Теорија на автоматите: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со тековен назив на предлошка, replaced: цитирана книга → наведена книга using AWB
Ред 9:
Во зависност од состојбата во која автоматот застанал, се вели дека автоматот го '''прифатил''' или '''отфрлил''' влезниот стринг. Ако автоматот застанал во '''состојба на прифаќање''', тогаш автоматот го '''прифаќа''' зборот. Ако, од друга страна, главата застане во '''состојба на отфрлање''', велиме дека зборот е '''отфрлен'''. Множеството на сите прифатени зборови од автоматот се нарекува [[формален јазик|јазик]] прифатен од автоматот.
 
Напомена. Автоматот не мора да има конечен број на состојби, или дури и преброив број на состојби. Така на пример, [[квантен конечен автомат|квантниот конечен автомат]] има [[непреброиво бесконечно]] состојби, како множество на сите можни состојби се јавува множеството од сите точки во [[комплексен проективен простор]]. Така, квантниот конечен автомат, исто како и конечните машини, се специјални случаи на една генерална идеја, идеја на [[тополошки автомат]]и, каде состојбата ма состојби е [[тополошки простор]] а преодните функции се земаат од множеството на сите можни функции во тој простор. Тополошките автомати често пати се нарекуваат [[М-автомати]], and are simply the augmentation of a [[semiautomaton]] with a set of accept states, where set intersection determines whether the initial state is accepted or rejected.
 
Општо земено, автоматот не мора стриктно да го прифаќа или отвфрла влезниот стринг, тој може да го прифати со одредена [[веројатност]] помеѓу нула и еден. Повторно ова е илсутрирано со квантен конечен автомат, која прифаќа влезни стрингови со одредена веројатност. Оваа идеја повторно е делл од една поопшта идеја, идејата за [[геометриски автомат]] или [[метрички автомат]], каде што множеството на состојби се софпаѓа со одреден [[метрички простор]], а јазикот е прифатен од автоматот ако растојанието помеѓу почетната точка и множеството на прифатени состојби е доволно мало во однос на метриката.
Ред 39:
== Наводи ==
* [[John E. Hopcroft]], Rajeev Motwani, [[Jeffrey D. Ullman]] - ''Introduction to Automata Theory, Languages, and Computation (2nd Edition)''
* {{цитирананаведена книга|author = [[Michael Sipser]] | year = 1997 | title = Introduction to the Theory of Computation | publisher = PWS Publishing | id = ISBN 0-534-94728-X}} Part One: Automata and Languages, chapters 1–2, стр. 29–122. Section 4.1: Decidable Languages, pp. 152–159. Section 5.1: Undecidable Problems from Language Theory, стр. 172–183.
 
{{формални јазици и граматики}}
Ред 45:
 
{{Нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Теорија на автоматите| ]]