Рудник „Бучим“: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Redaut (разговор | придонеси)
с Откажано уредувањето 4029808 на уредникот Ehrlich91 (разговор) Запрете ја оваа срам - врските под статијата што ја враќате не функционираат. Вие сте администратор! Вие мора да ги почитувате правилата. Ова е последен пат кога ве предупредувам. Не враќајте статија со непостоечки врски
Ознака: Отповикај
Нема опис на уредувањето
Ознака: Изворно уредување 2017
Ред 1:
[[Податотека:Бучим (површински коп).jpg|300п|мини|десно|Површинскиот коп на рудникот во Бучим]]
{{Инфокутија за компанија|Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш=|company_name=Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш|logo=[[File:Bucim logo.png|Bucim logo]]|company_logo=[[File:Bucim logo.png|Bucim logo]]|foundation=1972 година|homepage=https://bucim.com.mk|location_city=Радовиш|location_country=Република Северна Македонија|industry=рудник за бакар|company_type=Друштво со ограничена одговност}}
 
'''Рудник „Бучим“''' — единствен рудник за бакар во [[Македонија]], кој се наоѓа во околината на градот [[Радовиш]].
[[Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш]], e единствениот рудник за бакар во [[Република Северна Македонија]], кој се наоѓа во [[Радовиш]], Југоисточна Северна Македонија. [[Бучим]] е оддалечен 15 км од најблискиот град Радовиш, 35 км од [[Штип]] и 130 км од главниот град [[Скопје]].[[File:Бучим (површински коп).jpg|thumb|мини|лево|Површинскиот коп на рудникот во Бучим]]Рудникот Бучим е од отворен тип и произведува бакарен концентрат кој содржи бакар и злато. Обработува преку 4,5 милиони тони руда годишно и произведува над 40.000 тони бакарен концентрат кој содржи бакар и злато.
 
[[Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш]], e единствениот рудник за бакар во [[Република Северна Македонија]], кој се наоѓа во [[Радовиш]], Југоисточна Северна Македонија. [[Бучим]] е оддалечен 15 кмкилометри од најблискиот град Радовиш, 35 кмкилометри од [[Штип]] и 130 кмкилометри од главниот град [[Скопје]].[[File:Бучим (површински коп).jpg|thumb|мини|лево|Површинскиот коп на рудникот во Бучим]]Рудникот Бучим е од отворен тип и произведува бакарен концентрат кој содржи бакар и злато. Обработува преку 4,5 милиони тони руда годишно и произведува над 40.000 тони бакарен концентрат кој содржи бакар и злато.{{факт}}
Со 650 директно вработени, рудникот е најголемиот локален работодавец во регионот.
 
Со 650 директно вработени, рудникот е најголемиот локален работодавец во регионот.{{факт}} Во деведесеттите рудникот вработувал 850 луѓе.<ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=1152&pr=9&stID=6120 Писма. Јавноста знае што беше Бучим]</ref>
 
Рудата е една од најсиромашните во светот. Содржината на бакар е само 0,12 до 0,25%.<ref>[http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=66989 А1. Рудникот бучим се враќа во живот]</ref>
 
Од 2005 година, рудникот за бакар Бучим е дел од [https://solwaygroup.com/ Солвеј Инвестмент Групацијата] -, приватна меѓународна групација за рударство и метали со седиште во [[Швајцарија]]. Главни области на експертиза се инвестирањето во индустриски проекти, рестартирање на производствени компании и развој на гринфилд проекти.
 
Од 2005 година, рудникот за бакар Бучим е дел од [https://solwaygroup.com/ Солвеј Инвестмент Групацијата] - приватна меѓународна групација за рударство и метали со седиште во Швајцарија. Главни области на експертиза се инвестирањето во индустриски проекти, рестартирање на производствени компании и развој на гринфилд проекти.
<br />
== Период до 2005 година ==
 
Идејата за рудникот Бучим започнала во далечната 1972 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://istokpress.mk/%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2-%d0%b4%d0%be%d0%bb-%d0%b7%d0%b0-%d1%81%d0%bf%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%82%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b1/|title=„Боров Дол“ за спокојна работа на „Бучим“ до 2031 година {{!}} Istok Press|last=Press|first=Istok|language=mk-MK|accessdate=2020-05-18}}</ref> со одлуката да се изгради, а самиот рудникот започнал со експлоатација во 1979 година како рудник за бакар и злато од отворен тип<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.komoraoai.mk/images/komora/presing/Presing_41_web.pdf&usg=AOvVaw0X9_FuTvL41X0lK_XNhYvE|title=|last=|first=|date=|work=www.google.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2020-05-18}}</ref>. Рудникот до 2000 година, работи како претпријатие во сопственост на државата, а потоа во рамките на приватна компанија, функционира се до почетокот на 2003 година, кога таа компанија банкротира и производството е времено запрено. Новата ера за Бучим започна во почетокот на 2005 година, Солвеј Инвестмент Груп го презеде рудникот, победувајќи на меѓународниот тендер.
До 1999 година рудникот беше во државна сопственост. За тоа време инвестирал и изградил сопствен дисконтен центар со ладилници, спортско-рекреативен центар Шампион со базени и ресторан, рударско одморалиште во [[Дојран]], амбуланта, поседувал акционерски капитал во АД Голдмак - Радовиш и поситни удели во други реномирани македонски фирми и банки.
 
Од 1999-2003 година со рудникот управува фирмата „Семкорп“. Потоа поради многугодишно лошо менаџирање, долгови (т.н. фирма загубар) и проблеми со работењето рудникот се затвора до 2006 година.
 
Идејата за рудникот Бучим започнала во далечната 1972 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://istokpress.mk/%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2-%d0%b4%d0%be%d0%bb-%d0%b7%d0%b0-%d1%81%d0%bf%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%82%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b1/|title=„Боров Дол“ за спокојна работа на „Бучим“ до 2031 година {{!}} Istok Press|last=Press|first=Istok|language=mk-MK|accessdate=2020-05-18}}</ref> со одлуката да се изгради, а самиот рудникот започнал со експлоатација во 1979 година како рудник за бакар и злато од отворен тип.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.komoraoai.mk/images/komora/presing/Presing_41_web.pdf&usg=AOvVaw0X9_FuTvL41X0lK_XNhYvE|title=|last=|first=|date=|work=www.google.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2020-05-18}}</ref>. Рудникот до 2000 година, работи како претпријатие во сопственост на државата, а потоа во рамките на приватна компанија, функционира се до почетокот на 2003 година, кога таа компанија банкротира и производството е времено запрено. Новата ера за Бучим започна во почетокот на 2005 година, Солвеј Инвестмент Груп го презеде рудникот, победувајќи на меѓународниот тендер.
 
Денес, рудникот е во сопственост на рускиот Евреин Александар Бронштајн, преку фирма на неговиот застапник Павел Малиновски, но не е директна руска инвестиција, туку преку оф-шор фирма регистрирана на остров во Шпанија - Сент Винсент и Гренадини. Рудникот во повторно започна со работа во 2006 година<ref>[http://www.ccc.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=21:2009-03-09-00-07-36&catid=13:vwsna-kolovska&Itemid=15&lang=mk Кој стои за руските пари во Македонија? -прв дел]</ref>
 
Технички и заменик директор на Бучим е Николајчо Николов.
 
== Наводи ==
{{наводи}}
 
== Надворешни врски ==
[https://bucim.com.mk Официјална страница]
 
https://bucim.com.mk
{{Плачковица}}
 
{{DEFAULTSORT: Бучим}}
 
[[Категорија:Рудници во Македонија]]