Мандарински јазик: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
с Замена со тековен назив на предлошка, replaced: цитирана книга → наведена книга (7) using AWB
Ред 30:
}}
{{кинески текст}}
'''Мандаринскиот јазик''' ([[кин.]] 官话, [[пинјин]]: Guānhuà, [[македонска транскрипција на кинескиот јазик|мктр.]] гуанхуа = „функционерски говор“)<ref>[[Традиционално кинеско писмо|Традиционално]]: 官話. Во статијата се користи исклучиво [[упростено кинеско писмо|упростеното]] [[кинеско писмо]]</ref> претставува целина од наречја што се говорат ширум северна и југозападна [[Кина]]. Бидејќи највеќето дијалекти се сместени на северот од земјата, групата се нарекува и „северен говор“ (北方话, Běifānghuà). Сепак, североисточното и југозападното наречје се толку различни, што луѓето можат да се разберат само ако општат на [[стандарден кинески јазик|стандардниот јазик]], претежно поради разлики во [[тон (лингвистика)|тоновите]] и лексиката. Меѓутоа, и покрај ова, разликите во рамките на мандаринските наречја се значително помали од оние помеѓу разните јазици во Кина. Се смета дека ова се должи тоа што мандаринскиот почнал да се шири релативно неодамна, но и поради полесното општење помеѓу луѓето во споредба со југот на земјата, кој е планински.
 
Мандаринските наречја, особено пекиншкото, се основа за [[стандарден мандарински јазик|стандардниот кинески јазик]], кој исто така се нарекува „мандарински“, „путунгхуа“ (普通话, {{уникод|Pǔtōnghuà}} = „општ говор“) или „гуоји“ (國語, {{уникод|Guóyǔ}} = „национален јазик“). Стандардниот кинески е службен јазик на [[НР Кина]] и [[Тајван]], еден од четирите службени јазици на [[Сингапур]] и еден од шесте јазици на [[ООН]].<ref name="Norman p136">Norman (1988), стр. 136.</ref> Земајќи ја мандаринската група во целост, јазикот има [[Список на јазиците по општиот број на говорници|највеќе матични говорници]] во светот (речиси милијарда). Овие говори уживаат таков статус поради тоа што низ голем дел од историјата на земјата, главниот град се наоѓал во тоа говорно подрачје. Почнувајќи од првите децении на XX век, ваквиот мандарински претставувал државен и дефакто стандард во Кина, но и како говор на значаен дел од кинеската дијаспора во светот.
 
== Името на јазикот ==
Зборот „мандарински“ е придавка од [[португалски јазик|португалскиот]] збор ''mandarim'', преземен од [[малајски јазик|малајскиот]] поим ''menteri'' (кој пак навлегол од [[хинди]] ''mantri,'' со потекло од [[санскрит]]скиот збор ''мантрин'' = „министер“ или „советник“) и изворно се однесувал на говорот на кинеските чиновници наречени „[[мандарин (чиновник)|мандарини]]“.<ref>''China in the Sixteenth Century: The Journals of Mathew Ricci''.</ref><ref>"mandarin", {{цитирананаведена книга
| title = Shorter Oxford English Dictionary | publisher = Oxford University Press
| edition = VI | year = 2007 | volume = 1 | isbn = 978-0-19-920687-2
Ред 63:
Со формирањето на НР Кина во 1949, стандардот е задржан, но го добива името „општ говор“ (普通话, ''pǔtōnghuà'').<ref>Ramsey (1987), стр. 3–15.</ref>
 
Денес државниот јазик се користи во образованието, медиумите и формални прилики во НР Кина и Тајван (но не во [[Хонгконг]] и [[Макао]]). Јазикот го владеат сите помлади лица, со посилен или послаб локален нагласок. Во [[Хонгконг]] и [[Макао]], образованието, медиумите, формалниот говор и секојдневниот живот се одвива на [[кантонски јазик]], но стандардниот мандарински во последно време има големо влијание.<ref>{{цитирананаведена книга
| title = Language policy in the People's Republic of China: theory and practice since 1949
| editor-first = Minglang (ed.) | editor-last = Zhou
Ред 166:
 
