Стивен Хокинг: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Наводи: Додадена категорија using AWB
с Замена со тековен назив на предлошка, replaced: цитирана веб страница → Наведена мрежна страница (17) using AWB
Ред 31:
}}
 
'''Стивен Вилијам Хокинг''' ({{lang-en|Stephen William Hawking}}; {{рн|8|јануари|1942}}<ref>{{cite news |url=http://www.timesonline.co.uk/tol/life_and_style/court_and_social/article5484753.ece |title=Birthdays: Jan 10 |publisher=The Times |date=8 January 2010 |accessdate=9 January 2010}}</ref> - {{пн|14|март|2018}}) — англиски теориски физичар и [[Физичка космологија|космолог]] чии научни книги и јавни појавувања го направија академски позната личност. Бил почесен пријател на кралското друштво на уметности,<ref name="soafellow">{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://www.rsa.org.uk/acrobat/honorary_fellows.pdf|title=Honorary Fellows of the Royal Society of Arts|publisher=[[Royal Society for the encouragement of Arts, Manufactures & Commerce]]|accessdate=25 March 2007 |archiveurl = http://web.archive.org/web/20070605160650/http://www.rsa.org.uk/acrobat/honorary_fellows.pdf |archivedate = 5 June 2007}}</ref> доживотен член на пaпската академија на науките<ref>{{cite journal|last =Mason|first =Michael|authorlink =Michael Paul Mason|title =Alliance, Many of the greatest minds of science meet regularly in Vatican City to counsel the pope on the hot topics of the day|journal=Discover Magazine|issue =September 2008|page =43|publisher=Discover Magazine|accessdate =19 August 2008}}</ref> и во 2009 е награден со [[претседателски медал на слободата]], највисоката цивилна награда во [[САД]].<ref name="presidential">{{cite news|title = Hawking receives honour from Obama|url = http://www.guardian.co.uk/uk/feedarticle/8654740?FORM=ZZNR3|work=Guardian |date = 13 August 2009|accessdate = 21 December 2009|location=London}}</ref>
 
Хокинг 30 години бил професор на математичката катедра во [[Кембрички универзитет|Кембричкиот универзитет]], превземајќи ја таа функција во 1979 и повлекувајќи се на 1 октомври, 2009.<ref>{{cite news|title=Stephen Hawking to give up prestigious Cambridge title |url=http://www.cbc.ca/technology/story/2008/10/24/hawking-cambridge.html |agency=Associated Press |publisher=[[CBC News]]|date=24 October 2008 |accessdate=1 October 2009}}</ref><ref>{{cite news
Ред 41:
}}</ref> Во поново време директорувал со истражувачкиот центар за теориска космологија во одделот за применета математика и теориска физика на Кембричкиот универзитет. Тој е познат по своите придонеси во полето на [[космологија]]та и [[Квантна гравитација|квантната гравитација]], особено во контекст на [[Црна дупка|црните дупки]]. Исто така, тој се здобил со успеси за неговата работа во полето на [[Популарна наука|популарната наука]] во која тој генерално дискутира за неговите теории и космологијата.<ref name="book">{{cite book|author=Hawking, Stephen|title= [[A Brief History of Time]]|publisher=[[Bantam Books]]|year=1988|isbn=0-553-38016-8}}</ref><ref>Redfor, Tim "How God propelled Stephen Hawking into the bestsellers lists" Guardian 31 July 2009 [http://www.guardian.co.uk/science/2009/jul/30/stephen-hawking-brief-history-time]</ref>
 
Во клучните научни трудови на Хокинг се вклучени обезбедувањето, со [[Роџер Пенрос]], [[Теорема|теореми]] во врска со [[Гравитациска сингуларност|гравитациските сингуларности]] во рамките на [[Општа теорија на релативноста|општата релативност]] и теориското предвидување дека црните дупки емитуваат радијација, што денес е познато како [[Хокингова радијација]].<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://projecteuclid.org/Dienst/UI/1.0/Summarize/euclid.cmp/1103899181|title=Particle creation by black holes|publisher=Project Euclid|accessdate=19 May 2008}}</ref>
 
Хокинг има лателарна амиотропска склероза што е поврзано со амиотрофична латерална склероза, состојба која се развила со текот на годините и го направила скоро целосно парализиран.
 
