Едвард Олби: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Бришење на "WIKI_-_Edward_Albee_1994.jpg", беше избришана од Заедничката ризница од страна на Gbawden поради: per [[:c:Commons:Deletion requests/Files uploaded by
с Јазична исправка, replaced: Референци → Наводи using AWB
Ред 8:
| birthname =
| birth_date = [[12 март]], [[1928]]
| birth_place = [[Вашингтон]], [[Соединети Американски Држави | САД]]
| death_date = [[16 септември]] [[2016]]
| death_place = [[Монтаук]], [[Њујорк_Њујорк (сојузна_државасојузна држава)]], [[Соединети Американски Држави | САД]]
| occupation = драмски писател
| nationality =
Ред 35:
'''Едвард Френклин Олби III''' (Edward Albee; [[Вашингтон]], {{роден на|12|март|1928}} {{роден во|Монтаук}}, {{починат на|16|септември|2016}}) бил американски драмски писател. Покрај [[Јуџин О’Нил]], [[Тенеси Вилијамс]] и [[Артур Милер]] го сметаат за најголем [[Драма|драмски]] писател во [[американска книжевност|американската книжевност]] во дваесетиот век.<ref name="theguardianobit">{{cite news|title=Edward Albee, Who’s Afraid of Virginia Woolf? playwright, dies aged 88|url=https://www.theguardian.com/stage/2016/sep/16/edward-albee-dies-playwright-whos-afraid-virginia-woolf|accessdate=17. 9. 2016|work=The Guardian|date=17. 9. 2016}}</ref><ref name="TimesObit">{{cite web|last1=Weber|first1=Bruce|title=Edward Albee, Trenchant Playwright for a Desperate Era, Dies at 88|url=http://www.nytimes.com/2016/09/17/arts/edward-albee-playwright-of-a-desperate-generation-dies-at-88.html|website=The NewYork Times}}</ref>
 
Вниманието во јавноста го привлекол со својата прва драма ''[[Животинска приказна]]'' (''The Zoo Story, 1958''). Напишана во традицијата на францускиот [[Театар на апсурд]], драмата премиерно е изведена во [[Берлин]] во [[1959]], како двојна претстава со [[Семјуел Бекет|бекетовата]] едночинка ''[[Последната лента на Крап]]''.<ref name="TimesObit"/> Веќе следната година ''Животинска приказна'' е поставена во [[Гринич Вилиџ]], при што е една од претставите кои ја основале алтернативната драмска сцена во Њујорк, која ќе постане позната под името ''[[Оф Бродвеј]]'' (''Off Broadway'').<ref name="theguardianobit"/> Опсесивна тема во драмите на Олби е мрачната позадина на американскиот сон, со посебен фокус на мотивот на самозалажување и на идејата дека меѓусебната деструкција ги зацврстува меѓучовечките односи. Ова е најочигледно во неговата најпозната драма ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф]]?'' (''Who's Afraid of Virginia Woolf? - 1962''). Во центарот на овој драмски заплет е средовечен брачен пар. Универзитетскиот професор Џорџ и Марта која е ќерка на декан, понесени од алкохолот започнуваат вербална игра на меѓусебно ибвинување и злоставување, вовлекувајќи ги и своите гости во играта. Темната слика на брак на академски граѓани и употребата на пцовки во дијалозите предизвикале големо внимание и кај публиката и кај театарската критика. За овој текст ја добива ''[[Награда Тони|наградата Тони]]'' за најдобра драма, но од друга страна жири комисијата му ја скратила [[Пулицерова награда|Пулицеровата награда]]. Драмата е екранизирана во 1966 година во режија на [[Мајк Николс|Мајк Николс]] со [[Елизабет Тејлор]] и [[Ричард Бартон]] во главните улоги.
 
Во Македонија ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф]]?'', премиерно беше одиграна на сцената на [[Македонски народен театар|МНТ]]<ref name="mnt">http://mnt.com.mk/mk/pretstavi-menu/arhiva-na-pretstavi</ref> на 16 март 2012 година во режија на [[Синиша Евтимов]] и [[Весна Петрушевска]] и [[Сенко Велинов]] во улогите на Марта и Џорџ.
Ред 41:
И покрај комерцијалниот успех и успехот кај критиката со ''Кој се плаши од Вирџинија Вулф?'' Олби не сакал да се претвори во сопствена имитација ниту да го поддржува вкусот на публиката, туку продолжува да експериментира со формите и содржината во рамките на театарската уметност. Во неговата понатамошна кариера посебно се издвојуваат: драмите ''[[Деликатна рамнотежа]]'' (''A Delicate Balance'', 1966), мрачна драма за богата фамилија, во која членовите го изразуваат сопственото незадоволство во вербален конфликт, за што ја добива првата Пулицерова награда; потоа ''[[Крајбрежје(драма)|Крајбрежје]]'' (''Seascape'', 1974) црн хумор составен од злокобни медитации за [[Моногамија]], [[Еволуција (биологија)|еволуција]] и смртта, кои се водат во разговор на крајбрежје на океанот помеѓу брачен пар и пар [[Антропоморфизам|антропоморфни]] [[гуштер]]и (втора Пулицерова награда); ''[[Три високи жени]]'' (''Three Tall Women'', 1991) длабоко интимна драма заснована на односот на Олби со неговата мајка, односно жената која го има посвоено (трета Пулицерова награда) и драмата ''[[Коза или Која е Силвија?]]'' (''The Goat, or Who Is Sylvia?'' 2002) симболична драма за маж кој се заљубува во коза (втора Тони награда за најдобра драма). Олби е познат и како писател на драмски адаптации на романи ''[[Појадок кај Тифани]]'' од [[Труман Капоте]], ''[[Лолита]]'' на [[Владимир Набоков]] и приказните ''[[Балада за тажното кафе]]'' [[Карсон Макалерс]]. Во интервју за магазинот Тајм своето творештво го опишал со зборовите: ''Сите мои драми се за луѓе кои ја изгубиле контролата над својот живот, кои е предале млади, кои доаѓаат до крајот на својот живот жалејќи за работите кои не ги направиле... Сметам дека поголемиот дел од луѓето премногу време трошат живеејќи како никогаш да нема да умрат.<ref name="TimesObit"/> ''Функцијата на драмската уметност во интервју за Гардијан во 2004 година ја окарактеризирал на следниот начин'': Сите драми, ако се барем малку добри, се напишани да го поправат човештвото. Тоа е работата на писателот - да држи огледало пред луѓето.<ref name="theguardianobit" />''
 