* Свиените почетоци {{МФА|/tʂ tʂʰ ʂ/}} недостасуваат во многу дијалекти во [[Манџурија]] и јужна Кина, кајшто се заменети со венечните шушкави согласки {{МФА|/ts tsʰ s/}}. (''zhi'' е ''zi'', ''chi'' е ''ci'', ''shi'' е ''si'', а ''ri'' {{МФА|/ɻ/}} или {{МФА|/ʐ/}} звучат како {{МФА|/z/}}.) Ова е честа појава и во Тајван. Највеќето други подрачја ги разликуваат свиените од венечните шушкави гласови, но честопати се наоѓаат во поинаква рапсределба од стандардниот јазик.
 
* Венечно-преднонепчените шушкави согласки {{МФА|/tɕ tɕʰ ɕ/}} се производ на изедначува на историските меки венечни согласки {{МФА|/kj kʰj xj/}} и меките венечни шушкави согалски {{МФА|/tsj tsʰj sj/}}. Кај околу 20% од дијалектите, венечните шушкави согласки не смекнале, па така опстоиле како посебни од венечно-преднонепчените почетоци. (Специјалниот изговор во [[пекиншка опера|пекиншката опера]] влегува во оваа категорија.) Од друга страна, во некои говори во источен [[Шандунг]], несмекнати се заднонепчените почетоци.
 
* Многу југозападни дијалекти ги мешаат ''f-'' {{МФА|/f/}} и ''hu-'' {{МФА|/xw/}}, заменувајќи ги меѓусебно. На пример, ''fei'' {{МФА|/fei/}} „лета“ и ''hui'' {{МФА|/xwei/}} „прав“ во тие говори звучат исто.
 
* Извесни дијалекти не разликуваат почетно {{МФА|/l/}} од почетно {{МФА|/n/}}. Во југозападното наречје, овие гласови се изедначуваат со {{МФА|/n/}}; во наречјето џангхуај, тие се изедначени со {{МФА|/l/}}.
 
* Во многу подрачја, говорниците користат разни почетни гласови на местото кајшто пекиншкиот користи ''r-'' {{МФА|/ʐ/}}. Позастапени варијанти се ''y-'', ''l-'', ''n-'' и ''w-'' {{МФА|/j l n w/}}.
 
* {{МФА|/v/}}, {{МФА|/ŋ/}} и {{МФА|/ʔ/}}, кои се користеле како почетоци во постарите облици на кинескиот јазик, во највеќето говори денес се изедначени со нултиот почеток.
 
* Многу дијалекти од северозападниоти и среднорамнимско наречје ги имаат гласовите {{МФА|/pf/ /pfʰ/ /f/ /v/}} наместо пекиншките {{МФА|/tʂw tʂʰw ʂw ɻw/}}. Така, {{МФА|/pfu/}} „свиња“ наместо стандардното {{МФА|/tʂu/}}, {{МФА|/fei/}} „вода“ наместп стандардното {{МФА|/ʂwei/}}, {{МФА|/vã/}} „мек“ наместо стандардното {{МФА|/ɻwæn/}} и тн.
 
=== Завршетоци ===
 
* Во многу од нашироко расфрлените мандарински дијалекти [[завршеток (лингвистика)|завршетоците]] ''ai ei ao ou'' {{МФА|/ai ei ɑu ɤu/}} се изговараат како [[монофтонг|монофтонзи]] (т.е. без преод).
 
* Пекиншкото и североисточното наречје претрпеле повеќе изедначувања на самогласките од другите наречја. На пример:
{| class="wikitable"
Ред 200 ⟶ 193:
 
* Средното ''-u-'' {{МФА|/w/}}, што се јавува како [[венечна согласка]], во југозападното наречје се губи. Затоа имаме ''dei'' {{МФА|/tei/}} „десно“, додека во стандардниот истото е ''dui'' {{МФА|/twei/}}, ''ten'' „голта“ {{МФА|/tʰən/}}, додека во стандардниот истото е ''tun'' {{МФА|/tʰwən/}}.
 
