Гален: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Придонеси за медицината: Јазична исправка, replaced: лоцирана → сместена using AWB
с Правописна исправка, replaced: 5-тиот век → 5 век, 0-тиот век → 0 век using AWB
Ред 94:
 
=== Влијание на медицината во исламскиот свет ===
Галеновата медицина била мошне влијателна во исламскиот свет. Првиот голем преведувач на арапски јазик бил арапскиот христијанин [[Хунајн ибн Исхак]]. Околу 830-870 година, тој превел 129 дела на Гален на арапски јазик. Арапските извори, како што бил персискиот лекар и алхемичар Рази (Абу Бекр Мухамед ибн Закарија ал-Рази, 865-925 година) продолжиле да бидат извор на откривање на нови или релативно недостапни Галенови текстови.<ref>{{Наведено списание|last=Nutton|first=Vivian|date=1990/05|title=The Patient's Choice: A New Treatise By Galen|url=https://www.cambridge.org/core/journals/classical-quarterly/article/patients-choice-a-new-treatise-by-galen/26FD42BD0C27CFE73F5E9E4D5A278A1D|journal=The Classical Quarterly|language=en|volume=40|issue=1|pages=236–257|doi=10.1017/S000983880002694X|issn=1471-6844}}</ref> Книгата ''Kitab ila Agloogan fi shifa al Amrad'' на познатиот асирски лекар и преведувач Хунајн ибн Исхак (809-873 год.), а која се чува во библиотеката на Ибн Сина академијата за средновековна медицина и наука, е ремек дело на преводи на Галеновите книжевни дела. Дел од Александрискиот компендиум за Гален од 10-тиот век содржи податоци за разни типови на трески и разни воспалителни состојби на телото. Тој содржи и податоци за повеќе од 150 поединечни и групни објаснувања за растителни и животински видови. Книгата дава увид во разбирањето на традициите и методите на лекување во грчката и римската ера. Во книгата има податоци за повеќе од 150 едноставни или сложени лекови кои се користеле во грчко-римскиот период.
 
Делата на Гален биле прифатени од големите арапски лекари, како што се [[Ибн Зур]] (познат како Авензоар) и [[Ибн ал-Нафис]],<ref>{{Наведено списание|last=Albinali|first=Hajar A. Hajar|date=2004-04-01|title=Chairman's Reflections : Blood-letting|url=http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar;type=0|journal=Heart Views|language=en|volume=5|issue=2|pages=74|issn=1995-705X}}</ref> како основа за понатамошни истражувања. Силен акцент бил даден на експериментирањето и на [[Емпиризам|емпиризмот]], што довело до нови резултати и нови опсервации кои биле споредени и комбинирани со оние на Гален од страна на великаните на арапската медицина: персискиот лекар и психилог [[Али ибн Абас ал-Мајуси]] (на Запад познат како Хали Абас), [[Абу-ал-Касим ал-Захрави]] (на Запад познат како Абуласис), Ибн Сина ([[Авицена]]), Ибн Зур и Ибн ал-Нафис. На пример, експериментите на Рази и Ибн Зур ја негирале Галеновата теорија на хуморални течности, а откривањето на пулмоналната циркулација од Ибн ал-Нафис ја побила Галеновата теорија за срцето.<ref>{{Наведено списание|last=Al-Dabbagh|first=S. A.|date=1978-05-27|title=IBN AL-NAFIS AND THE PULMONARY CIRCULATION|url=https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(78)90318-5/abstract|journal=The Lancet|language=en|volume=311|issue=8074|pages=1148|doi=10.1016/S0140-6736(78)90318-5|issn=0140-6736}}</ref>
Ред 102:
=== Повраток во латинскиот Запад ===
[[Податотека:Mondino_-_Anathomia,_1541_-_3022668.tif|мини|Mondino dei Liuzzi, ''Anathomia'', 1541|301x301пкс]]
По 11-тиот век латинските преводи на исламските медицински текстови почнале да се појавуваат во [[Западна Европа]], а паралелно се развивало и учењето на медицинската школа во [[Салерно]] (итал., ''Scuola Medica Salernitana)'', кое било инкорпорирано во курикулумите на универзитетите во [[Неапол]] и во универзитетот Федерико Втори во [[Монпелје]]. Од тогаш Галенизмот повторно зазел нов и неоспорен авторитет, дури Гален го нарекувале „Медицинскиот папа на средниот век“. Лекарот и монах [[Константин Африкански]] бил меѓу тие кои го превеле и Хипократ и Гален од арапски на латински јазик. Освен сѐ побројните преводи од арапски јазик, имало и директни преводи на Галеновите дела од грчки јазик, како што бил преводот на ''De complexionibus'' од италијанскиот преведувач Бургундио од Пиза. Делата на Гален од полето на анатомијата и медицината станале основа на универзитетскиот наставен план во средниот век, заедно со Медицинскиот канон на Авицена. Во христијанска Европа од тој период не постоела забрана за дисекција и аутопсија на човековото тело, така да истражувањата во таа насока се јавиле уште од 15-тиот век.<ref>{{Наведено списание|last=Prioreschi|first=P.|date=2001-2|title=Determinants of the revival of dissection of the human body in the Middle Ages|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11425294|journal=Medical Hypotheses|volume=56|issue=2|pages=229–234|doi=10.1054/mehy.2000.1183|issn=0306-9877|pmid=11425294}}</ref> И покрај познавањето на грешките на Гален во анатомијата, неговото влијание било толку силно што лекарите од тоа време на секој начин се обидувале да го оправдаат, на пример, италијанскиот лекар и анатом [[Мондино деи Луици]], кој ја опишувал рудиментираната циркулација на крвта во своите дела, сепак тврдел дека левата комора треба да содржи воздух. Дури имало тврдења дека разликите во анатомијата меѓу човекот и животните се доказ дека човечката анатомија се променила од времето на Гален.<ref>{{Наведена книга|title="The Anatomist". Stories of Great Physicians|last=Jones|first=Raymond F|publisher=Whitman|year=1963|isbn=|location=|pages=46-47}}</ref>
 
Најважен преведувач на делата на Гален на латински јазик бил Николо ди Деопрепио да Реџио, кој работел на Анжујскиот двор за време на владеењето на кралот [[Роберт Неаполски]]. Меѓу неговите преводи значаен е делот за медицинските расправи на Гален, чиј оригинален текст бил изгубен.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.mk/books/about/The_Dawn_of_Humanism_in_Italy.html?id=Lp5DaMVo_cgC&redir_esc=y|title=The Dawn of Humanism in Italy|last=Weiss|first=Roberto|date=1970|publisher=Haskell House Publishers|isbn=9780838300800|language=en}}</ref>
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Гален