== Раниот живот и образование ==
Стивен Хокинг е роден на 8 јануари 1942 г. од татко др. Френк Хокинг, биолог, и мајка Изабел Хокинг. Имал две помали сестри, Филипа и Мери, и посвоен брат, Едвард.<ref name="Current Biography 1984">{{cite book|title = Current Biography, 1984|publisher=[[H. W. Wilson Company]]|location = New York City|year = 1984|isbn = 0883710404}}</ref> Иако родителите на Хокинг живееле во северен [[Лондон]], се преселиле во [[Оксфорд]] за време на бременоста на Изабел со Стивен, сместувајќи се на побезбедна локација за раѓањето на нејзиното прво дете (Лондон во тоа време бил [[Лондонскиот блиц|под напад]] од страна на [[Луфтвафе]]).<ref name=mactutor>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|author=O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F|title= Stephen William Hawking|url= http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/Biographies/Hawking.html|work=[[MacTutor History of Mathematics archive]]|publisher=[[University of St Andrews]]|accessdate=1 October 2009}}</ref> Според Хокинг, германската В-2 ракета удрила на само неколку улици подалеку.<ref>{{cite book|last=Hawking|first=Stephen W.|title= Black Holes And Baby Universes and Other Essays|publisher=Bantam Books|location=London|year=1993|isbn=0553374117}}</ref>
 
По раѓањето на Стивен семејството повторно се вратило во Лондон каде што татко му ја предводел групата за паразитологија во националниот институт за медицински истражувања.<ref name="Current Biography 1984"/> Во 1950, Хокинг и неговото семејство се преселиле во Сент Албенс, Хертфоршир, каде што одел во средното училиште за девојчиња во Сент Албенс од 1950 до 1953 (во тоа време момчињата можеле да одат на настава во женски училишта додека не наполнат 10 години).<ref name="Stephen Hawking A Biography">{{cite book|title = Stephen Hawking A Biography| publisher=[[Greenwood Press]]|year = 1995}}</ref> Од единаесет години тој се преместил во училиштето Сент Албенс каде што бил добар, но не и посебен ученик.<ref name="Current Biography 1984"/> Подоцна, кога бил прашан да именува учител кој го инспирирал, Хокинг го именувал [[Диркен Тата]].<ref>{{cite news|accessdate=19 May 2008|url=http://www.guardian.co.uk/obituaries/story/0,,1983173,00.html|title=Dick Tahta|work=The Guardian |location=UK|location=London|date=5 January 2007|first1=Geoffrey|last1=Hoare|first2=Eric|last2=Love}}</ref> Врската со училиштето константно ја одржувал и именувал една од четирите куќи, објектот за дополнителни научни предавања, во куќниот систем на училиштето. Тој го посетил училиштето за да одржи едно предавање и, исто така, му било направено долго интервју од страна на учениците кои работат на школскиот магазин, „The Albanian“.
Ред 52:
Хокинг отсекогаш бил заинтересиран за науката.<ref name="Current Biography 1984"/> Инспириран од наставникот по математика, тој сакал да го студира истиот предмен и на универзитет. Како и да е, таткото на Хокинг сакал тој да аплицира за [[Универзитетски колеџ, Оксфорд|универзитетскиот колеџ Оксфорд]] каде што и тој студирал. Како универзитетски колеџ кој во тоа време немал математика, студентите кои аплицирале сакајќи да го изучуваат тој предмет биле одбиени, па затоа Хокинг аплицирал за изучување на прородни науки за што и се здобил со диплома. Хокинг специјализирал физика.<ref name=mactutor/> Неговиот тутор по физика, Роберт Берман, подоцна за магазинот „The New York Times Magazine“ рекол: {{Цитатник|За него беше доволно само да зне дека нешто може да биде направено и ќе го направеше тоа без да се обидува да види како останатите луѓе тоа го прават. [...] Тој немаше многу книги и не запишуваше забелешки. Секако, неговиот ум беше потполно различен од сите негови соработници.<ref name="Current Biography 1984"/>}}
 
Хокинг ги поминувал испитите, но неговите необични навики за учење<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница |url=http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-1322807/Stephen-Hawking-I-didnt-learn-read-I-I-lazy-student.html?ito=feeds-newsxml |title=Stephen Hawking: I didn't learn to read until I was eight and I was a lazy student |publisher=[[Daily Mail]] |date=22 October 2010 |accessdate=22 October 2010}}</ref> резултирале со тоа што на финалниот испит освоил бодови на границата помеѓу прва и втора класа поради што бил потребен усен испит. За усниот испит Берман рекол: {{Цитатник|И се разбира, испитувачите тогаш беа доволно интелигентни за да сфатат дека тие зборуваат со некој кој е многу попаметен од нив.<ref name="Current Biography 1984"/>}}
 
