Цивилизација: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Карактеристики: Правописна исправка, replaced: прв пат → првпат using AWB
с Правописна исправка, replaced: 6-тиот век → 6 век, 0-тиот век → 0 век using AWB
Ред 11:
Англискиот збор "цивилизација" доаѓа од францускиот ''civilisé'' ("цивилизиран"), од латинскиот ''civilis'' ("граѓански"), поврзан со ''civis'' ("граѓанин") и ''civitas'' ("град").<ref>Larry E. Sullivan (2009), [https://books.google.com/books?id=3041K2Zv76AC&pg=PT73 ''The SAGE glossary of the social and behavioral sciences''], Editions SAGE, p. 73</ref> Фундаменталното дело е ''Цивилизацискиот процес'' (1939) на Норберт Елијас, според кое социјалните обичаи на средновековното благородничко општество поттекнуваат од п[[Ран нов век|очетокот на модерниот период]].<ref>It remains the most influential sociological study of the topic, spawning its own body of secondary literature. Notably, [//en.wikipedia.org/wiki/Hans_Peter_Duerr Hans Peter Duerr] attacked it in a major work (3,500 pages in five volumes, published 1988–2002). Elias, at the time a nonagenarian, was still able to respond to the criticism the year before his death. In 2002, Duerr was himself criticized by Michael Hinz's ''Der Zivilisationsprozeß: Mythos oder Realität'' (2002), saying that his criticism amounted to a hateful defamation of Elias, through excessive standards of [//en.wikipedia.org/wiki/Political_correctness political correctness]. ''[//en.wikipedia.org/wiki/Der_Spiegel Der Spiegel]'' [http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-25327104.html 40/2002]</ref> Во ''Филозофијата на Цивилизација'' (1923), [[Алберт Швајцер]] подвлекува две мислења: едно чисто [[Материјализам|материјалистичко]] и друго кое е и материјалистичко и [[Етика|етичк]]о. Тој тврди дека светската криза произлегува од човековото губење на етичката идеја за цивилизацијата, "збирот на напредокот направен од страна на човекот во секоја сфера на дејствување и од секоја гледна точка се додека напредокот помага кон духовното усовршување на поединците, како напредок на сите напредоци".
 
Придавките како "граѓанство" се развиле во средината на 16-тиот век. Апстрактната именка "цивилизација", што значи "цивилизирана состојба", се појави во 1760-тите на француски јазик. Првата позната употреба на француски јазик е од 1757 година од страна на Виктор Рикети, а првата употреба на англиски јазик се припишува на Адам Фергусон, кој во својот ''Есеј за Историјата на Граѓанското Општество'' од 1767 напиша, "Не само што поединецот се развива од детството кон младоста, но и самиот род од барбарност кон цивилизација".<ref name="Benveniste">Cited after [//en.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Benveniste Émile Benveniste], ''Civilisation. Contribution à l'histoire du mot'' (''Civilisation. Contribution to the history of the word''), 1954, published in ''Problèmes de linguistique générale'', [//en.wikipedia.org/wiki/%C3%89ditions_Gallimard Éditions Gallimard], 1966, pp. 336–345 (translated by Mary Elizabeth Meek as ''Problems in general linguistics'', 2 vols., 1971).</ref>
 
Во доцните 1700-ти и раните 1800-ти, за време на [[Француска револуција|француската револуција]], „цивилизација“ се користи во еднина, никогаш во множина, и значи напредок на човештвото како целина. Ова е сè уште случајот во Франција. Употребата на „цивилизации“ била во повремена употреба во 19 век,<ref>E.g. in the title ''A narrative of the loss of the Winterton East Indiaman wrecked on the coast of Madagascar in 1792; and of the sufferings connected with that event. To which is subjoined a short account of the natives of Madagascar, with suggestions as to their civilizations'' by J. Hatchard, L.B. Seeley and T. Hamilton, London, 1820.</ref> но стана многу почеста во доцниот 20 век, понекогаш само со значење на [[култура]].<ref>"Civilization" (1974), ''[//en.wikipedia.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica Encyclopædia Britannica]'' 15th ed. Vol. II, Encyclopædia Britannica, Inc., 956. Retrieved 25 August 2007. Using the terms "civilization" and "culture" as equivalents is controversial and generally rejected, so that for example some types of culture are not normally described as civilizations.</ref> Само во оваа генерализирана смисла станува можно да се зборува за "средновековна цивилизација", што според смислата на Елијас би било оксиморон.
Ред 235:
 
== Иднина ==
Политичкиот научник [[Семјуел Хантингтон]]<ref>Huntington, Samuel P., ''The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order'', (Simon & Schuster, 1996)</ref> тврди дека дефинирачка одлика на 21-от век ќе биде [[Судир на цивилизациите|судирот на цивилизациите]]. Според Хантингтон, судирот помеѓу цивилизациите ќе ги замени конфликтите помеѓу државите и идеологиите, кои се карактеристични за 19-тиот и 20-тиот век. Роналд Инглхарт и Пипа Норис тврдат дека "вистинскиот судир на цивилизациите" меѓу муслиманскиот свет и Западот е предизвикан од муслиманското одбивање на полибералните западни вредности, а не разликата во политичката идеологија, иако тие напоменуваат дека овој недостаток на толеранција е веројатно да доведе до евентуалното одбивање на барањата за (вистинска) демократија.<ref>{{cite web|url=http://www.globalpolicy.org/globaliz/cultural/2003/0304clash.htm|title=The True Clash of Civilizations|last=Inglehart|first=Ronald|author2=Pippa Norris|date=March–April 2003|publisher=Global Policy Forum|accessdate=23 January 2009}}</ref> Во ''Идентитетот и Насилството'' Сен прашува дали луѓето воопшто треба да бидат поделени според "цивилизацијата", дефинирана од религијата и културата. Тој тврди дека ова ги игнорира многу од другите идентитети кои ги имаат луѓето и води кон фокусирање на разликите.
 
Културниот историчар Морис Берман предлага во ''Среденовековна Америка: Крајот на империјата'' дека во корпоративниот консумеристички САД, факторите кои еднаш ја издигнале Америка―екстремен индивидуализам, територијална и економска експанзија, желбата за материјалното богатство―ќе доведат до колапс кој е неизбежен.<ref>Berman, Morris (2007), Dark Ages America: the End of Empire" (W.W.Norton)</ref> Тезата на Берман е слична со таа на Џејн Џејкобс која тврди дека петте столба на културата на САД се при сериозно распаѓање: заедницата; високото образование; ефективната практика на науката; оданочувањето и владата; и само-регулирањето на научните професии. Ова е поврзано со општествени зла како што се загрозувањето на животната средина, расизмот и зголемувањето на заливот меѓу богатите и сиромашните.<ref>Jacobs, Jane (2005), "Dark Age Ahead" (Vintage)</ref>