Јупитер: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с →Маса и големина: Отстранување на непотребна врска од навод, replaced: Cambridge University Press → Cambridge University Press using AWB |
с Правописна исправка, replaced: Сончевиот систем → Сончевиот Систем (5) using AWB |
||
Ред 103:
</td></tr></table>
}}
'''Јупитер''' е петата [[планета]] од [[Сонцето]] и [[List of Solar System objects by size|најголема]] во [[Сончевиот
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060907044624/http://www.anu.edu.au/asianstudies/decrespigny/HuanLing_part2.pdf |archivedate=September 7, 2006 |work=Asian studies, Online Publications |accessdate=May 1, 2012 |quote=Xu Huang apparently complained that the astronomy office had failed to give them proper emphasis to the eclipse and to other portents, including the movement of the planet Jupiter (taisui). At his instigation, Chen Shou/Yuan was summoned and questioned, and it was under this pressure that his advice implicated Liang Ji.}}</ref> Именувана е по [[Римска митологија|Римскиот бог]] [[Јупитер (митологија)|Јупитер]].<ref>{{cite book |author=Stuart Ross Taylor |date=2001 |title=Solar system evolution: a new perspective : an inquiry into the chemical composition, origin, and evolution of the solar system |edition=2nd, illus., revised |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-64130-2 |page=208}}</ref> Гледано од [[Земјата]], Јупитер достигнува [[магнитуда]] од -2,94, доволно светла за нејзината [[planetshine|рефлексија]] да фрла сенка,<ref>{{cite web |url=http://blogs.discovermagazine.com/badastronomy/2011/11/18/young-astronomer-captures-a-shadow-cast-by-jupiter/ |title=Young astronomer captures a shadow cast by Jupiter: Bad Astronomy |work=[[Discover (magazine)|Discover]] ''Blogs'' |date=November 18, 2011 |accessdate=May 27, 2013}}</ref> правејќи го во просек третиот најсветол природен <!-- artificial satellites can be much brighter (e.g., iridium flares) --> објект на [[ноќното небо]] по [[Месечината]] и [[Венера]].
Ред 116:
Астрономите оркрија речиси 500 планетарни системи со повеќе планети. Овие системи вклучуваат неколку планети чии маси се неколку пати поголеми од Земјината ([[супер Земји]]), кои орбитираат поблиску до нивната ѕвезда во споредба со Меркур и сонцето, понекогаш и гиганти со гасови од Јупитер се доближуваат до нивната ѕвезда.
Земјата и нејзините соседни планети можеби се формирале од фрагменти на планети кои судриле со Јупитер, уништувајќи ги супер-Планетите околу Сонцето. Додека Јупитер се приближил кон внатрешноста на Сончевиот
<!--It appears that Jupiter is in its present orbit in the outer Solar System because Saturn pulled Jupiter out during [[Jumping-Jupiter scenario|its migration]].{{Citation needed|date=April 2015}}-->Јупитер движејќи се надвор од внатрешноста на Сончевиот Систем ќе овозможи формирање на внатрешни планети, вклучувајќи ја и [[Земјата]].<ref>{{cite web |url=http://news.nationalgeographic.com/2015/03/150324-jupiter-super-earth-collisions-planets-astronomy-sky-watching |title=Observe: Jupiter, Wrecking Ball of Early Solar System |author=Illustration by NASA/JPL-Caltech |date= 2015-03-24|work=nationalgeographic.com |accessdate=November 17, 2015}}</ref>
== Физички карактеристики ==
Јупитер е првенствено составен од гасовити и течни материјали. Таа е најголема од четирите гигантски планети во Сончевиот
=== Композиција ===
Ред 134:
[[File:SolarSystem OrdersOfMagnitude Sun-Jupiter-Earth-Moon.jpg|thumb|left|Jupiter's diameter is one [[order of magnitude]] smaller (×0.10045) than that of the Sun, and one order of magnitude larger (×10.9733) than that of Earth. The Great Red Spot is roughly the same size as Earth.]]
Масата на Јупитер е 2.5 пати поголема од онаа на сите други планети во Сончевиот
Теоретски модели укажуваат на тоа дека ако Јупитер има повеќе маса од тоа што имала во минатото, таа ќе се намали.<ref name=Seager2007>{{cite journal |last=Seager |first=S. |author2=Kuchner, M. |author3=Hier-Majumder, C.A. |author4=Militzer, B. |title=Mass-Radius Relationships for Solid Exoplanets |journal=The Astrophysical Journal |volume=669 |issue=2 |pages=1279–1297 |date=2007 |doi=10.1086/521346 |arxiv=0707.2895 |bibcode=2007ApJ...669.1279S}}</ref> За мали промени на масата [[полупречникот]] не би се променил значително, а над {{earth mass|link=yes|500}} (1.6 Јупитерова маса)<ref name=Seager2007/> внатрешноста би станала многу покомпримирана под зголемениот притисок бидејќи нејзиниот волумен ќе се ''намали и покрај'' зголемениот обем на материјата. Како резултат на тоа, Јупитер се смета дека има најголем дијаметар како планета од нејзиниот состав и еволутивна историја што може да постигне.<ref name=HTUW>{{cite AV media | title=How the Universe Works 3 | volume=Jupiter: Destroyer or Savior? | date=2014 | publisher=Discovery Channel}}</ref> Процесот на натамошно собирање со зголемување на масата ќе продолжи се додека не се постигне значително [[ѕвездено палење]], како кај масивните [[кафени џуџиња]] кои имаат околу 50 Јупитерови маси.<ref name="tristan286">{{cite journal |last=Guillot |first=Tristan |title=Interiors of Giant Planets Inside and Outside the Solar System |journal=Science |date=1999 |volume=286 |issue=5437 |pages=72–77 |accessdate=August 28, 2007 |url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/full/286/5437/72 |doi=10.1126/science.286.5437.72 |pmid=10506563 |bibcode=1999Sci...286...72G}}</ref>
Ред 157:
{{Main|Атмосфера на Јупитер}}
Јупитер ја има најголемата планетарна атмосфера во [[Сончевиот
==== Слој со облаци ====
|