Јупитер: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Маса и големина: Отстранување на непотребна врска од навод, replaced: Cambridge University Press → Cambridge University Press using AWB
с Правописна исправка, replaced: Сончевиот систем → Сончевиот Систем (5) using AWB
Ред 103:
</td></tr></table>
}}
'''Јупитер''' е петата [[планета]] од [[Сонцето]] и [[List of Solar System objects by size|најголема]] во [[Сончевиот системСистем]]. Таа е [[гигант планета]] со [[маса]] една илјадитина од Сонцето, и 2.5 пати потешка од останатите планети во сончевиот систем заедно. Јупитер и [[Сатурн]] се [[гасовити џинови]]; другите две гигантски планети, [[Уран]] и [[Нептун]], се [[ледени џинови]]. Јупитер им бил бознат на [[астрономија|астрономите]] уште од антиката.<ref>{{cite web |last=De Crespigny |first=Rafe |title=Emperor Huan and Emperor Ling |url=http://www.anu.edu.au/asianstudies/decrespigny/HuanLing_part2.pdf
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060907044624/http://www.anu.edu.au/asianstudies/decrespigny/HuanLing_part2.pdf |archivedate=September 7, 2006 |work=Asian studies, Online Publications |accessdate=May 1, 2012 |quote=Xu Huang apparently complained that the astronomy office had failed to give them proper emphasis to the eclipse and to other portents, including the movement of the planet Jupiter (taisui). At his instigation, Chen Shou/Yuan was summoned and questioned, and it was under this pressure that his advice implicated Liang Ji.}}</ref> Именувана е по [[Римска митологија|Римскиот бог]] [[Јупитер (митологија)|Јупитер]].<ref>{{cite book |author=Stuart Ross Taylor |date=2001 |title=Solar system evolution: a new perspective : an inquiry into the chemical composition, origin, and evolution of the solar system |edition=2nd, illus., revised |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-64130-2 |page=208}}</ref> Гледано од [[Земјата]], Јупитер достигнува [[магнитуда]] од -2,94, доволно светла за нејзината [[planetshine|рефлексија]] да фрла сенка,<ref>{{cite web |url=http://blogs.discovermagazine.com/badastronomy/2011/11/18/young-astronomer-captures-a-shadow-cast-by-jupiter/ |title=Young astronomer captures a shadow cast by Jupiter: Bad Astronomy |work=[[Discover (magazine)|Discover]] ''Blogs'' |date=November 18, 2011 |accessdate=May 27, 2013}}</ref> правејќи го во просек третиот најсветол природен <!-- artificial satellites can be much brighter (e.g., iridium flares) --> објект на [[ноќното небо]] по [[Месечината]] и [[Венера]].
 
Ред 116:
Астрономите оркрија речиси 500 планетарни системи со повеќе планети. Овие системи вклучуваат неколку планети чии маси се неколку пати поголеми од Земјината ([[супер Земји]]), кои орбитираат поблиску до нивната ѕвезда во споредба со Меркур и сонцето, понекогаш и гиганти со гасови од Јупитер се доближуваат до нивната ѕвезда.
 
Земјата и нејзините соседни планети можеби се формирале од фрагменти на планети кои судриле со Јупитер, уништувајќи ги супер-Планетите околу Сонцето. Додека Јупитер се приближил кон внатрешноста на Сончевиот системСистем, во она што теоретичарите го нарекуваат [[хипотеза на големиот такт]], предизвикувајќи серија судири меѓу супер-Земјите со тоа што нивните орбити почнале да се преклопуваат.<ref>{{cite journal |url=http://www.pnas.org/content/112/14/4214.abstract |title=Jupiter's decisive role in the inner Solar System's early evolution |author=[[Konstantin Batygin]] |accessdate=November 17, 2015 |doi=10.1073/pnas.1423252112 |pmid=25831540 |pmc=4394287 |volume=112 |issue=14 |pages=4214–4217 |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences |arxiv=1503.06945 |bibcode=2015PNAS..112.4214B|year=2015 }}</ref>
 
<!--It appears that Jupiter is in its present orbit in the outer Solar System because Saturn pulled Jupiter out during [[Jumping-Jupiter scenario|its migration]].{{Citation needed|date=April 2015}}-->Јупитер движејќи се надвор од внатрешноста на Сончевиот Систем ќе овозможи формирање на внатрешни планети, вклучувајќи ја и [[Земјата]].<ref>{{cite web |url=http://news.nationalgeographic.com/2015/03/150324-jupiter-super-earth-collisions-planets-astronomy-sky-watching |title=Observe: Jupiter, Wrecking Ball of Early Solar System |author=Illustration by&nbsp;NASA/JPL-Caltech |date= 2015-03-24|work=nationalgeographic.com |accessdate=November 17, 2015}}</ref>
 
== Физички карактеристики ==
Јупитер е првенствено составен од гасовити и течни материјали. Таа е најголема од четирите гигантски планети во Сончевиот системСистем и оттука е воопшто најголема планета. Нејзиниот дијаметар е {{convert|142984|км|0|abbr=on}} на својот [[екватор]]. Просечната густина на Јупитер, 1.326&nbsp;g/cm<sup>3</sup>, е втора највисока од гигантските планети, но е пониска од оние на четирите [[Земјовидни планети]].
 
=== Композиција ===
Ред 134:
[[File:SolarSystem OrdersOfMagnitude Sun-Jupiter-Earth-Moon.jpg|thumb|left|Jupiter's diameter is one [[order of magnitude]] smaller (×0.10045) than that of the Sun, and one order of magnitude larger (×10.9733) than that of Earth. The Great Red Spot is roughly the same size as Earth.]]
 
