Гален: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с →Придонеси за медицината: Јазична исправка, replaced: лоцирана → сместена using AWB |
с Правописна исправка, replaced: 5-тиот век → 5 век, 0-тиот век → 0 век using AWB |
||
Ред 94:
=== Влијание на медицината во исламскиот свет ===
Галеновата медицина била мошне влијателна во исламскиот свет. Првиот голем преведувач на арапски јазик бил арапскиот христијанин [[Хунајн ибн Исхак]]. Околу 830-870 година, тој превел 129 дела на Гален на арапски јазик. Арапските извори, како што бил персискиот лекар и алхемичар Рази (Абу Бекр Мухамед ибн Закарија ал-Рази, 865-925 година) продолжиле да бидат извор на откривање на нови или релативно недостапни Галенови текстови.<ref>{{Наведено списание|last=Nutton|first=Vivian|date=1990/05|title=The Patient's Choice: A New Treatise By Galen|url=https://www.cambridge.org/core/journals/classical-quarterly/article/patients-choice-a-new-treatise-by-galen/26FD42BD0C27CFE73F5E9E4D5A278A1D|journal=The Classical Quarterly|language=en|volume=40|issue=1|pages=236–257|doi=10.1017/S000983880002694X|issn=1471-6844}}</ref> Книгата ''Kitab ila Agloogan fi shifa al Amrad'' на познатиот асирски лекар и преведувач Хунајн ибн Исхак (809-873 год.), а која се чува во библиотеката на Ибн Сина академијата за средновековна медицина и наука, е ремек дело на преводи на Галеновите книжевни дела. Дел од Александрискиот компендиум за Гален од 10
Делата на Гален биле прифатени од големите арапски лекари, како што се [[Ибн Зур]] (познат како Авензоар) и [[Ибн ал-Нафис]],<ref>{{Наведено списание|last=Albinali|first=Hajar A. Hajar|date=2004-04-01|title=Chairman's Reflections : Blood-letting|url=http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar;type=0|journal=Heart Views|language=en|volume=5|issue=2|pages=74|issn=1995-705X}}</ref> како основа за понатамошни истражувања. Силен акцент бил даден на експериментирањето и на [[Емпиризам|емпиризмот]], што довело до нови резултати и нови опсервации кои биле споредени и комбинирани со оние на Гален од страна на великаните на арапската медицина: персискиот лекар и психилог [[Али ибн Абас ал-Мајуси]] (на Запад познат како Хали Абас), [[Абу-ал-Касим ал-Захрави]] (на Запад познат како Абуласис), Ибн Сина ([[Авицена]]), Ибн Зур и Ибн ал-Нафис. На пример, експериментите на Рази и Ибн Зур ја негирале Галеновата теорија на хуморални течности, а откривањето на пулмоналната циркулација од Ибн ал-Нафис ја побила Галеновата теорија за срцето.<ref>{{Наведено списание|last=Al-Dabbagh|first=S. A.|date=1978-05-27|title=IBN AL-NAFIS AND THE PULMONARY CIRCULATION|url=https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(78)90318-5/abstract|journal=The Lancet|language=en|volume=311|issue=8074|pages=1148|doi=10.1016/S0140-6736(78)90318-5|issn=0140-6736}}</ref>
Ред 102:
=== Повраток во латинскиот Запад ===
[[Податотека:Mondino_-_Anathomia,_1541_-_3022668.tif|мини|Mondino dei Liuzzi, ''Anathomia'', 1541|301x301пкс]]
По 11-тиот век латинските преводи на исламските медицински текстови почнале да се појавуваат во [[Западна Европа]], а паралелно се развивало и учењето на медицинската школа во [[Салерно]] (итал., ''Scuola Medica Salernitana)'', кое било инкорпорирано во курикулумите на универзитетите во [[Неапол]] и во универзитетот Федерико Втори во [[Монпелје]]. Од тогаш Галенизмот повторно зазел нов и неоспорен авторитет, дури Гален го нарекувале „Медицинскиот папа на средниот век“. Лекарот и монах [[Константин Африкански]] бил меѓу тие кои го превеле и Хипократ и Гален од арапски на латински јазик. Освен сѐ побројните преводи од арапски јазик, имало и директни преводи на Галеновите дела од грчки јазик, како што бил преводот на ''De complexionibus'' од италијанскиот преведувач Бургундио од Пиза. Делата на Гален од полето на анатомијата и медицината станале основа на универзитетскиот наставен план во средниот век, заедно со Медицинскиот канон на Авицена. Во христијанска Европа од тој период не постоела забрана за дисекција и аутопсија на човековото тело, така да истражувањата во таа насока се јавиле уште од 15
Најважен преведувач на делата на Гален на латински јазик бил Николо ди Деопрепио да Реџио, кој работел на Анжујскиот двор за време на владеењето на кралот [[Роберт Неаполски]]. Меѓу неговите преводи значаен е делот за медицинските расправи на Гален, чиј оригинален текст бил изгубен.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.mk/books/about/The_Dawn_of_Humanism_in_Italy.html?id=Lp5DaMVo_cgC&redir_esc=y|title=The Dawn of Humanism in Italy|last=Weiss|first=Roberto|date=1970|publisher=Haskell House Publishers|isbn=9780838300800|language=en}}</ref>
|