[[Тони Михајловски]] своето режисерско деби го имал со [[Брачна игра]] премиерно изведена на  08 Мај 2016 на сцената на [[Македонски народен театар|МНТ]] со [[Игор Џамбазов]] и [[Весна Петрушевска]] во улогите на Џек и Џилијан. <ref name="mntbracna">http://mnt.com.mk/mk/pretstavi/brachna-igra</ref>
 
[[Коза или која е Силвија]] во Македонија премиерно е изведена на 03 јули 2008 година од страна на Драмски театар Скопје во режија на [[Дино Мустафиќ]]. [[Мето Јовановски (глумец)|Мето Јовановски]] за улогата во оваа претстава ја има добиено наградата за најдобро глумечко остварување на фестивалот Ристо Шишков во 20018 година.
Ред 57:
 
* ''Животинска приакзна'' (''-{The Zoo Story,}- 1958'')
 
* ''Смртта на Беси Смит'' (''-{The Death of Bessie Smith,}- 1959'')
 
* ''Фем и Јем'' (''-{Fam and Yam,}- 1959'')
 
* ''Американски сон'' (''-{The American Dream,}- 1960'')
 
* ''[[Кој се плаши од Вирџинија Вулф]]?'' (''-{Who's Afraid of Virginia Woolf?}- 1962'')
 
* ''Балада за тажното кафе'' (''-{The Ballad of the Sad Café,}- 1963'') - театарска адаптација на истоимениот расказ од [[Карсон Макалерс]]
 
* ''Ситната Алис'' (''-{Tiny Alice,}- 1964'')
 
* ''Малколм'' (''-{Malcolm,}- 1965'') - театарска адаптација на романот од [[Џејмс Парди]]
 
* ''Деликатна рамнотежа'' (''-{A Delicate Balance}-'', 1966)
 
* ''Појадок кај Тифани'' (''-{Breakfast at Tiffany's,}- 1966'') - театарска адаптација на истоимениот роман од [[Труман Капоте]]
 
* ''Се во градината'' (''-{Everything in the Garden,}- 1967'')
 
* ''Box and Quotations from Chairman Mao Tse-Tung'', 1968
 
* ''All Over'', 1971
 
* ''Приморје'' (''-{Seascape}-'', 1974)
 
* ''Listening'', 1975
 
* ''Counting the Ways'', 1976
 
* ''Дамата од Дјубук'' (''-{The Lady from Dubuque,}- 1979'')
 
* ''Лолита'' (''-{Lolita,}- 1981'') - театарска адаптација на романот [[Лолита]] од [[Владимир Набоков]]
 
* ''Човекот што имаше три раце'' (''-{The Man Who Had Three Arms,}- 1981'')
 
* ''Најди го сонцето'' (''-{Finding the Sun ,}- 1983'')
 
* ''[[Брачна игра]]'' (''-{Marriage Play ,}- 1987'')
 
* ''[[Три високи жене]]'' (''-{Three Tall Women}-'', 1991)
 
* (''-{The Lorca Play}-'', 1992)
 
* ''Фрагменти'' (''-{Fragments ,}- 1993'')
 
* (''-{The Play About the Baby}-'', 1996)
 
* (''-{Occupant}-'', 2001)
 
* ''[[Коза или Која е Силвија?]]'' (''-{The Goat, or Who Is Sylvia?}-'' 2002)
 
* ''Чук! Чук! Кој е?'' (''-{Knock! Knock! Who's There!??}-'', 2003)
 
* ''Питер и Џери'' (''-{Peter & Jerry ,}- 2004'') - драмата е применувана во ''Кај куќата кај зоолошката градина'' (''-{At Home at the Zoo}-'')
 
* (''-{Me Myself and I }-'', 2007)
 
== РеференциНаводи ==
{{reflist|30em}}