Масата на Јупитер е 2.5 пати поголема од онаа на сите други планети во Сончевиот системСистем заедно—толку е масивна што [[барицентарот]] со [[Сонцето]] лежи над [[Photosphere|површината на Сонцето]] во 1.068 [[solar radius|сончеви радиуси]] од центарот на Сонцето.<ref>{{cite book |last1=MacDougal |first1=Douglas W. |title=Newton's Gravity |year=2012 |publisher=Springer New York |isbn=978-1-4614-5443-4 |pages=193–211 |language=en |chapter=A Binary System Close to Home: How the Moon and Earth Orbit Each Other |quote=the barycenter is 743,000 km from the center of the sun. The Sun's radius is 696,000 km, so it is 47,000 km above the surface.|doi=10.1007/978-1-4614-5444-1_10 |series=Undergraduate Lecture Notes in Physics }}</ref> Јупитер е многу поголема од Земјата и значително помалку густа: нејзиниот волумен е околу 1,321 Земји, но е само 318 пати помасивна.<ref name="fact"/><ref name="burgess">{{page needed|date=May 2015}} {{cite book |first=Eric |last=Burgess |date=1982 |title=By Jupiter: Odysseys to a Giant |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-05176-7}}</ref> Полупречникот на Јупитер е околу 1/10 од [[Solar radius|полупречникот на сонцето]],<ref name=shu82>{{cite book |first=Frank H. |last=Shu |date=1982 |title=The physical universe: an introduction to astronomy |page=426 |series=Series of books in astronomy |edition=12th |publisher=University Science Books |isbn=978-0-935702-05-7}}</ref> а масата е 0.001 пати од [[Solar mass|масата на сонцето]], така што густините на двете тела се слични.<ref name=davis_turekian05>{{cite book |author=Davis, Andrew M. |author2=Turekian, Karl K. |title=Meteorites, comets, and planets |volume=1 |series=Treatise on geochemistry |publisher=Elsevier |date=2005 |isbn=978-0-08-044720-9 |page=624}}</ref> "[[Масата на Јупитер]]" ({{Jupiter mass}} или {{Jupiter mass|Jup=y}}) е често се користи како единица за опишување маси на други објекти, особено [[екстра соларни планети]] и [[кафени џуџиња]]. На пример, екстрасоларна планета [[HD 209458 b]] има маса од {{Jupiter mass|0.69}}, додека [[Капа Андромаде б]] има маса од {{Jupiter mass|12.8}}.<ref>{{cite web |url=http://exoplanet.eu/ |title=The Extrasolar Planets Encyclopedia: Interactive Catalogue |publisher=Paris Observatory |author=Jean Schneider |date=2009}}</ref>
 
Теоретски модели укажуваат на тоа дека ако Јупитер има повеќе маса од тоа што имала во минатото, таа ќе се намали.<ref name=Seager2007>{{cite journal |last=Seager |first=S. |author2=Kuchner, M. |author3=Hier-Majumder, C.A. |author4=Militzer, B. |title=Mass-Radius Relationships for Solid Exoplanets |journal=The Astrophysical Journal |volume=669 |issue=2 |pages=1279–1297 |date=2007 |doi=10.1086/521346 |arxiv=0707.2895 |bibcode=2007ApJ...669.1279S}}</ref> За мали промени на масата [[полупречникот]] не би се променил значително, а над {{earth mass|link=yes|500}} (1.6 Јупитерова маса)<ref name=Seager2007/> внатрешноста би станала многу покомпримирана под зголемениот притисок бидејќи нејзиниот волумен ќе се ''намали и покрај'' зголемениот обем на материјата. Како резултат на тоа, Јупитер се смета дека има најголем дијаметар како планета од нејзиниот состав и еволутивна историја што може да постигне.<ref name=HTUW>{{cite AV media | title=How the Universe Works 3 | volume=Jupiter: Destroyer or Savior? | date=2014 | publisher=Discovery Channel}}</ref> Процесот на натамошно собирање со зголемување на масата ќе продолжи се додека не се постигне значително [[ѕвездено палење]], како кај масивните [[кафени џуџиња]] кои имаат околу 50 Јупитерови маси.<ref name="tristan286">{{cite journal |last=Guillot |first=Tristan |title=Interiors of Giant Planets Inside and Outside the Solar System |journal=Science |date=1999 |volume=286 |issue=5437 |pages=72–77 |accessdate=August 28, 2007 |url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/full/286/5437/72 |doi=10.1126/science.286.5437.72 |pmid=10506563 |bibcode=1999Sci...286...72G}}</ref>
Ред 157:
{{Main|Атмосфера на Јупитер}}
 
Јупитер ја има најголемата планетарна атмосфера во [[Сончевиот системСистем]], која се протега на надморска височина од {{convert|5000|km|-3|abbr=on}}.<ref name=Sieff>{{cite journal |last=Seiff |first=A. |author2=Kirk, D.B. |author3=Knight, T.C.D. |display-authors=3 |author4=Young, R.E. |author5=Mihalov, J.D. |author6=Young, L.A. |author7=Milos, F.S. |author8=Schubert, G. |author9=Blanchard, R.C. |author10=Atkinson, D. |date=1998 |title=Thermal structure of Jupiter's atmosphere near the edge of a 5-μm hot spot in the north equatorial belt |journal=[[Journal of Geophysical Research]] |volume=103 |issue=E10 |pages=22857–22889 |doi=10.1029/98JE01766 |bibcode=1998JGR...10322857S}}</ref><ref name="Miller Aylward Millward" /> Бидејќи Јупитер нема површина, основата на нејзината атмосферата се смета за точка во која атмосферскиот притисок е еднаков на {{convert|100|kPa|bar|abbr=on}}.
 
==== Слој со облаци ====
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Јупитер