* Југозападното наречје има ''gai kai hai'' {{МФА|/kai kʰai xai/}} во неколку (но не сите) зборови, додека во стандардниот истите се ''jie qie xie'' {{МФА|/tɕiɛ tɕʰiɛ ɕiɛ/}}. Ова се смета за стереотипна одлика на југозападните говори бидејќи е мошне забележливо. На пример ''hai'' „чевел“ наместо стандардното ''xie'', ''gai'' „улица“ наместо стандардното ''jie''.
 
* Во некои подрачја (особено југозападните), завршното ''-ng'' {{МФА|/ŋ/}} е ''-n'' {{МФА|/n/}}. Ова е особено застапено при редување на завршните парници ''-en/-eng'' {{МФА|/ən ɤŋ/}} и ''-in/-ing'' {{МФА|/in iŋ/}}. Поради тоа, овие дијалекти ги изедначуваат ''jīn'' „злато“ и ''jīng'' „главен град“.
 
* Некои говори во извесни зборови имаат завршна [[гласилна избувна согласка]].
 
* Вевноста на самогласките (еризација) е карактеристична за мандаринскиот јазик, но истата работи поинаку во југозападното наречје. Додека пекиншкиот говор при додавањето на вевниот завршеток ''-r'' {{МФА|/ɻ/}} го отфрла само завршното {{МФА|/j/}} или {{МФА|/n/}}, во југозападното наречје ова ''-r'' го заменува речиси сет завршеток.
 
Ред 384 ⟶ 373:
* {{цитирано списание | title = A brief history of Mandarin | first = W. South | last = Coblin | journal = Journal of the American Oriental Society | volume = 120 | issue = 4 | year = 2000 | pages = 537–552 | doi = 10.2307/606615 }}
* {{цитирано списание | title = Robert Morrison and the Phonology of Mid-Qīng Mandarin | first = W. South | last = Coblin | journal = Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain & Ireland | volume = 13 | issue = 3 | year = 2003 | pages = 339–355 | doi = 10.1017/S1356186303003134 }}
* {{цитирананаведена книга | last = Kurpaska | first = Maria | title = Chinese Language(s): A Look Through the Prism of "The Great Dictionary of Modern Chinese Dialects" | publisher = Walter de Gruyter | year = 2010 | isbn = 978-3-11-021914-2 }}
* {{цитирананаведена книга | last = Norman | first = Jerry | title = Chinese | publisher = Cambridge University Press | year = 1988 | isbn = 978-0-521-29653-3 }}
* {{цитирананаведена книга | last = Ramsey | first = S. Robert | title = The Languages of China | publisher = Princeton University Press | year = 1987 | isbn = 978-0-691-01468-5 }}
* {{цитирананаведена книга | last = Richards | first = John F. | title = The unending frontier: an environmental history of the early modern world | publisher = University of California Press | year = 2003 | isbn = 978-0-520-23075-0 }}
* {{цитирананаведена книга | last = Yue | first = Anne O. | chapter = Chinese dialects: grammar | editor1-first = Graham | editor1-last = Thurgood | editor2-first = Randy J. (eds.) | editor2-last = LaPolla | title = The Sino-Tibetan languages | publisher = Routledge | year = 2003 | isbn = 978-0-7007-1129-1 | pages = 84–125 }}
 
== Надворешни врски ==
Ред 395 ⟶ 384:
* [http://cyril.meth.mk.chinesecio.com/mk Институт за кинески јазик и култура „Конфуциј“] при [[УКИМ]], Скопје — настава по мандарински јазик и други активности
* [http://web.archive.org/web/20090414044508/http://www.glossika.com/en/dict/tones/guanhua.htm Тонови на мандаринските дијалекти] - Табели за споредба на тоновите во 523 дијалекти на мандаринскиот јазик (составил: Џејмс Кемпбел) {{en}}
 
 
{{кинески јазик}}
Ред 409 ⟶ 397:
[[ar:صينية مندرين]]
[[bar:Houkinäsisch]]
[[cdo:Guók-ngṳ̄]]
[[cs:Mandarínština]]
[[de:Hochchinesisch]]
Ред 415 ⟶ 404:
[[gv:Mandarin Chadjinit]]
[[ku:Zimanê çînî]]
[[cdo:Guók-ngṳ̄]]
[[oc:Mandarin estandard]]
[[pms:Lenga putonghua]]