Откако ја добил оценката Б.А. во Оксфорд во 1962, тој останал за да изучува астрономија. Се одлучил да замине кога открил дека изучувањето на Сончеви пеги|сончевите пеги, за кои опсерваторијата била опремена, не се вклопуваат во неговите желби и тоа дека тој е повеќе заинтересиран за теоријата однего за набљудување.<ref name="Current Biography 1984"/> Го напуштил Оскфорд за Тринити Хол, Кембриџ, каде што се вклучил во изучувањето на теориската астрономија и космологија.
Ред 59:
Хокинг во 1974 бил избран како еден од најмладите пријатели на „[[Кралско друштво|кралското друштво]]“, се здобил со почеста „[[Ред на Британската Империја|командир во редот на Британската Империја]]“ во 1982 и во 1989 станал „почесен пријател“. Хокинг бил член на одборот на спонзори на „Билтен на атомските научници“.
 
Во 1974 тој прифати да го посети [[Калифорниски институт за технологија|Калифорнискиот институт за технологија]] како професор, за да работи со неговиот пријател Кип Торни.<ref>{{cite book|author=Kristine Larsen|title= Stephen Hawking: a biography|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2005|isbn=0313323925}}</ref> Хокинг останува во контакт со Калифорнискиот институт со тоа што секоја година по еден месец, по 1992, престоjува на ова место.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|accessdate=07 Jan 2011|url=http://features.caltech.edu/features/96|title=Stephen Hawking Returns to Caltech—One Night Only|publisher=Caltech Features|date=06 Jan 2011}}</ref>
 
Достигнувањата на Хокинг и неговите признаениjа не престанаа и покрај развиената парализа предизвикана од неговата болест. Од 1974 Хокинг неможел да се храни сам себе ниту пак да стане од креветот. Неговиот говор станал загушен со тоа што можел да биде разбран само од тие кои подолго го познавале. Во 1985 добил [[пневмонија]] и морал да направи [[трахеотомија]] која потполно го оневозможила неговиот говор. Еден научник од Кембриџ изградил уред кој му овозможува на Хокинг да пишува на комјутер со мали движења на неговото тело и потоа со помош на [[говорна синтеза]] да зборува преку комјутерот.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://www.hawking.org.uk/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=55|title=Disability Advice|author=Hawking, Stephen W.|accessdate=1 October 2009}}</ref>
 
=== Истражувања ===
Ред 67:
Полето на исражување на Хокинг било во доменот на теориската космологија и [[квантна гравитација|квантната гравитација]].
 
Во доцните 1960-ти тој и неговиот пријател и колега од Кембриџ, Роџер Пинрос, создале нов, комплексен математички модел кој го создале од општата теорија за релативност на [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]].<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|accessdate=19 May 2008|url=http://www.berkeley.edu/news/media/releases/2007/03/16_hawking_text.shtml/|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080615011734/http://www.berkeley.edu/news/media/releases/2007/03/16_hawking_text.shtml/|archivedate=15 June 2008|title= Origins of the universe: Stephen Hawking's J. Robert Oppenheimer Lecture |publisher=[[University of California, Berkeley]]}}</ref> Ова, во 1970, довело до докажување на првата од [[Пенроуз-Хокингови тереми за сингуларноста|многуте теореми за сингуларноста]]; теореми кои обезбедуваат збир од издржани услови за постоење на [[гравитациска сингуларност]] во [[Простор-време|просторот-времето]]. Ова дело покажало дека, далеку од тоа што се интересни работи од математичка гледна точка, сингуларностите се од прилично генеричка функција на општата рлативност.<ref>{{Cite journal |doi=10.1098/rspa.1970.0021 |url=http://rspa.royalsocietypublishing.org/content/314/1519/529.abstract |first=Stephen |last=Hawking |author2=[[Roger Penrose]] |date=January 1970|title=The Singularities of Gravitational Collapse and Cosmology |journal=[[Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences|Proceedings of the Royal Society A]] |volume=314 |issue=1519 |pages=529–548}}</ref>
 
Тој обезбедил [[математички доказ]], заедно со [[Брендон Картер]], [[Вемер Израел]] и Д. Робинсон, за таканаречената „[[теорема без коса]]“ на [[Џон Вилер]], која вели дека секоја црна дупка е потполно опишана од страна на три својства: [[маса]], [[импулсен момент]] и [[електрично полнење]].
Ред 75:
Во соработка со [[Џим Хартли]], Хокинг развил модел во кој универзумот нема граници во просторот и времето, заменувајќи ја почетната сингуларност на класичниот модел на [[големата експлозија]] со регион сличен како и Северниот Пол – некој не може да патува северно од Северниот Пол бидејќи нема граници. Додека оригиналниот безграничен предлог предвидувал затворен универзум, дискусијата со Нил Тјурок довела до реализација со тоа што безграничниот предлог, исто така, содржел не затворен универзум.
 
