Коста Паница: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎top: Правописна исправка, replaced: кој што → којшто (2) using AWB
с →‎top: Правописна исправка, replaced: чија што → чијашто using AWB
Ред 15:
Историчарот од [[Оксфордски универзитет|Оксфордскиот универзитет]] [[Ричард Џ. Кремптон]], во своите трудови вели дека Мајор Паница исто така имал и [[Македонци|македонско]] потекло<ref>[http://books.google.mk/books?id=iL06AAAAIAAJ&q=macedonia#v=onepage&q=panitsa&f=false R. J. Crampton: A Short History of Modern Bulgaria (1987) , p. 34]</ref><ref>“'''Major Kosta Panitsa, a talented but flamboyant young officer of Macedonian origin'''.”: [http://books.google.mk/books?id=Ylz4fe7757cC&pg=PA105&dq=macedonian+major+panitsa&hl=en&sa=X&ei=H6NgUvruMsaz4ATQkoGYCQ&ved=0CDUQ6AEwAg#v=onepage&q=macedonian%20major%20panitsa&f=false R. J. Crampton: A Concise History of Bulgaria (Cambridge Concise Histories), 2005 , p. 105]</ref>. И [[Исаија Мажовски]], современик на Мајор Паница, во своите Спомени го вбројува Паница меѓу македонските офицери, што исто така укажува на неговото делумно македонско потекло<ref>[http://macedonia-history.blogspot.com/2006/11/isaja-radev-mazovski-mazovski-isaja.html Исаија Радев Мажовски: "Възпоминания", Софија, 1922 г., стр. 30]</ref>.
 
Учествува во Априлското востание (1876). По неуспехот на востанието пребегнува во Романија и Украина. Го посетува Военото училиште во Одесса (1875-1876).<ref>“Освободителната война 1877-1878”, ДИ "П.Берон", Софија, 1986, стр. 127</ref> Доброволец е во Српско-турската војна во одредот на генерал-мајор Черњаев. На 21 октомври 1876 г. пристапува во Руската армија, во VI-а дружина на III-а Ополченска бригада. Борбите се кај Стара Загора и превалецот Шипка. Награден е за храброст и унапреден во повисок чин - подпоручник. Во 1878 г. Паница, заедно со Љубен Каравелов, Марко Балабанов, Рајчо Николов, Георги и Никола Живкови и други зема учество во работата на комитетот „Единство", чија шточијашто цел е да се помагаат бугарските бегалци од Тракија и Македонците бегалци.
 
[[Податотека:Kosta Panitsa Ivan Karastoyanov 1888.jpg|мини|лево|Паница во 1888 година]]