиите]] го освоиле [[Егер]] во [[1596]] година. По ова, Мехмед сакал да ја отпушти армијата и да се врати во [[Истанбул]]<ref>Karateke, Hakan T. "On the Tranquility and Repose of the Sultan." The Ottoman World. Ed. Christine Woodhead. Milton Park, Abingdon, Oxon; New York: Routledge, 2011. p. 120.</ref>. Сепак, Османлиите на крајот решиле да се соочат со непријателот и ги поразиле [[Хабсбурговци|Хабсбурговците]] и [[Трансилванија|Трансилванските]] сили на [[Битка кај Керестес|битката кај Керестес]]<ref>Finkel, Caroline. ''Osman's Dream: The Story of the Ottoman Empire'', p.175. Basic Books, 2005. {{ISBN|0-465-02396-7}}</ref>, за време на која султанот морал да се одврати од бегање од полето на половина пат. Откако се вратил во Истанбул со победа, Мехмед им рекол на своите везири дека повторно ќе организира кампања<ref>Karateke, p. 122.</ref>. Следната година, венецијанскиот баило во Истанбул забележал „''лекарите изјавија дека султанот не може да замине во војна заради лошата здравствена состојба, предизвикана од прекумерно јадење и пиење''“<ref>Goodwin, Jason. ''Lords of the Horizons: A History of the Ottoman Empire'', p.166. New York: Henry Holt & Company.</ref>.
 
Како награда за неговите услуги во војната, [[Џигалазаде Јусуф Синан-паша]] станал Голем везир во 1596 година. Меѓутоа, со притисок од судот и неговата мајка, Мехмед го вратил [[Дамат Ибрахим-паша]] на оваа позиција набргу потоа<ref name=islamans>{{cite encyclopedia |url=http://www.islamansiklopedisi.info/| title=Mehmed III |encyclopedia=İslam Ansiklopedisi |publisher=Türk Diyanet Vakfı |pages=407–413 |year=2003 | volume=28}}</ref>.
Во [[1600]] година избувнала војна со [[Персија]]. Персискиот шах испратил свои пратеници кај европските владетели барајќи војна против Османлиите. Војната започнала со опсадата на Тебриз. Војската предводена од Хазибег успеала да ги победи Персијанците и тој бил поставен за кан. Тој со својата војска стигнал до Тебриз и тука се споил со војската на Ердејскиот хан Зулфиќар. Дошло до битка во која победиле Персијанците. Тогаш Персијанците тргнале кон градовите Нахџиван и [[Ереван]]. Шериф паша побарал помош од соседните намесници но не добил помош. Во средината на ноември [[1603]] год. Персијанците стигнале кај [[Ереван]]. Му пратиле писмо на Шериф паша во кое барал да се предаде. Шериф паша им одговорил дека нема намера да се предаде „ ''Се додека секој камен не биде платен со некоја од нашите глави, толку долго додека од нив Персијанците не направат пирамида нема никаква надеж во заземање на тврдината''“. Откако во [[Цариград]] се слушнала вест дека бил загубен Тербиз кајмакамот Касим одржал состанок со везирите. Саатџи Хасан бил поставен за водач на војната со Персија.
 
Сепак, по победата во [[Битка кај Керестес|битката кај Керестес]] наскоро следувале неколку значајни порази, меѓу кои и загубата на [[Ѓер]] ([[турски]]: ''Yanıkkale'') во корист на [[Австријци]]те и поразот на османлиските сили предводени од [[Хафиз Ахмед-паша]] од страна на влашките сили под Михаил Храбриот во Никопол во [[1599]] година. Во 1600 година, османлиските сили под [[Тиријаки Хасан-паша]] ја своиле Велика Канижа по 40-дневна опсада<ref name=larousse>{{cite encyclopedia |title=Mehmed III |encyclopedia=Büyük Larousse |publisher=Milliyet Newspaper Press |pages=7927–8 | volume=15}}</ref>.
За разлика од својот претходник, Мехмет бил поконзервативен и во голема мера го прекинал уметничкото покровирелство. Тој починал во [[Топкапи Сарај]] во [[Цариград]].
 
===Џелали===
 
Друг главен настан од неговото владеење било востанието [[Џелали]] во [[Анадолија]]. Карајазиџи Абдулалим, поранешен отомански службеник, го освоил градот Урфа и се прогласил за султан во 1600 година. Гласините се рашириле во Цариград и Мехмед наредил бунтовниците да бидат третирани остро, за да ги растераат гласините, а меѓу нив настрадал и Хусеин-паша, кого Карајазиџи Абдулалим го споменал дека му е Голем везир. Во 1601 година, Абдулалим побегнал во околината на [[Самсун]], откако бил поразен од силите под Сокулузаде Хасан-паша, гувернер на [[Багдад]]. Сепак, неговиот брат, Дели Хасан, го убил Сокулузаде и ги поразил војниците под команда на Хадим [[Хусрев-паша]]. Потоа се упатил кон [[Ќутахија]], која била освоена и опожарена<ref name=islamans/><ref name=larousse/>.
 
 
Во [[1600]] година избувнала војна со [[Персија]]. Персискиот шах испратил свои пратеници кај европските владетели барајќи војна против Османлиите. Војната започнала со опсадата на Тебриз. Војската предводена од Хазибег успеала да ги победи ПерсијанцитеПерсијците и тој бил поставен за канхан. Тој со својата војска стигнал до Тебриз и тука се споил со војската на Ердејскиот хан Зулфиќар. Дошло до битка во која победиле Персијанците. Тогаш Персијанците тргнале кон градовите Нахџиван и [[Ереван]]. Шериф паша побарал помош од соседните намесници но не добил помош. Во средината на ноември [[1603]] год. Персијанците стигнале кај [[Ереван]]. Му пратиле писмо на Шериф паша во кое барал да се предаде. Шериф паша им одговорил дека нема намера да се предаде „ ''Се додека секој камен не биде платен со некоја од нашите глави, толку долго додека од нив Персијанците не направат пирамида нема никаква надеж во заземање на тврдината''“. Откако во [[Цариград]] се слушнала вест дека бил загубен Тербиз кајмакамот Касим одржал состанок со везирите. Саатџи Хасан бил поставен за водач на војната со Персија.
 
== Односи со Англија ==