Заедно до Томас Хертог во [[CERN|ЦЕРН]], во 2006, Хокинг предложил теорија на „од врвот-надолна космологија“ (или на [[англиски јазик]] ''top-down cosmology'') во која вели дека универзумот нема посебна поединечна состојба и затоа е несоодветно за физичарите да се обидат да формулираат теорија која предвидува дека сегашната конфигурација на универзумот е посебна поединечна состојба.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница
|last = Ball
|first = Philip
Ред 87:
[[Анизотропија|анизотропскиот]] модел на Големата експлозија, [[Густина на мартица|густината на матрицата]] на универзумот, [[топологија]] и структура на универзумот, младиот универзум, [[Јанг-Милова теорија|Јанг-Милсовиот]] [[инстантон]] и [[С-матрица|расејувачката матрица]], пространството на [[анти-де ситер]], [[Квантно заплеткување|квантното заплеткување]] и [[ентропија]], природата на времето и просторот вклучувајќи ја [[Временска стрелка|временската стрелка]], [[Квантна пена|квантната пена]], [[теорија на струните]], [[супергравитација]], [[Евклидов простор|Евклидовата]] квантна гравитација, [[Гравитација|гравитациониот]] [[Хамилтон (квантна механика)|Хамилтон]], гравитационите теории Бренс-Дики и Хојл-Нарликар, [[Гравитациона радијација|гравитационата радијација]] и [[црвоточина|црвоточините]].
 
На предавање во универзитетот Џорџ Вашингтон во чест на педесет годишнинаната на [[НАСА]], Хокинг го теоризирал постоењето на вонземски живот, верувајќи дека „примитивниот живот е многу чест, додека пак интелигентниот живот е далеку поредок.“<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|accessdate=19 May 2008|url=http://www.channel4.com/news/articles/science_technology/primitive+life+likely+elsewhere/2055457|title=Primitive life 'likely elsewhere'|publisher=Channel 4 News|date=22 April 2008}}</ref>
 
=== Губење на стар облог ===
Ред 121:
За време на посетата на истражувачкиот центар [[ЦЕРН]] во [[Женева]], 1985, Хокинг добил [[пневмонија]] која за неговата состојба била вистинска животна закана и неговиот веќе ограничен [[респираторен систем]] бил оштетен. Веднаш му била спроведена [[трахеотомија]] и како резултат на тоа ја изгубил и малата способност за говорење која ја поседувал. Од тогаш тој користи електронски гласовен комјутер за да комуницира.
 
Направата „DECtalk DTC01“ која ја користи за зборување и има англиско-американски акцент веќе не се произведува. Прашан за тоа зошто сè уште ја чува после толку години, Хокинг рекол дека не слушнал глас кој му се допаднал и дека се препознал во овој. Се вели дека Хокинг бил во потрага по замена бидејќи говорниот синтезер бил премногу голем за денешните стандарди. Од средината на 2009, Хокинг рекол дека го користи „VoiceText“ на компанијата „NeoSpeech“.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://www.gizmag.com/go/2708/|title=Stephen Hawking chooses a new voice|accessdate=10 August 2009}}</ref>
 
Во многуте јавни појавувања на Хокинг може да се воочи дека тој зборува течно преку комјутерот, но во реалноста тоа е релативно бавен процес. Системот на Хокинг користи систем на предвидлив текст кој ги бара само првите неколку букви за автоматски да го комплетира зборот, но бидејќи тој бил способен да ги користи само образите за внесување на податоци времето за конструирање на целосна речени е подолго. Неговите говори се однапред подготвени поради тоа што општењето со него била комплексна работа. За време на една [[ТЕД (конференција)|ТЕД конференција]] му требало седум минути за да одговори на едно прашање.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://www.ted.com/talks/view/id/242|title=Stephen Hawking: Asking big questions about the universe (Video time index 8:25)|publisher=TED Conferences, LLC|accessdate=28 May 2008}}</ref>
 
Себе си се опишува како среќник со оглед на неговата болест. Нејзината бавна прогресија му овозможила да направи влијателни откритија и не го попречува да има, како што тој би рекол, „многу атрактивно семејство“.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://www.wattpad.com/100128-my-experience-with-als-stephen-hawking|title=My experience with ALS|publisher=Wattpad|accessdate=21 December 2009}}</ref> Кога неговата жена, Џејн, била прашана зошто одлучила да се омажи за човек на кој му се предвидени уште три години таа одговорила: „Тоа беа денови на атомски мрак и пропаст, па на сите ни беше предвидена уште кратка иднина“.
 
