Рудник „Бучим“: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
напишано на страница на разговор
Redaut (разговор | придонеси)
с Откажано уредувањето 4029808 на уредникот Ehrlich91 (разговор) Запрете ја оваа срам - врските под статијата што ја враќате не функционираат. Вие сте администратор! Вие мора да ги почитувате правилата. Ова е последен пат кога ве предупредувам. Не враќајте статија со непостоечки врски
Ознака: Отповикај
Ред 1:
{{Инфокутија за компанија|Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш=|company_name=Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш|logo=[[File:Bucim logo.png|Bucim logo]]|company_logo=[[File:Bucim logo.png|Bucim logo]]|foundation=1972 година|homepage=https://bucim.com.mk|location_city=Радовиш|location_country=Република Северна Македонија|industry=рудник за бакар|company_type=Друштво со ограничена одговност}}
Рудникот '''„Бучим“''' е рудник за бакар, злато и сребро оддалечен 12 км северно од [[Радовиш]]. Во негова близина се наоѓа бившиот [[Дамјан (рудник)|рудникот Дамјан]]. Рудникот е најголемиот вработувач на населението од [[Општина Радовиш]]. Започнал со работа во 1979 година. Во деведесеттите рудникот вработувал 850 луѓе<ref>[http://star.utrinski.com.mk/?pbroj=1152&pr=9&stID=6120 Писма. Јавноста знае што беше Бучим]</ref>, а денес во него работат околу 550 работници. Просечната плата е 380 евра по работник. <ref>[http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=9FB9DB7029389D4BA19CC79CDE824D2D Утрински. Како се раѓаше рудникот Бучим]</ref>
 
[[Рудникот „Бучим“ ДОО Радовиш]], e единствениот рудник за бакар во [[Република Северна Македонија]], кој се наоѓа во [[Радовиш]], Југоисточна Северна Македонија. [[Бучим]] е оддалечен 15 км од најблискиот град Радовиш, 35 км од [[Штип]] и 130 км од главниот град [[Скопје]].[[File:Бучим (површински коп).jpg|thumb|мини|лево|Површинскиот коп на рудникот во Бучим]]Рудникот Бучим е од отворен тип и произведува бакарен концентрат кој содржи бакар и злато. Обработува преку 4,5 милиони тони руда годишно и произведува над 40.000 тони бакарен концентрат кој содржи бакар и злато.
Рудата е една од најсиромашните во светот. Содржината на бакар е само 0,12 до 0,25%.<ref>[http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=66989 А1. Рудникот бучим се враќа во живот]</ref>
[[File:Бучим (површински коп).jpg|thumb|мини|лево|Површинскиот коп на рудникот во Бучим]]
Денес, рудникот е во сопственост на рускиот Евреин Александар Бронштајн, преку фирма на неговиот застапник Павел Малиновски, но не е директна руска инвестиција, туку преку оф-шор фирма регистрирана на остров во Шпанија - Сент Винсент и Гренадини. Рудникот во повторно започна со работа во 2006 година<ref>[http://www.ccc.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=21:2009-03-09-00-07-36&catid=13:vwsna-kolovska&Itemid=15&lang=mk Кој стои за руските пари во Македонија? -прв дел]</ref>
 
Со 650 директно вработени, рудникот е најголемиот локален работодавец во регионот.
Технички и заменик директор на Бучим е Николајчо Николов.
 
Од 2005 година, рудникот за бакар Бучим е дел од [https://solwaygroup.com/ Солвеј Инвестмент Групацијата] - приватна меѓународна групација за рударство и метали со седиште во Швајцарија. Главни области на експертиза се инвестирањето во индустриски проекти, рестартирање на производствени компании и развој на гринфилд проекти.
== Период до 2006 година ==
<br />
До 1999 година рудникот беше во државна сопственост. За тоа време инвестирал и изградил сопствен дисконтен центар со ладилници, спортско-рекреативен центар Шампион со базени и ресторан, рударско одморалиште во [[Дојран]], амбуланта, поседувал акционерски капитал во АД Голдмак - Радовиш и поситни удели во други реномирани македонски фирми и банки.
== Период до 20062005 година ==
 
Идејата за рудникот Бучим започнала во далечната 1972 година<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://istokpress.mk/%d0%b1%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2-%d0%b4%d0%be%d0%bb-%d0%b7%d0%b0-%d1%81%d0%bf%d0%be%d0%ba%d0%be%d1%98%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%82%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b1/|title=„Боров Дол“ за спокојна работа на „Бучим“ до 2031 година {{!}} Istok Press|last=Press|first=Istok|language=mk-MK|accessdate=2020-05-18}}</ref> со одлуката да се изгради, а самиот рудникот започнал со експлоатација во 1979 година како рудник за бакар и злато од отворен тип<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.komoraoai.mk/images/komora/presing/Presing_41_web.pdf&usg=AOvVaw0X9_FuTvL41X0lK_XNhYvE|title=|last=|first=|date=|work=www.google.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2020-05-18}}</ref>. Рудникот до 2000 година, работи како претпријатие во сопственост на државата, а потоа во рамките на приватна компанија, функционира се до почетокот на 2003 година, кога таа компанија банкротира и производството е времено запрено. Новата ера за Бучим започна во почетокот на 2005 година, Солвеј Инвестмент Груп го презеде рудникот, победувајќи на меѓународниот тендер.
Од 1999-2003 година со рудникот управува фирмата „Семкорп“. Потоа поради многугодишно лошо менаџирање, долгови (т.н. фирма загубар) и проблеми со работењето рудникот се затвора до 2006 година.
== Наводи ==
{{наводи}}
 
== Надворешни врски ==
* [http://wikimapia.org/#lang=mk&lat=41.666308&lon=22.364216&z=14&m=b Рудникот Бучим на Wikimapia]
 
== Наводи ==
{{наводи}}
 
https://bucim.com.mk
{{Плачковица}}