Жозеф Луј Лагранж: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Наводи: Додадена категорија using AWB
с →‎top: Правописна исправка, replaced: Луиџи → Лујџи using AWB
Ред 15:
}}
'''Жозеф Луј Лагранж''', роден '''Џузепе Лодовико Лагранџа'''<ref>{{citation|last1 = Briano|first1=Giorgio|title=Giuseppe Luigi Lagrangia|date = 1861|publisher = Unione Tipografica Editrice| location=[[Turin|Torino]]|isbn=|language=it}}
</ref><ref name=luilag>{{cite web|url=https://ia600507.us.archive.org/17/items/ilprimosecolodel00acca/ilprimosecolodel00acca_bw.pdf|title=Luigi Lagrange|publisher=Accademia delle Scienze di Torino|accessdate=2 January 2014|work=Il primo secolo della R. Accademia delle Scienze di Torino|author=Angelo Genocchi|language=it|pages=86–95}}</ref><ref name=laei>{{cite web|url=http://www.treccani.it/enciclopedia/giuseppe-luigi-lagrange/|title=Giuseppe Luigi Lagrange|publisher=Enciclopedia Italiana|accessdate=8 July 2012|work=Dizionario Biografico degli Italiani|author=Luigi Pepe|language=it}}</ref> (некаде споменат како '''Џузепе ЛуиџиЛујџи Лагранџа'''<ref>[http://books.google.it/books?id=VUWno1sOwnUC&pg=PA342&lpg#v=onepage&q&f=false] ''Encyclopedia of Space and Astronomy.''</ref>), бил [[Италијанци|италијански]] [[математика|математичар]] и [[астроном]]. Имал значајни придонеси во полињата на [[математичка анализа]], теорија на броеви, како и [[класична механика|класична]] и [[небесна механика]].
 
Во 1766, како предлог од [[Леонард Ојлер|Ојлер]] и [[Жан ле Рон Даламбер|Даламбер]], Лагранж го наследил Ојлер како математички директор на [[Пруската Академија на Науки]] во [[Берлин]], [[Прусија]], каде што останал повеќе од 20 години, освојувајќи неколку награди од [[Француската Академија на Науки]] за неговите работни успеси. Лагранжовиот трактат на [[аналитичка механика]] (''Mécanique Analytique'', 4. ed., 2 vols. Paris: Gauthier-Villars et fils, 1888–89), напишан во Берлин и прво објавен во 1788, понудил најсеопфатно објаснување на класичната механика, по [[Исак Њутн|Њутн]], и креирал основа за развојот на математичката физика во деветнаесетиот век.