На 20 април 2009 г. универзитетот Кембриџ објавил изјава во која велеле дека Хокинг е тешко болен од инфекција на градите и дека е примен во болницата „Addenbrooke’s Hospital“.<ref>Booth, Robert. [http://www.guardian.co.uk/uk/2009/apr/20/stephen-hawking-ill-hospital Stephen Hawking 'very ill' in hospital], ''The Guardian'', 20 April 2009.</ref><ref>{{cite news|url=http://www.cnn.com/2009/TECH/science/04/20/hawking.health/index.html |title=Scientist Hawking 'very ill' |publisher=CNN |date=21 April 2009|accessdate=22 May 2009}}</ref> Следниот ден, изјавено е дека негобата нова состојба е „удобна“ и дека треба потполно да се опорави од инфекцијата.<ref>{{cite news|url=http://www.guardian.co.uk/science/2009/apr/21/hawking-stephen-hospital |title=Stephen Hawking expected to make full recovery &#124; Science &#124; guardian.co.uk |work=Guardian |date= 21 April 2009|accessdate=22 May 2009|author=Sample, Ian and Booth, Robert|location=London}}</ref>
Ред 135:
 
=== Признанија ===
На 19 декември, 2007, статуа на Хокинг била изработена од [[Ијан Волтерс]] и била поставена во цетарот за теориска космологија во универзитетот Кембриџ.<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|accessdate=19 May 2008|url=http://www.admin.cam.ac.uk/news/dp/2007122111|title=Vice-Chancellor unveils Hawking statue|publisher=University of Cambridge|date=21 December 2007}}</ref> Во мај, 2008, статуа на Хокинг била претставена во африканскиот институт за математичка наука во [[Кејптаун]]. Во [[Сан Салвадор]], [[Ел Салвадор]], музејот на науката ''Стивен В. Хокинг'' е именуван во чест на Стивен Хокинг.<ref>{{cite journal|accessdate=28 September 2008|last=Komar|first=Oliver|author2=Linda Buechner|title=The Stephen W. Hawking Science Museum in San Salvador Central America Honours the Fortitude of a Great Living Scientist|journal=Journal of College Science Teaching|volume=XXX|issue=2|date=October 2000|url=http://www.geocities.com/CapeCanaveral/Hall/5046/article.html|archiveurl=http://web.archive.org/web/20090730162105/http://geocities.com/CapeCanaveral/Hall/5046/article.html|archivedate=2009-07-30}}</ref> Градбата „Stephen Hawkin Building“ во Кембриџ е отворена на 17 април, 2007. Градбата припаѓа на колеџот „Gonville and Caius College“ и е употребувана како дом на додипломци и како конференционен објект.<ref>[http://www.bbc.co.uk/cambridgeshire/content/articles/2007/04/18/hawking_building_feature.shtml The Stephen Hawking Building: HRH Prince Philip, The Duke of Edinburgh, visits Cambridge for the official opening of a stunning student accommodation and conference venue, the Stephen Hawking Building] 18 April 2007</ref>
 
=== Обележја ===
Ред 153:
*1989 ''Prince of Asturias Awards'' во Конкорд
*1989 ''Companion of Honour''
*1999 ''Julius Edgar Lilienfeld'' награда на Американското друштво на физичари<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница
|url=http://www.aps.org/programs/honors/prizes/lilienfeld.cfm
|title=Julius Edgar Lilienfeld Prize
Ред 159:
|accessdate=29 August 2008}}</ref>
*2003 ''Michelson Morley Award''
*2006 ''Copley Medal'' на кралското друштво<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница
|url=http://www.royalsoc.ac.uk/news.asp?year=&id=5066
|title=Oldest, space-travelled, science prize awarded to Hawking
Ред 165:
|publisher=The Royal Society
|accessdate=29 August 2008}}</ref>
*2008 ''Fonseca Price''<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница|url=http://www.usc.es/en/cursos/conciencia/premio_fonseca2008.html|title=Fonseca Prize 2008|publisher=University of Santiago de Compostela|accessdate=7 August 2009}}</ref>
*2009 ''Presidential Medal of Freedom'', највисоката цивилна почест во [[САД]]<ref name="presidential" />
 
Ред 208:
*Кратка историја на времето (1991)
*Универзумот на Стивен Хокинг (1997)
*Хоризон: Хокинговиот парадокс (2005)<ref>{{цитиранаНаведена вебмрежна страница
|url=http://www.imdb.com/title/tt0819995/
|title=The Hawking Paradox